Nemačka gradi spomenik za MIGRANTE vredan pola miliona evra
Da li su Turci zaista uspešna priča o imigraciji u Nemačkoj, kako tvrde političari? Podaci govore sasvim drugačiju priču
U vreme velike inflacije i ekonomskog pada, berlinska vlada, predvođena konzervativno-levom koalicijom između demohrišćana (CDU) i socijaldemokrata (SPD) planira da potroši pola miliona eura za izgradnju dva spomenika za migrante.
„Dobro je vreme za ovo“, rekla je za dpa poslanica SPD-a Sevim Aydin, koja je turskog porekla. “Ljudima su tada trebali radnici i zato su doveli gastarbajtere.” On tvrdi da su spomenici, od kojih će jedan biti posvećen uglavnom turskim gastarbajterima koji su stigli 1960-ih, relevantni za današnju raspravu o migracijama i potrebi za radnom snagom u Njemačkoj.
Drugi spomenik će biti posvećen stranim ugovornim radnicima iz Istočne Nemačke.
Prema rečima poslanika SPD-a, “Gastarbajterski memorijal” će pričati o prvim generacijama Turaka i južnih Evropljana koji su u Nemačku stigli nakon Drugog svetskog rata.
“Oni su doprineli prosperitetu ove zemlje i pokazali da je imigracija u interesu ove zemlje”, rekla je ona.
Spomenici, predviđeni za dupli budžet za 2024/2025., međutim, dolaze u trenutku kada ankete pokazuju da jasna većina Nemaca kaže da migranti donose više nedostataka nego prednosti i da žele zaustavljanje masovne imigracije.
NE PROPUSTITE NAJNOVIJU EPIZODU PODCASTA MARIO ZNA
Štaviše, „gastarbajteri“ iz Turske, koje politička klasa neprestano hvali, zapravo su predstavljali veliki problem Nemačkoj.
Izveštaj je otkrio da su imigranti turskog porekla bili „najmanje uspešni na tržištu rada: često su bez posla, postotak domaćica je visoka i mnogi zavise od socijalne pomoći, kaže studija. Utvrđeno je da država Saarland ima najgori rekord – 45 posto njenih Turaka nije imalo nikakvu obrazovnu kvalifikaciju.”
Čak i druga i treća generacija Turaka bore se da se integrišu u nemačko društvo uprkos tome što imaju višedecenijske korene u zemlji. Imaju neke od najviših stopa blagostanja od bilo koje grupe imigranata i visoke stope kriminala, uključujući veliku mrežu organizovanog kriminala. Kako je pisao Der Spiegel, mnogi mladi Turci nisu uspeli da se integrišu u nemačko društvo a neki od njih kažu da osećaju da nema „ništa“ dobro u zemlji . U pogledu izgleda za posao, ostaju ozbiljni izazovi:
“Skoro trećina svih muškaraca i žena sa stranim korenima u dobi između 25 i 35 godina nema nikakve stručne kvalifikacije. Podaci su posebno alarmantni za otprilike tri miliona turskih imigranata, najveće nemačke manjine. Udeo mladih Turaka bez stručnih kvalifikacija porastao je sa 44 na 57 posto između 2001. i 2006. Sama ova brojka — 57 posto — savršeno ilustruje golu veličinu neuspeha na obe strane.
Turci u Njemačkoj su takođe vrlo neliberalni. Dokazi koji možda najbolje definišu ovaj fenomen su obrasci glasanja Turaka, od kojih su mnogi dvojni državljani i imaju pravo glasa i u Nemačkoj i u Turskoj. Podaci pokazuju da je na turskim izborima 2018. glasalo skoro 500.000 ljudi, što je otprilike polovina onih koji imaju pravo glasa. Od tog broja, 65 posto je glasalo za Recepa Tayyipa Erdoğana, kojeg se široko smatra radikalnim islamskim autokratom. Sa samo 52 posto Turaka koji glasaju za Erdoğana u Turskoj, to znači da je Erdoğan dramatično nadmašio u Nemačkoj u odnosu na svoju zemlju.
