Rotšild kaže da će Svetski ekonomski forum uskoro kontrolisati šta korisnici kupuju u novom ‘bezgotovinskom društvu’

Šef bankarske dinastije Rotšild naredio je svetskim vladama da ubrzaju primenu bezgotovinskih društava i pohvalio se da će veštačka inteligencija (AI) koju kontroliše WEF uskoro diktirati šta javnost može, a šta ne može da radi sa sopstvenim novcem.

Lejdi Lin Forester de Rotšild kaže da su botovi sa veštačkom inteligencijom pod kontrolom WEF-a od suštinske važnosti za stvaranje pravednijeg sveta.

Porodica Rotšild osnovala je Veće za inkluzivni kapitalizam (CIC), inicijativu koja je postala istaknuta tokom vrhunca pandemije Covida. Ovaj kontroverzni savet oličava mnoge globalističke ideale na koje upozoravaju alternativni mediji.

Brendon Smit, tvorac Alt-Marketa, opširno je pokrio CIC. On kaže da je njegov članak pod naslovom „Šta je „Savet za inkluzivni kapitalizam?“ To je novi svetski poredak“ i pruža sveobuhvatan pregled svrhe i implikacija saveta.

Primarni cilj Saveta, kako ga je naveo Smit, je da spoji velike korporacije sa globalnim uticajem i integriše ih sa vladinim telima, formirajući mrežu tehnokratskih gospodara. Ovaj Savet deluje kao opipljiv predstavnik inicijative za zaštitu životne sredine, društvo i korporativno upravljanje (ESG).

Smit dalje razrađuje da uloga Saveta uključuje podsticanje nagrada i sprovođenje kazni u poslovnom sektoru. Ove mere se zasnivaju na stepenu usklađenosti sa globalističkim idealima i pridržavanju progresivnih društvenih vrednosti, kao i posvećenosti ciljevima klimatskih promena.

Uprkos zvaničnom nazivu Saveta „Savet za inkluzivni kapitalizam“, ono je zapravo inaugurisano 8. decembra 2020. pod nazivom „Savet za inkluzivni kapitalizam sa Vatikanom“.

Savet za inkluzivni kapitalizam sa Vatikanom („savet“), istorijsko novo partnerstvo između nekih od najvećih svetskih investicionih i poslovnih lidera i Vatikana.

To označava hitnost udruživanja moralnih i tržišnih imperativa za reformu kapitalizma u moćnu silu za dobro čovečanstva. Pod moralnim vođstvom Njegove Svetosti pape Franje i Njegove eminencije kardinala Petera Turksona… i inspirisan moralnim imperativom svih vera, savet poziva kompanije svih veličina da iskoriste potencijal privatnog sektora za izgradnju pravednijeg, inkluzivnijeg i održive ekonomske osnove za svet.

Expose-news.com izveštava: Prema veb stranici CIC-a, inkluzivni kapitalizam je „posao koji profitabilno radi za opšte dobro“. Kao što smo pomenuli u prethodnim člancima, termin „opšte dobro“ je kolektivistička ideologija koja se nalazi u socijalističkim, komunističkim i fašističkim pokretima.

CIC-ova veb stranica dalje navodi da članovi saveta CIC-a „preuzimaju delotvorne obaveze u skladu sa Stubovima Međunarodnog poslovnog saveta Svetskog ekonomskog foruma za održivo stvaranje vrednosti – ljudi, planete, principa upravljanja i prosperiteta – i koji unapređuju ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija”.

Novinar koga je finansirao WEF i koji se zalagao za vakcinalne pasoše iznenada preminuo https://t.co/xjiQxBAcsx

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 11, 2023

Osnivač i izvršni direktor CIC-a je Ladi Linn Forester de Rothschild. Njen treći muž bio je britanski finansijer ser Evelin Robert de Rotšild. Njih dvoje je upoznao njihov zajednički prijatelj Henri Kisindžer na konferenciji Bilderberg grupe 1998. u Škotskoj.

Ser Evelin je umro prošle godine ostavivši većinu svog bogatstva lejdi Lin, što je značilo da je deo bogatstva Rotšilda od više miliona funti otišao iz 200 godina starog britanskog ogranka porodične imperije. Prema Page Six, nakon što je obavila sahranu ser Evelina, ledi Lin je zvanično dočekala svoju dobrodošlicu u londonski društveni set. „Pobegla je iz grada“, rekao je izvor za Page Six.

U članku iz 2020. geopolitički analitičar i konsultant za strateški rizik F. Vilijam Engdal ukratko je pomenuo neke od drugih Foresterovih poznatih poznanika:

Prema spisku imena onih koji su leteli privatnim avionom osuđenog trgovca decom i operativca Mosada Džefrija Epštajna, jedno ime koje se pojavljuje je „de Rotšild, Lin Forester“.

Rotšild kaže da će Svetski ekonomski forum uskoro kontrolisati šta korisnici kupuju u novom ‘bezgotovinskom društvu’

Zanimljivo je primetiti da je ta ista Lin Forester 1991. godine, pre nego što je uzela ser Evelina za muža, velikodušno dala britanskom prijatelju da u potpunosti koristi jedan od Lininih stanova na Menhetnu, nakon očiglednog ubistva oca Maksvelove, britanskog medijskog tajkuna i agenta Mosada, Roberta Maksvela.

Britanska Linina prijateljica, Gilejn Maksvel, danas čeka suđenje za saučesništvo u trgovini decom kao partner Džefrija Epštajna. Maksvel je navodno davala stan ledi Lin na Menhetnu do nedavno da bi registrovala bizarnu neprofitnu organizaciju pod nazivom TerraMar koju su ona i Epštajn osnovali 2012. godine, navodno sa ciljem da spasu naše okeane. Kada je Epštajn uhapšen, brzo je raspustila neprofitnu organizaciju. Jedan od donatora Gilejninog TerraMara bilo je nešto što se zove Klintonova fondacija, koja vodi do sledećeg prijatelja.

Lejdi Lin ima još jednu dugogodišnju prijateljicu po imenu Hilari Klinton, čiji je muž, Bil, takođe bio prijavljen u Epštajnov privatni avion Lolita Exspres, oko dvadeset puta. Lin i njen novi muž, ser Evelin, zapravo su bili toliko bliski sa Klintonovima da su mladenci Rotšilda 2000. proveli deo svog medenog meseca kao gosti u Beloj kući gospodina i gospođe Klinton. Lejdi Lin je nakon toga postala glavni skupljač sredstava 2008. i ponovo 2016. za moguću kandidaturu Hilari za predsednika, nazvanu „slagalica“. Ona je takođe savetovala Hilari u vezi sa njenim ekonomskim programom, programom slobodnog tržišta zasnovanog na Adamu Smitu, kako ga je opisala u jednom intervjuu. Opasna alijansa Rotšilda i Franjinog Vatikana, F. Vilijam Engdal, koju je objavio New Eastern Outlook 22. decembra 2020

Možda će neke iznenaditi da će CIC Lejdi Linn biti partner sa Vatikanom i obrnuto. Međutim, odnos porodice Rotšild sa Vatikanom datira još od 1800-ih.

Najavljujući „istorijsko novo partnerstvo“ između CIC-a i Vatikana, lejdi Lin je izjavila: „Ovaj Savet će pratiti upozorenje pape Franje da sluša „vapaj zemlje i vapaj siromašnih“ i odgovori na zahteve društva za pravedniji i održiviji model rasta.”

Zvuči šuplje kada žena koja je bila udata u jednu od najbogatijih porodica na svetu govori o „vapaju siromašnih“.

Prvi Globalni samit o AI bezbednosti održan je 1. i 2. novembra u Blečli parku, UK. Prvog dana samita, Lejdi Lin se pojavila na CNBC-u kako bi razgovarala o tome šta želi da izađe sa samita. „Pozivam na zajedničku deklaraciju privatnog i javnog sektora za opšte dobro“, rekla je ona.

Ono što je potrebno je „osnovna i sveobuhvatna, radikalna reforma ekonomije“, rekla je Lejdi Lin, „i nema boljeg mesta za početak od AI“.

Zatim je redefinisala kapitalizam u svojim terminima. „Moramo da imamo deklaraciju u kojoj kompanije moraju da daju zajedničku izjavu javnosti o tome zašto je kapitalizam, koji se shvata da je za sve ljude, najbolji sistem na svetu. To nije samo slobodno tržište. Slobodno tržište diktiraju, kako je rekao Adam Smit, moral i etika. To je sve što tražim.“

Adam Smit je bio škotski filozof koji je često identifikovan kao otac modernog kapitalizma. Međutim, Smit nikada nije koristio termin „kapitalizam“. Umesto toga, koristio je „komercijalno društvo“, frazu koja je naglašavala njegovo uverenje da je ekonomsko samo jedna komponenta ljudskog stanja. Tokovi Adama Smita provlače se kroz radove koje je objavio Karl Marks, koji je tvrdio da je potrebna radnička revolucija da bi se kapitalizam zamenio komunističkim sistemom.

Kao što je jedan bloger rekao: „Ako bi neko ovih dana čitao „Bogatstvo nacija“ Adama Smita, a da mu nije rečeno ko ga je napisao, mogao bi biti sklon da veruje da je to ekonomski tekst koji je napisao komunista. Mnogo je više zajedničkog između analize Adama Smita i marksističke ekonomije nego sa analizom Adama Smita i modernom neoklasičnom ekonomijom.

Jedan sagovornik CNBC-a je rekao lejdi Lin da problem nije u onome što je Lejdi Lin tvrdila, već da su „socijalizam i veštačka inteligencija prava opasnost… najbolji način za prosperitet je kapitalizam slobodnog tržišta“. Brendon Smit iz Alt-Marketa proširio je ovu primedbu:

Rotšild nailazi na otpor svojih kolega koji je prisiljavaju da indirektno prizna: AI će zahtevati „korensku i gransku reformu ekonomije“, što znači da slobodna tržišta moraju nestati, a vladini/korporativni partneri će morati da uđu da kontrolišu sve, zarad stanovništva i „većeg dobra“, naravno. Osim što je sve laž.

AI, slično kao i klimatske promene, brzo postaje još jedan izmišljeni izgovor za globalnu centralizaciju. CIC, zajedno sa institucijama kao što su WEF i UN, poslednjih nekoliko godina tvrde da „neko“ treba da uđe u umerenu veštačku inteligenciju tako da nijedna vlada ne zloupotrebi svoju naizgled neograničenu moć. Drugim rečima: problem, reakcija, rešenje.

Globalisti stvaraju problem iz ničega (AI), zatim sugerišu da je to mnogo veća blagodat (ili pretnja) za čovečanstvo nego što zapravo jeste, a zatim nude svoje usluge kao pošteni i dobronamerni arbitri tehnologije i njenih efekata. Rothšild to sama sugeriše u intervjuu kada tvrdi da će „kapitalisti“ morati da prilagode svoje prioritete društvenim uzrocima nakon AI. Kao što sam već rekao, to je samo ESG u drugom obliku. Rotšild želi spajanje korporacija, vlada i AI za „spasavanje kapitalizma“, Alt-Market, 29. novembar 2023.

Zašto je intervjuer CNBC-a rekao da je „najbolji put do prosperiteta kapitalizam slobodnog tržišta“? Članak pod naslovom „Kako objasniti veliko resetovanje idiotima“ autora A Lili Bit daje detaljnije objašnjenje zabluda koje su popularizovane o kapitalizmu i socijalizmu.

„Kapitalizam je proizvodni sistem koji generiše i s pravom distribuira bogatstvo, dok se socijalizam posmatra kao potrošački sistem koji ograničava stvaranje bogatstva i nepravedno ga troši“, napisala je Lili.

Lili je objasnila zašto je socijalizam potrošački sistem: „Socijalizam obeshrabruje ili zabranjuje ulaganja u proizvodne faktore, on takođe obeshrabruje štednju i podstiče potrošnju. Pošto se ne može postati kapitalista, manje je razloga za štednju i više podsticaja za potrošnju. Rezultat je manja proizvodnja robe široke potrošnje, što dovodi do smanjenja životnog standarda za sve.

„U socijalizmu, ljudi postaju manje sposobni da proizvode, inoviraju i odgovaraju na promenljive potrebe svojih konkurenata. Postaju manje prilagodljivi. Sa produženim trajanjem socijalizma, oni postaju sve više orijentisani na sadašnjost i manje razmišljaju unapred.”

Nulta Tačka/ExposeNews