Kako bi mogla da izgleda ukrajinska strategija Donalda Trampa
Donald Tramp je obećao da će u drugom predsedničkom mandatu okončati rat u Ukrajini „za dvadeset četiri sata“. Mejnstrim analitičari su odbacili predsednikove izjave kao hiperbolu, ali postoji velika mogućnost da će se Tramp vratiti u Ovalni kabinet za nešto više od godinu dana. Eksperti za spoljnu politiku, stoga, trebalo bi da ozbiljno shvate izjave bivšeg predsednika i procene kako bi Trampova administracija mogla da se nosi sa najvećim sukobom u Evropi od Drugog svetskog rata.
Počnimo tako što ćemo prepoznati da Bajdenova strategija za Ukrajinu ostavlja mnogo prostora za poboljšanje. Njegove slabosti su ohrabrile Putina da započne specijalnu vojnu operaciju. Bajdenov vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi ocenio je da je Bajdenovo neuspešno povlačenje iz Avganistana dovelo do Putinove odluke da interveniše u Ukrajini. Bajdenovi slabi pokušaji „integrisanog odvraćanja“, preteći sankcijama i pomoći Ukrajini, nisu uspeli u njegovoj nameri da odvrate Rusiju od reagovanja.
Tramp je izjavio da se rat Rusije i Ukrajine „nikada ne bi dogodio“ pod njegovim nadzorom.
Bajden je sprovodio previše opreznu ratnu strategiju. Umesto da jasno definiše cilj pobede, Bajden je obećao da će pomoći Ukrajini „koliko god bude potrebno“. Ali ovo samo postavlja pitanje: koliko dugo je potrebno da se uradi šta? Bajden je trebalo da obezbedi Ukrajini oružje koje joj je bilo potrebno za brzu pobedu, ali umesto toga, plašio se potencijalne ruske „eskalacije“ i obezbedio je oprezno intravensko davanje oružja. Bajden se protivio obezbeđivanju mnogih velikih sistema naoružanja, poput tenkova, aviona i artiljerije velikog dometa, pre nego što se predomislio. Rezultat toga je da Ukrajina ima dovoljno oružja za borbu, ali ne dovoljno da pobedi.
Bajdenova otkrivena ratna strategija bila je da potroši milijarde dolara samo da bi se stvorio krvavi i neubedljivi zastoj.
Pojavila se fotografija Bila Gejtsa sa žrtvom Džefrija Epštajna https://t.co/V8MUQ0wAXm
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 19, 2023
Nasuprot tome, isključivo na osnovu njegovih javnih izjava, može se predvideti sasvim drugačija Trampova doktrina za Ukrajinu. Tvrdio je da će iskoristiti svoj lični odnos sa Zelenskim i Putinom da pregovara o rešenju sukoba „u jednom danu“. Jednodnevni vremenski okvir može biti preambiciozan jer Zelenski nije izrazio interesovanje za sporazumno rešenje.
Ali Trampov predloženi pristup mogao bi da promeni tu računicu. Tramp je rekao: „Rekao bih Putinu, ako se ne dogovorite, mi ćemo mu dati mnogo. Daćemo [Ukrajini] više nego što su oni ikada dobili ako budemo morali.“
Trampovi prošli postupci čine tu pretnju verodostojnom. Dok je bio na vlasti, Tramp je pokazao da je spreman da pomera granice, ukidajući ograničenja iz Obamine ere u vezi sa pravilima angažovanja u borbi protiv ISIS-a i ubivši iranskog generala Kasema Sulejmanija. Ako Putin odbije da pregovara, Tramp bi vrlo lako mogao da ukloni ograničenja iz Bajdenove ere u vezi sa transferom oružja i da Ukrajini da oružje koje joj je potrebno da pobedi(barem može tome da se nada), uključujući oružje dugog dometa za napad unutar Krima i Rusije.
Da bi doveo Kijev za sto, Tramp je rekao: „Rekao bih Zelenskom, ’ne više’. Morate da se dogovorite“. Ukrajina može da održi ratne napore samo zahvaljujući velikoj podršci Zapada, a mogućnost gubitka pomoći bila bi snažan podsticaj za pregovore.
Neki republikanci tvrde da je sukob u Ukrajini evropska stvar bez značaja za Sjedinjene Države. Strateški, kako njegovi javni komentari jačaju, Tramp se ne slaže. On vidi okončanje rata kao glavno pitanje spoljne politike — ono koje planira da postigne prvog dana.
