Pomoćnik Zelenskog: Pokušaji da se Rusija izoluje su propali
Viši savetnik Mihail Podoljak takođe je pojasnio da među zapadnim pristalicama Kijeva nema govora o slanju trupa u Ukrajinu
Napori Zapada da izoluje Rusiju do sada nisu dali nikakve rezultate, požalio se Mihail Podoljak, viši savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. On je takođe priznao da se Kijev suočava sa određenim poteškoćama pokušavajući da mobiliše više trupa.
U novembru je i Zelenski izrazio zabrinutost da Moskva nije izolovana kako su planirale njegove pristalice, jer su Kina i brojne druge nacije koje predstavljaju globalni jug odbile da se pridržavaju linije Zapada, zadržavajući neutralnu poziciju. Pre toga, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je rekao da je kampanja da se Rusija svede na „ odmetnutu državu “ propala.
U intervjuu za nemački BILD objavljen u petak, Podoljak je odgovorio negativno na pitanje da li postoji scenario po kojem bi susedne evropske zemlje slale svoje trupe u Ukrajinu.
„ Pristaćemo na svaku pomoć, ali za sada o tome nema razgovora “, pojasnio je predsednički pomoćnik.
„ Govorimo o oružju i sankcijama za izolaciju Rusije… ali to još nije dovelo do rezultata “, dodao je on.
Usred takvih „ razočaranja “, ukrajinske vlasti bi, rekao je viši savetnik, pojačale napore da svojim građanima objasne zašto treba da idu na liniju fronta. Posle neuspele letnje protivofanzive zemlje, zvaničnici u Kijevu su zabrinuti zbog smanjenja broja vojnika, kako u kvantitetu tako i u kvalitetu, i odlučili su da intenziviraju mobilizaciju.
Dok ukrajinski poslanici rade na novom zakonu koji ima za cilj zatvaranje rupa u vojnoj službi, brojni su izveštaji o ukrajinskim muškarcima koji pokušavaju da ilegalno pređu granicu kako bi napustili zemlju. Preko 20 Ukrajinaca je poginulo pokušavajući da pobegne usred temperature ispod nule na zapadnoj granici Ukrajine, objavio je prošle nedelje list Tajms, pozivajući se na ukrajinskog graničnog stražara.
U svom intervjuu za BILD, Podoljak insistira na tome da evropske nacije ili treba da daju Ukrajini sva neophodna sredstva da sada prevlada na bojnom polju, ili mogu očekivati da će se sukob na kraju proširiti na njihovo tlo.
Prošlog meseca, ruski predsednik Vladimir Putin je istakao da „ Rusija nema interesa… geopolitički, ekonomski ili vojno… da vodi rat protiv NATO-a. ”
Dok su zapadni lideri i predstavnici NATO-a više puta naglašavali da ne planiraju da pošalju svoje vojno osoblje u Ukrajinu, bilo je više izveštaja da su neki ipak delovali u zemlji.
Nedavno je u petak francuski ministar odbrane Sebastijen Lekornu priznao da „ postoje francuski civili koji su otišli da se bore u Ukrajinu u ukrajinskoj vojnoj uniformi. On je, međutim, požurio da naglasi da takvi pojedinci „ nemaju nikakve veze sa francuskim oružanim snagama. ”
Njegova primedba usledila je nakon što je rusko Ministarstvo odbrane ranije ove nedelje tvrdilo da je jedan od njegovih udara ubio desetine francuskih boraca u gradu Harkovu.
Krajem prošle godine, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je da „ pripadnici NATO-a direktno upravljaju sistemima protivvazdušne odbrane, taktičkim balističkim projektilima i višestrukim raketnim sistemima “ u Ukrajini. On je naveo radio presretanje komunikacija na engleskom i poljskom jeziku.
Takođe u decembru, Deklasifikovana Velika Britanija, pozivajući se na nedavnu knjigu poljskog novinara Zbignjeva Parafjanoviča, izvestila je da su britanske specijalne snage delovale na periferiji Kijeva u martu 2022.
