Demografski pad: Francuska beleži najmanji broj rođenih od Drugog svetskog rata
Broj rođenih u Francuskoj pao je na najniži nivo od Drugog svetskog rata, što je sumorni pokazatelj zapadnog demografskog kolapsa.
Podaci koje je ove nedelje objavio Nacionalni institut za statistiku i ekonomske studije (Insee) pokazuju da je prošle godine u Francuskoj rođeno 678.000 beba, što je pad od 48.000 u odnosu na 2022. i najmanji nivo u bilo kojoj godini od 1946. godine.
Kao i druge zemlje na Zapadu, Francuska se dugo suočava sa opadanjem stope nataliteta, koja pada skoro svake godine od 2010. kada je u zemlji rođeno 832.799 beba, što je otprilike 20 odsto više nego 2023. Međutim, prema Insee-u, brzina pada je u porastu, pri čemu je stopa nataliteta iznosila 1,68 dece po ženi 2023. godine, u poređenju sa 1,79 u 2022. i 1,99 u 2013. godini.
Stopa od 2,1 bebe po ženi se obično smatra osnovnim zahtevom za modernu naciju da zadrži svoju stopu stanovništva. Iako je Francuska bila znatno ispod ove stope, broj stanovnika se zapravo nije smanjio, s obzirom na pad od 6,5 odsto smrtnih slučajeva, koji je iznosio 631.000.
Ovo je podstaknuto povećanjem očekivanog životnog veka na 85,7 za žene i 80 za muškarce, što predstavlja povećanje od 0,6 godina za žene i 0,7 odsto za muškarce u odnosu na 2022. Iako su dobrodošle vesti, starenje stanovništva će verovatno dodatno opteretiti penzioni i zdravstveni sistem, pri čemu jedna od pet osoba u Francuskoj sada ima 65 godina ili više, a jedna od deset ima 75 ili više godina.
Populacija, koja je porasla za 0,3 odsto na 68,4 miliona, takođe je porasla zbog masovne migracije, a prošle godine su 183.000 stranaca postali rezidenti. Neoliberalne vlade, uključujući i Francusku, često su promovisale imigraciju kao rešenje za demografski pad i kao sredstvo da podrže svoje „velikodušne države blagostanja“.
Međutim, u Francuskoj i širom Evrope raste otpor prema masovnoj migraciji, s obzirom na negativne društvene i ekonomske posledice uvoza velike populacije stranaca, kao što su obezvređivanje cene rada i povećan pritisak na vladu, kao i rizik od terorizma, Francuska je od oktobra doživela dva islamistička teroristička napada.
I ovo je bila “teorija zavere”! Kinezi identifikovali COVID 19 dve nedelje pre nego što su o njemu izvestili javnosthttps://t.co/tL3fNkDFc5
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 18, 2024
Usred sve većeg nezadovoljstva javnosti, predsednik Emanuel Makron je napravio ustupke populističkom Nacionalnom skupu (RN) Marine Le Pen da usvoji reformu imigracije, koja povećava sposobnost vlade da deportuje ilegalce i druge migrante sa krivičnim dosijeima, kao i smanjuje migraciju smanjenjem pristupa socijalnim beneficijama za strance.
Ove nedelje na konferenciji za štampu održanoj u Jelisejskoj palati, predsednik Makron se osvrnuo na pitanje demografije, koje je opisao kao „tabu veka”. Makron je rekao da će njegova vlada nastojati da uvede šestomesečno „porođajno odsustvo” za one koji postaju roditelji i najavio da će uslediti „glavni plan za borbu protiv ove pošasti” pada nataliteta.
Umesto da pokušavaju da uvoze strance kako bi rešili svoja demografska pitanja, kulturno konzervativne evropske zemlje, kao što su Mađarska i Poljska, uvele su politike u korist porodice kako bi ekonomski pomogle roditeljima.
Na primer, pod prethodnom konzervativnom vladom Zakona i pravde (PiS), Poljska je primenila „materinsku penziju“ da bi pokazala „zahvalnost i poštovanje“ prema ženama koje su podigle četvoro ili više dece. U međuvremenu, Mađarska je postigla uspeh u povećanju stope brakova i nataliteta donošenjem ekonomskih podsticaja za majke kao što je doživotno oslobađanje od poreza za žene koje imaju četvoro ili više dece.
Mađarski premijer Viktor Orban tvrdi da su vlade širom Zapada učestvovale u nacionalnom „samoubistvu“ usvajanjem politike „velike zamene stanovništva“, teorije koju je skovao francuski pisac Reno Kami, koji je tvrdio da globalistički političari gledaju na svoj narod kao na zupčanike, a ne na pojedinca. Ljudi se stoga mogu zameniti masovnom migracijom.
