Bivši češki predsednik: SAD i Velika Britanija su krive za sukob u Ukrajini

Tekući sukob između Rusije i Ukrajine rezultat je niza „grešaka“ koje su napravile SAD i njeni saveznici u NATO-u, smatra bivši češki predsednik Vaclav Klaus

Klaus je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu rekao da je očigledno zanemarivanje geopolitičkog konteksta Zapada dovelo do ovog „tragičnog istorijskog događaja“ koji je „mogao i trebalo da se izbegne“.

Klaus je tvrdio da je „ovaj rat počeo 4. aprila 2008.“, misleći na samit NATO-a u Bukureštu, gde su članice bloka predvođenog SAD odlučile da podrže Ukrajinu i Gruziju rekavši da će obe nacije „postati članice NATO-a“ u nekom trenutku ubuduće.

Dragan Vujičić: U toku je globalna revolucija, kriza jede svoju decu, Mario Zna

RT izveštava: Prisećajući se događaja na kojem je bio prisutan, Klaus je to nazvao „tragičnom greškom“. Rekao je da se lično protivio toj odluci i „pokušao da je ospori“, ali su je „progurale SAD i Velika Britanija“.

Većina drugih članica NATO-a, uključujući Nemačku i Francusku, takođe je bila protiv toga, rekao je on, dodajući da su mnogi od prisutnih predsednika i premijera ostali „neodgovorno tihi“ suočeni sa pritiscima Londona i Vašingtona.

Zapad je ostao nesvestan prirode ukrajinske državnosti, tvrdi Klaus, nazivajući zemlju primerom „neuspešne i nedovršene tranzicije od komunizma ka parlamentarnoj demokratiji i tržišnoj ekonomiji“.

Šef SZO upozorava da nezavisni mediji šire toliko istine da šteti agendi Novog svetskog poretka https://t.co/y64ckc0UUh

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 30, 2024

Ukrajina, rekao je on, nije „konsolidovana zemlja“ jer je imala velike razlike u etničkom sastavu i političkim preferencijama između severozapada i jugoistoka. Zemlja je već bila u stanju „građanskog rata“ od 2014, mnogo pre trenutne eskalacije, rekao je Klaus.

Nakon državnog udara 2014. koji su podržale SAD, tadašnji ukrajinski regioni Donjeck i Lugansk, poznati kao Donbas, odbili su da prihvate novu vladu, koja je sve više prihvatala nacionalističku ideologiju. Regioni su proglasili svoju nezavisnost, a Kijev je odgovorio vojnom kampanjom koja je dovela do višegodišnjeg sukoba.

„Pretvarati se da to nije slučaj i raspravljati o trenutnom ratu… kao da se odvija u vakuumu nije ni od pomoći ni produktivno“, rekao je Klaus, dodajući da je „velika greška ne obraćati pažnju na ovu fundamentalnu rascep“ unutar zemlje.

Klaus je takođe tvrdio da Moskva nije nameravala da okupira Ukrajinu kada je započela svoju vojnu operaciju u februaru 2022, već je samo nastojala da je spreči da se pridruži NATO-u. Ruski predsednik Vladimir Putin je takođe nedavno ukazao da je odluka NATO-a iz 2008. godine učinila sukob neizbežnim, jer je „drastično promenila situaciju u istočnoj Evropi“. Moskva je više puta govorila da je sprečavanje ulaska Ukrajine u NATO jedan od ključnih razloga za njenu vojnu kampanju.

Sada je jasno da su „sve strane u sukobu pogrešno procenile“, rekao je Klaus, dodajući da su linije fronta i dalje „zamrznute“ i da se sukobu ne nazire kraj. On je pozvao Zapad da promeni svoj pristup i uključi se u smislen dijalog sa Moskvom.

„Moj skromni savet je da počnete da pregovarate“, zaključio je Klaus.

Nulta Tačka/RT