Kina uvela sankcije protiv 5 američkih odbrambenih firmi uoči izbora na Tajvanu
U velikom potezu Pekinga, koji je izgleda tempiran da pošalje snažnu poruku neposredno uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora na Tajvanu 13. januara, Kina je uvela sankcije protiv pet američkih odbrambenih firmi.
Ciljane kompanije su uključene u nedavne i tekuće američke poslove i prodaju oružja na ostrvu Tajvan. Oni su imenovani u kineskim državnim medijima kao BAE Sistems Land and Armament, Alliant Techsistems Operation, AeroVironment, ViaSat i Data Link Solutions.
U nedeljnom saopštenju kineskog ministarstva spoljnih poslova navodi se da su sankcije „kao odgovor na ove ozbiljno pogrešne akcije koje su preduzele SAD“. U njemu se navodi da nedavna prodaja oružja „ozbiljno šteti suverenitetu i bezbednosnim interesima Kine, podriva mir i stabilnost širom Tajvanskog moreuza”.
Miloš Dimitrijević: Globalna ludnica je tek počela, određuje se sudbina sveta, Mario Zna 254, Uživo
Kina je u poslednje vreme pojačala svoje poruke protiv nezavisnosti, a kineski predsednik Si Đinping je u svom godišnjem obraćanju za Novu godinu naglasio da će Tajvan „sigurno ponovo biti ujedinjen“ sa kopnom.
Američki Stejt department je prošlog meseca odobrio najnoviji dogovor između SAD i Tajvana, prodaju vojne opreme u vrednosti od 300 miliona dolara za tajvanski sektor odbrambenih informacionih tehnologija.
Ali ove nove sankcije se široko doživljavaju kao uglavnom simbolične, s obzirom na to da ove velike odbrambene firme obično ne posluju u Kini za početak.
„Sankcije će zamrznuti svu imovinu koju kompanije imaju u Kini i zabraniti organizacijama i pojedincima u Kini da posluju sa njima“, precizira Ministarstvo spoljnih poslova u onlajn saopštenju.
Peking takođe šalje snažne signale Ujedinjenom Kraljevstvu sledećim iznenađenjem i veoma hrabrim potezom:
Kina je uhapsila šefa prekookeanske konsultantske firme zbog navodnog špijuniranja te azijske nacije za britansku vladu, ponovo stavljajući fokus na industriju koja je na meti napada na nacionalnu bezbednost Pekinga.
Ukrajina kupuje 50.000 ženskih vojnih uniformi https://t.co/IbJVVfuIjX
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 9, 2024
Kineska špijunska agencija saopštila je u ponedeljak da je britanska obaveštajna služba MI6 angažovala konsultanta iz „treće zemlje“ za obavljanje špijunskih aktivnosti. Navodni špijun, po prezimenu Huang, dao je Ujedinjenom Kraljevstvu državne tajne i obaveštajne podatke, navodi se na zvaničnom WeChat nalogu Ministarstva državne bezbednosti [MSS].
MSS navodi da je čovek „nekoliko puta ulazio u Kinu prema instrukcijama da koristi svoj javni profil kao paravan za prikupljanje obaveštajnih podataka u vezi sa Kinom za Britaniju… i traženje drugog osoblja koje bi MI6 mogao da zavrbuje“. Kina takođe tvrdi da ima dokaze o Huangovim špijunskim aktivnostima.
Ovo je samo poslednje u dugotrajnom sukobu u kojem poslovni odnosi između Zapada i Kine prete da budu ozbiljno narušeni, takođe s obzirom na produbljivanje nepoverenja, jer svaka strana navodi da su njihovi poslovni rukovodioci na meti neprijateljskih stranih bezbednosnih službi.
* * *
Ispod je pregled izbora na Tajvanu i šta je u pitanju i šta treba gledati, na osnovu 5 predviđanja Foreign Policy-a za Kinu 2024. godine…
„Na Tajvanu se održavaju predsednički izbori 13. januara, a godina bi mogla da počne sa malom krizom u moreuzu. Sadašnji potpredsednik Tajvana Laj Čing-te, koji služi pod predsednikom Cai Ing-venom i član je Demokratske progresivne partije (DPP), ima malo vođstvo u anketama. Njegov izbor bi razbesneo Peking; on se zalaže za nezavisniji Tajvan i oštro se protivi Komunističkoj partiji Kine (KPK).
Iako je Lai rekao da neće pozivati na formalnu nezavisnost Tajvana ili odbaciti ime Republike Kine – crvenu liniju za Peking – on je takođe rekao da je suverenitet Tajvana „činjenica“ i podsetio svoje kolege kandidate da, po standardima Pekinga, oni svi su za nezavisnost.
Pobeda Laija bi verovatno izazvala agresivne poteze Pekinga, uključujući pomorske manevre i upade u vazdušni prostor. Izveštaji prošle nedelje o komentarima koje je Si dao američkom predsedniku Džou Bajdenu o ponovnom ujedinjenju sa Tajvanom kada su se oni sastali u novembru izazvali su paniku u Vašingtonu, ali invazija je i dalje malo verovatna. Bilo bi rizično i teško, posebno kada se Kina bori sa drugim krizama.
Čak i pobeda tajvanskog opozicionog Kuomintanga (KMT) 13. januara može izazvati neke probleme. KMT je više prokineski nego DPP, ali teško da bi ključeve ostrva predao Pekingu. Kineski zvaničnici možda precenjuju značaj pobede KMT na izborima, videći to kao znak kineskog uticaja na Tajvanu. Iako je 17 odsto tajvanskih birača reklo u nedavnoj anketi da je Kina njihova glavna briga, više nego dvostruko veći broj bira ekonomiju.
