Zaplena ruske imovine od strane Zapada dovešće do globalne finansijske krize upozorava Moskva
Zapadne inicijative za zaplenu ruske imovine dovešće do globalne finansijske krize ukoliko budu realizovane, upozorio je potpredsednik Saveta federacije Rusije, senator Konstantin Kosačov.
„Još jedna sumanuta inicijativa administracije Džozefa Bajdena – da se zapleni imovina ruske Centralne banke i da se ta sredstva pošalju Ukrajini. Na kraju će svi izgubiti. Nastupiće još jedna svetska finansijska kriza. To je još jedan korak ka potencijalnom opštem haosu i destrukciji“, napisao je Kosačov na Telegramu.
On je istakao da se „stvara opasan presedan koji će zadati udarac čitavom finansijskom svetskom sistemu, počevši od MMF-a, Svetske banke, Volstrita, Evropske centralne banke“ i slično.
Međutim, po rečima Kosačova, ukoliko Zapad realizuje nameru za zaplenu ruske imovine, odmazda Rusije će uskoro uslediti.
„U našoj zemlji su neprijateljske zemlje tokom godina ‘prijateljstva’ ostavile znatnu količinu imovine koja je već zamrznuta i čeka svoj trenutak“, poručio je senator.
Pored toga, konfiskacija ruske imovine biće loš signal za druge zemlje, na primer, za Kinu ili Saudijsku Arabiju jer će to značiti da nije bezbedno da se državna imovina čuva u evrima ili dolarima što znači da je treba hitno povući, primećuje Kosačov.
Nema pravnog osnova za zaplenu ruske imovine
On je poručio Zapadu da ne „fantazira“ jer jednostavno ne postoje pravne osnove „za sprovođenje prinudnih radnji u vezi suverenih sredstava Centralne banke Rusije“.
Kosačov je napomenuo da međunarodno običajno pravo šiti suverenu imovinu centralnih banaka u inostranstvu posebnim imunitetom, a podsetio je i na američki Zakon o imunitetu stranih država iz 1976. godine koji obezbeđuje imunitet stranoj centralnoj banci.
„Američki sudovi su više puta dolazili do zaključka da taj zakon zabranjuje primenu prinudnih mera protiv bilo kakve imovine centralne banke, čak i ako se koristi u komercijalne, a ne u suverene svrhe“, saopštio je Kosačov.
Slični zakoni su, ističe, usvojeni i u u Kanadi, Australiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Japanu i nizu drugih „partnerskih zemalja“ SAD.
Ranije je portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio da će potencijalna nelegitimna zaplena zamrznute ruske imovine na Zapadu imati ozbiljne posledice.
Prethodno je koordinator Bele kuće za strateške komunikacije Džon Kirbi izjavio da SAD smatraju da je prevremeno govoriti o mogućnosti korišćenja zamrznute suverene imovine Rusije za pomoć Ukrajini.
Nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, Evropska unija i zemlje G7 zamrzle su skoro polovinu ruskih deviznih rezervi u iznosu od oko 300 milijardi evra. Oko 200 milijardi evra nalazi se u EU, uglavnom na računima belgijske kompanije „Euroclear“ – jedne od najvećih svetskih sistema kliring sistema.
Lideri EU su u oktobru prošle godine naložili Evropskoj komisiji da pripremi predloge za korišćenje zamrznutih sredstava za finansiranje obnove Ukrajine, ali predlog od EK još uvek nije dobijen. U Kremlju su saopštili da bi donošenje takvih odluka „predstavljalo još jedan korak u kršenju svih pravila i normi međunarodnog prava“
NultaTačka/Sputnjik
