UN zahtevaju smanjenje snabdevanja hranom zbog „borbe protiv klimatskih promena“
Ujedinjene nacije (UN) zahtevaju od vlada širom sveta da počnu koordinisano suzbijanje globalnog snabdevanja hranom kako bi se „borile protiv klimatskih promena“.
Poziv je uputila Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO).
Šef FAO-a je bivši zvaničnik Komunističke partije Kine (KPK) Ku Dongiu, koji je obavljao funkciju kineskog zamenika ministra poljoprivrede i ruralnih pitanja.
Neizabrane UN zahtevaju da suverene nacije stave stroga ograničenja na svoje poljoprivredne industrije, posebno na proizvodnju mesa i mleka, kako bi se uskladile sa „Net Zero“ ciljevima Svetskog ekonomskog foruma (WEF) za „Agendu 2030“.
FAO je u nedelju objavio izveštaj kojim se nalaže kreatorima politike da značajno izmene poljoprivredna tržišta kako bi uskladili globalni poljoprivredni sistem sa zelenom agendom WEF-a.
Mila Alečković: Ključni momenti za čovečanstvo, odlučuje se o sudbini sveta, Mario Zna 252, Uživo
Uprkos tvrdnji FAO-a da se ovim potezom želi „spasiti planeta“ za „veće dobro“, motivacija organizacije dovedena je u pitanje.
Šef FAO Dongiu je više puta optužen da je koristio svoj položaj u neizabranoj globalnoj instituciji za unapređenje specifičnih interesa Pekinga, navodi Politico.
Izdanje napominje da je Dongiu ignorisao druga pitanja, kao što su nestašica hrane i krize gladi širom sveta, dok se fokusirao na napore da se suzbije poljoprivredna industrija zapadnih zemalja.
„Obezbeđivanje zdrave hrane za sve, danas i sutra, je ključno; kao što je usklađivanje transformacije poljoprivredno-prehrambenih sistema sa klimatskim akcijama“, navodi se u izveštaju FAO.
Bil Gejts: Američki građani „moraju da prihvate digitalni ID do 2028.“ ili će se suočiti sa „isključenjem iz društva“ https://t.co/bJXLcMBDVi
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 18, 2023
„Poljoprivredno-prehrambeni sistemi bi trebalo da se pozabave bezbednošću u hrani i potrebama ishrane, ali su domaćini velikog broja akcija usklađenih sa ciljevima ublažavanja, prilagođavanja i otpornosti.
„Istovremeno, klimatska agenda bi mogla da mobiliše finansije za klimu kako bi se otključao potencijal ovih sistema i pokrenula njihova transformacija.
Izveštaj tvrdi da pojedinci u bogatijim zemljama mogu biti na „dobitku“ od smanjene konzumacije mesa.
FAO tvrdi da će smanjenje javne potrošnje mesa poboljšati zdravlje građana i pomoći im da se „bore protiv klimatskih promena“.
Siromašnije zemlje bi, u međuvremenu, navodno imale koristi od povećanja potrošnje proteina.
Jedan od načina da se poljoprivreda bolje uskladi sa klimatskim ciljevima je „povećanje produktivnosti i smanjenje emisije gasova staklene bašte po jedinici proizvoda kroz bolju genetiku stoke koja je dobro prilagođena postojećim i budućim klimatskim uslovima“, navodi se u izveštaju.
Međutim, prema insajderu UN-a, zvaničnici organizacije su svesni da Dongiu aktivno sledi kinesku agendu dok javno tvrdi da se bori protiv „klimatskih promena“.
„Niko ga zapravo ne shvata ozbiljno: nije on; to je Kina“, navodno je bivši zvaničnik UN-a rekao za Politico o Dongiuu i njegovom odnosu sa zvaničnicima KPK.
„Nisam uveren da bi doneo nijednu odluku, a da je prethodno ne proveri sa glavnim gradom.
Izveštaj podstiče kreatore politike da „promene populaciju stoke kako bi odgovarala ne samo potrebama u ishrani već i mogućnostima i ograničenjima životne sredine“.
FAO insistira na tome da nacije moraju da uvedu politiku da se odmaknu od velikih stočnih životinja, poput krava, za proizvodnju mesa.
Izveštaj takođe poziva na politiku koja će „promeniti ponašanje potrošača u vezi sa veličinom porcije i podsticati na odgovorne odluke prodavaca i potrošača hrane“.
Zemlje takođe moraju „promeniti poreze i subvencije na hranu i piće kako bi potrošačima pružile ekonomsko i racionalno opravdanje za donošenje odluka“, dodaje FAO.
FAO zaključuje navodeći da stočarska proizvodnja direktno čini 26% svih „emisija“ uzrokovanih poljoprivrednim aktivnostima.
Organizacija tvrdi da ova cifra može skočiti i do oko 50% kada se uzmu u obzir uzvodne i nizvodne „emisije“.
U nedostatku sveobuhvatne vladine akcije, FAO procenjuje da bi globalna stočarska proizvodnja mogla da poveća „emisije“ za 40% do 2050. godine.
Novi izveštaj FAO-a je prvi od tri dokumenta koje je to telo objavilo.
Sledeća dva biće objavljena na sledećim klimatskim samitima UN, poznatim kao COP29 i COP30, navodi se u tekstu.
Izveštaj COP29 će se fokusirati na postavljanje regionalnih mapa puta za transformaciju globalnog poljoprivrednog sistema.
Izveštaj COP30 će postaviti planove za određene zemlje, kao i sisteme za praćenje emisija i „odgovornost“.
