Stručnjaci za sajber bezbednost: Digitalni ID pored ugrožavanja privatnosti je omiljena meta HAKERA
Vlade i korporacije širom sveta pokazuju veliki entuzijazam ili su već u implementaciji ili planiranju implementacije nekog oblika digitalnih ID-a.
Kako se ispostavilo ironično, ovi napori su predstavljeni građanima ne samo da im olakšavaju život zahvaljujući pogodnostima, već i osiguravaju da njihovi lični podaci sadržani u ovim digitalnim ID-ovima budu bezbedniji u svetu koji vrvi zlonamernim akterima.
Protivnici upozoravaju na ozbiljne implikacije na privatnost, ali se i protive tvrdnji da se sigurnost podataka zapravo poboljšava.
Čini se da su u pravu – barem prema izveštaju firme za sajber bezbednost objavljenom nakon hakerskih napada koji su se desili oko božićnih praznika, nešto što je sada nazvano „Leaksmas“.
Ne samo vlade, već i hakeri vole digitalne lične karte i ogromne količine ličnih informacija koje su sve uredno sakupljene na jednom mestu, i, sudeći po onome što se nedavno dešavalo, u mnogim slučajevima, sedeći su im prilično lako dostupni.
I hakeri su izrazili tu ljubav tako što su digitalne ID podatke učinili svojim primarnim fokusom, rekla je firma Resecurity u svom izveštaju. Resecurity tvrdi da je to jasna činjenica i da je to mogao da uoči analizom deponija podataka kada su počeli da se pojavljuju na mračnom vebu nakon božićnog „digitalnog razbijanja i hvatanja“.
U brojkama, zapanjujućih 50 miliona zapisa koji sadrže lične podatke pojavilo se na mračnom vebu. Čini se da je razlog zašto je toliko ukradenih skupova podataka dospelo na crno digitalno tržište odjednom „tehnike“ povezane sa vremenskim okvirom tokom kojeg će većina njih biti „prodata“.
Razbijajući taj broj od 50 miliona, Resecurity je rekao da je 22 miliona zapisa ukradeno iz telekomunikacione kompanije u Peruu, što uključuje ono što je tamo poznato kao DNI – nacionalne lične karte.
Prema izveštajima , teško je precijeniti koliko bi ovaj događaj mogao biti razoran, ako DNI završe u pogrešnim rukama. To je jedini lični dokument koji su vlasti u Peruu priznale za niz stvari koje su od suštinske važnosti za svakodnevni život ljudi: „sudske, administrativne, komercijalne i građanske transakcije“, kako je navedeno u jednom članku.
Posle Perua, druge zemlje koje su najviše pogođene su Filipini, SAD, Francuska i Vijetnam.
