Na pomolu novi FRONT! U Africi je „sve spremno“ za rat između Konga i Ruande
Šef misije UN u Demokratskoj Republici Kongo izrazio je u ponedeljak zabrinutost zbog eskalacije rizika od „direktne vojne konfrontacije“ između DRC-a (Kongo) i Ruande, pošto Kinšasa poziva na brže povlačenje mirovnih snaga.
Poslednjih nedelja, situacija u provinciji Severni Kivu u DRC-u na granici sa Ruandom „još se pogoršala“, rekao je izaslanik Ujedinjenih nacija Bintou Keita Savetu bezbednosti.
„Regionalne tenzije između DRC-a i Ruande dodatno su eskalirale, povećavajući rizik od direktne vojne konfrontacije koja bi takođe mogla privući Burundi“, rekla je ona.
Odnosi između Kinšase i Kigalija, koji su još uvek napeti od velikih ratova 1990-ih i 2000-ih, pogoršali su se u poslednje dve godine sa oživljavanjem pobunjenika M23 u Severnom Kivuu.
DRC je optužio Ruandu da podržava borce predvođene Tutsijem, koji su zauzeli delove zemlje na istoku zemlje otkako su pokrenuli ofanzivu krajem 2021.
UŽIVO! U SREDU OD 20h U BUNKERU – STEFAN ZOGOM!
Pojačavanje regionalnih tenzija dolazi pošto je Kinšasa zatražila od svetskog tela „ubrzani“ odlazak oko 14.000 mirovnih snaga počevši od ovog meseca, usred percepcije javnosti da su Plavi šlemovi neefikasni.
Krajem prošlog meseca, misija UN (MONUSCO) i vlada potpisali su plan povlačenja koji nije javno objavljen.
Francuska je izradila nacrt rezolucije koja će objasniti kako će povlačenje funkcionisati, a koja mora biti usvojena pre isteka mandata misije 20. decembra, rekao je u ponedeljak izaslanik Pariza u UN Nikolas de Rivijer.
U tekstu je predviđena prva faza u kojoj će mirovne snage napustiti provinciju Južni Kivu do 30. aprila, rekao je on.
Savet bezbednosti je u oktobru insistirao na povlačenju koje je „postepeno i odgovorno“.
„Sada smo na važnoj prekretnici u odnosima između Ujedinjenih nacija i DRC-a, ali i u važnom trenutku za samu zemlju“, rekao je Keita, a ostalo je samo nekoliko dana pre nego što zemlja glasa na predsedničkim i zakonodavnim izborima 20. decembra. .
Ona je primetila „napredak“ u pogledu izbornog procesa uprkos „značajnim logističkim, finansijskim i bezbednosnim izazovima“, kao i pitanjima koja je pokrenula opozicija u vezi sa integritetom biračkih spiskova i nedostatkom komunikacije o procedurama glasanja.
„Takođe sam uznemirena širenjem dezinformacija, kao i govorom mržnje, onlajn i van mreže, u kontekstu predizborne kampanje“, rekla je ona, kao i porastom mizoginih napada usmerenih na kandidatkinje.
Uopšteno govoreći, ona je osudila „potpuno neprihvatljiv“ porast rodno zasnovanog nasilja i seksualne eksploatacije širom zemlje, sa 90.000 prijavljenih slučajeva od početka godine, od kojih 39.000 u Severnom Kivuu.
