Neki ljudi ponovo nose maske protiv COVID-a a medicinski „stručnjaci“ ponovo pozivaju na povratak mera
Nakon skoro četiri godine i dalje ima ljudi koji nose maske za lice a neki medicinari pozivaju na njihovo ponovno uvođenje
Prošle su skoro četiri godine otkako je po svetu ukinuto prisilno nametanje nošenja zaštitnih maski, kontroverzni zakon koji je zahtevao od pojedinca pokrivanje usta i nosa na javnim mestima. Ali kako navodni broj slučajeva kovida ponovo raste, Španija je prošle nedelje objavila da će obavezno nošenje maski biti ponovo uvedeno u bolnicama kako bi se „zaštitili zdravstveni radnici“. Da li ponovo postoji neki plan za ponovno uvođenje „obaveznih“ maski na javnim mestima?
U Britaniji postoje slični pritisci od strane takozvanih „stručnjaka. Neki su proglasili „kritične incidente“ jer se broj slučajeva respiratornih virusa povećao šest puta za mesec dana. Nekoliko britanskih bolnica je ponovo uvelo zahtev za maske kod osoblja, posetilaca i pacijenata, što je izazvalo i kritike i podršku.
Postoje i spekulacije o tome da li se svet suočava sa još jednim kovid talasom dok „stručnjaci“ pričaju o novoj visoko zaraznoj varijanti JN.1 ili Juno.
Na društvenim mrežama raspravlja se da su maske sada deo bonton-a, te da je „normalno“ nositi maske na javnim mestima ako imate simptome prehlade, bez obzira na uzrok.
Takođe ima i onih koji komentarišu da „nikada više neće pričvrstiti tužan, mokar komad tkanine“ na svoje lice jer po jednoj od mnogih studija „Nema konkretnih dokaza koji sugerišu da nošenjem zaštitne maske ima bilo kakvu potencijalnu korist“.
Ipak, malo je tema iz oblasti javnog zdravlja koje su donele toliko podela.
Sada, skoro četiri godine od tih prvih dana „pandemije“, koji je naučni dokaz – da li maske zaista deluju ili ne?
Sigurno da do sada znamo da li su maske efikasne. Najveći problem jeste taj da su maske uvedene kao obavezne proleća 2020. bez i jednog dokaza o njihovoj efikasnosti.
Veliki deo onoga što smo znali o maskama, potiče od proučavanja bolničkih radnika na odeljenjima, gde su zaštitne maske standardna praksa i uglavnom upoređivali medicinske maske N95 sa labavim plavim hirurškim maskama za zaštitu od virusa gripa. Niko zaista nije znao koliko dobro maske bilo koje vrste mogu da smanje prenos kovida u svakodnevnim okruženjima.
Brojni visoki zvaničnici javnog zdravlja u Velikoj Britaniji i Americi bili na početku pandemije rekavši da nošenje maski nije dobra ideja.
U martu 2020. godine, tadašnji zamenik glavnog medicinskog službenika u Velikoj Britaniji dr Dženi Haris je čak rekla da nošenje maske može povećati rizik od dobijanja kovida jer bi materijal mogao da „zarobi“ čestice virusa.
Iako nije potpuno jasno, mogla je misliti na studiju iz 2015. sprovedenu u 14 bolnica u Hanoju u Vijetnamu (jedna od nekoliko studija u to vreme) koja je upoređivala platnene maske za višekratnu upotrebu sa medicinskim za jednokratnu upotrebu. Utvrđeno je da se verzije od tkanine mogu kontaminirati ako se ne operu kako treba, što potencijalno povećava rizik od infekcija.
Ali kada je prvi talas „udario“, navodno je otkriveno još nešto: Kovid su preneli asimptomatski ljudi. Ovo je navelo naučnike i, što je još važnije, političare koji donose pravila, da prošire potragu za intervencijama koje bi nam mogle omogućiti da izbegnemo blokade.
Pol Hanter, profesor medicine na Univerzitetu Istočne Anglije, kaže: „Laboratorijske studije su počele da pokazuju da maske, teoretski, mogu da smanje Covid infekcije blokiranjem izdahnutih kapljica vlage koje sadrže virus. Niko nije znao kakav će biti efekat u stvarnom životu, ali preporuka maski je bila pristup koji se masovno uveo svuda po svetu.
U laboratorijskim istraživanjima koja su posmatrala kako čestice putuju kroz i oko različitih vrsta maski, pripijene maske N95 i FFP2 i FFP3, one koje pomalo liče na kljun i napravljene su od nekoliko slojeva guste tkanine, dosledno se najbolje ponašaju u zaštiti od navodnih virusa. Studija Univerziteta u Kembridžu objavljena u julu 2021. sugeriše da FFP3 maske pružaju „najverovatnije 100 odsto zaštitu od infekcije na bolničkim odeljenjima“.
Elena Čakar, [14.1.2024. 12:03]
Međutim, kada se posmatra kao intervencija na nivou svetske populacije, ne postoji pravi dokaz da su maske posebno efikasne u smanjenju stope respiratornih infekcija. Zašto? Zato što je efekte jedne intervencije kao što su maske teško ukloniti. U većini zemalja, maske su uvedene uz socijalno distanciranje, pranje ruku i zatvaranje. Dakle, njihova vrednost, pored ovih mera, u smanjenju stope infekcije na nivou populacije ostaje neizvesna.
Jedan, od strane grupe američkih lekara na čelu sa epidemiologom Rodžerom Čouom, koji je ažuriran osam puta kako su se pojavili novi dokazi, zaključuje da postoje „dokazi male do umerene jačine da upotreba maski može biti povezana sa malim smanjenjem infekcije“.
Ukratko, ako nosite masku koja dobro prijanja, biće vam obezbeđena određena zaštita od respiratornih infekcija i možete izbeći prenošenje svega što imate. Ali ne postoje zaista dobri dokazi da su zahtevi za obavezno nošenje zaštitnih maski radile na smanjenju nacionalne stope infekcije.
Ali, na osnovu danske studije iz 2020. zaključuje se da maske nemaju nikakvu funkciju u odbrani od navodnog virusa. Utvrđeno je da je u grupi od oko 3.000 ljudi u Danskoj od kojih je traženo da nose masku, 1,8 odsto dobilo kovid, dok je 2,1 odsto grupe ljudi od kojih nije zatraženo da nose masku bilo pozitivno na kovid, a razlika premala da bi bila značajna.
Neki naučnici su ovo protumačili kao razlog za odustajanje od obaveznih maski.
Još jedna studija za koju se često kaže da dokazuje da maske nemaju nikakvu ulogu u zaštiti protiv kovida jeste rad ugledne Cochrane istraživačke dobrotvorne organizacije. Ovo je sagledalo dokaze iz 78 ogleda u kojima je učestvovalo više od 610.000 učesnika.
Međutim, nakon što je objavljen u januaru prošle godine, Karla Soares-Veiser, glavni urednik Cochrane biblioteke, napisala je: „Mnogi komentatori su tvrdili da nedavno ažurirani Cochrane rivjua pokazuje da „maske nemaju nikakvu funkciju“, što je netačno i pogrešno tumačenje. Bilo bi tačno reći da je rad ispitao da li intervencije za promovisanje nošenja maski pomažu u usporavanju širenja respiratornih virusa i da su rezultati bili neubedljivi.
Ono što je bilo očigledno jeste da je tokom pandemije, stope gripa i prehlade bilo 0.
Ono najbitnije jeste da su se stručnjaci složili da nema smisla da deca nose zaštitne maske. Jer se u osnovi nošenje maski uglavnom smatra neefikasnim u sprečavanju širenja kovida kod dece.
Pitanje je da li ljudi moraju da nose maske? Ne postoji zakonski okvir koji nameće ponovno obavezno nošenje maske, čak ni u onim bolnicama koje su uvele nove smernice.
