UN zahteva moć da diktira globalnu „klimatsku politiku“ suverenim nacijama
Ujedinjene nacije zahtevaju ovlašćenja da dozvole naučnicima neizabrane globalističke organizacije da diktiraju globalnu „klimatsku politiku“ suverenim nacijama.
Pozivi su usledili nakon što su se naučnici iz Međuvladinog panela UN-a za klimatske promene požalili na spor tempo kojim vlade ispunjavaju plan „Net Zero“ Svetskog ekonomskog foruma (WEF).
Pet vodećih autora izveštaja IPCC-a reklo je Gardijanu da naučnicima treba dati pravo da daju recepte za politiku.
Naučnici UN-a će potencijalno dobiti nova ovlašćenja da nadgledaju sprovođenje propisa zelene agende od strane 195 država koje su potpisale Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama (UNFCCC).
Ako im budu dodeljena nova ovlašćenja, naučnici UN bi mogli da zahtevaju od nacija širom sveta da pokrenu „postepeno ukidanje“ fosilnih goriva kako bi bili u skladu sa „neto nulom“.
Zahtev UN usledio je nakon što se pokazalo da su Ujedinjeni Arapski Emirati planirali da iskoriste svoju poziciju domaćina COP28 za sklapanje sporazuma o nafti i gasu.
Sonia Seneviratne, potpredsednica IPCC-a i glavni autor koordinacije od 2012. godine, rekla je:
„U jednom trenutku, moramo reći da ako želite da postignete ovaj cilj koji su postavili kreatori politike, onda određene politike moraju biti sprovedene.
„Kako klimatske promene postaju sve gore i gore, postaje sve teže biti relevantan za politiku bez sprovođenja akcije.
Naučnici bi trebalo da budu u mogućnosti da pozovu na smanjenje fosilnih goriva i „postepeno ukidanje“, tvrdi ona.
Nesklad između nauke IPCC-a i akcije na terenu bio je „veoma težak za nas da razumemo kao naučnike jer izgleda da nema smisla“, tvrdi ona.
Gert-Jan Nabuurs, vodeći autor za koordinaciju tri izveštaja IPCC-a, rekao je:
„Čini se da su kritične, nezavisne i vodeće uloge IPCC-a sve manje očigledne.
Zapad sprema zamenu za Zelenskog tvrdi ruska tajna službahttps://t.co/OhbzEpo8JJ
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 11, 2023
„Kako opadaju, čini se da zemlje vrše sve veći uticaj.
Problem za autore je bio to što „ne možemo da budemo preskriptivni, tako da ne možemo da dajemo čvrste izjave o tome šta treba da se uradi“, rekao je on.
Nabuurs je doveo u pitanje vrednost nastavka izrade izveštaja o proceni kada „već znamo da za pet do šest godina poruka neće biti mnogo drugačija, problem će i dalje biti prisutan, emisije će i dalje rasti, biće više dokaza o uticajima i manje vremena da se pokuša da se ostane ispod 2°C [zagrevanja iznad predindustrijskog nivoa].“
UN tvrde da je emisija gasova staklene bašte na putu da poraste za 9% do 2030. godine.
Emisije bi morale da padnu za 43% do kraja decenije da bi se ispunio cilj WEF-a, kao što je navedeno u Pariskom klimatskom sporazumu, da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5°C.
Kako je izvestio Slej njuz, postizanje ovih ciljeva „Net Zero“ koštalo bi poreske obveznike 75 biliona dolara, pokazala je analiza.
To bi takođe zahtevalo da pripadnici šire javnosti drastično smanje kvalitet života.
Ljudi bi morali da prestanu da putuju, da jedu „hranu“ zasnovanu na insektima umesto mesa, da žive u „kolibama od blata“, da se odreknu slobode i privatnosti, da prestanu da imaju decu i da plaćaju ogromne poreze kako bi doprineli „većem dobru“ kako bi ispunili ove ciljeve.
Ova pravila, međutim, ne važe za globalnu elitu, jer su oni deo „rešenja“ za „klimatsku krizu“.
