Ujedinjene nacije spremaju „Pakt za budućnost“ gde se ispunjava Agenda 2030
Počele su pripreme za ovogodišnji Samit budućnosti, koji će se održati od 22. do 23. septembra u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Tokom ovog sastanka svetski lideri će potpisati dokument „Pakt za budućnost“. Ovo će biti unapred dogovoreno kroz međuvladine pregovore i zasnovano je na zajedničkoj agendi Ujedinjenih nacija i ispunjenju Agende 2030 sa njenih 17 ciljeva održivog razvoja.
Nulti nacrt pakta objavljen je 26. januara nakon doprinosa preko 500 glavnih grupa i drugih zainteresovanih strana. Predstavili su ga ko-fasilitatori u veću UN-a, a nakon njega je usledila debata sa predstavnicima država članica 29. januara.
Radovan Spasojević: Ukidanje života kroz ukidanje zemlje, hrane i Boga, 258 Mario Zna, Uživo
Kao što je opisano na veb stranici Samita budućnosti:
Rezultat će biti svet – i međunarodni sistem – koji je bolje pripremljen da upravlja izazovima sa kojima se suočavamo sada i u budućnosti, za dobro celog čovečanstva i za buduće generacije.
Svrha je da se „preduzmu akcije za očuvanje budućnosti za sadašnje i buduće generacije“. Upravljanje krizama je u srži Pakta. I ne nedostaje kriza kojima je potrebno efikasno upravljanje. Kao što je opisano u nultom nacrtu:
Nalazimo se u trenutku akutne globalne opasnosti. Širom našeg sveta, ljudi pate od posledica siromaštva, gladi, nejednakosti, oružanih sukoba, nasilja, raseljenja, terorizma, klimatskih promena, bolesti i štetnih uticaja tehnologije. Čovečanstvo se suočava sa nizom potencijalno katastrofalnih i egzistencijalnih rizika.
Ali sa krizama dolaze prilike. Bar za neke moćne likove.
Isplivalo novo svedočenje da su Kralj Čarls i njegovi bliski prijatelji “silovali na stotine dece” https://t.co/wgDscgmyNA
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 6, 2024
Cilj pakta bi, prema Savetodavnoj komisiji visokog nivoa Ujedinjenih nacija za efikasan multilateralizam, trebalo da bude: „globalna tranzicija država i nedržavnih aktera na cirkularnu ekonomiju, koja se bavi i ponudom i potražnjom na način koji postiže ravnotežu sa Planetom.“ Ovo je tehnokratski koncept.
HLAB je u martu 2022. osnovao generalni sekretar Antonio Gutereš da bi savetovao države članice „o onim pitanjima od ključnog globalnog značaja gde su poboljšanja upravljanja najpotrebnija“.
Njihov izveštaj, Proboj za ljude i planetu: efektivno i inkluzivno globalno upravljanje za danas i budućnost, preporučuje šest transformativnih promena kako bi se „podržala radikalna promena u međunarodnoj saradnji za rešavanje zajedničkih globalnih izazova i unapređenje Agende za održivi razvoj 2030. To uključuje:
- Ponovo izgradite poverenje u multilateralizam – Poboljšajte legitimitet i delotvornost kroz inkluziju i odgovornost
- Planeta i ljudi – Vratite ravnotežu sa prirodom i obezbedite čistu energiju za sve
- Globalne finansije – Osigurajte održivo finansiranje za sve
- Digitalno upravljanje i upravljanje podacima – Podržite pravednu digitalnu tranziciju koja otključava vrednost podataka i štiti od digitalne štete
- Mir i prevencija – Osnažiti efikasne, pravične kolektivne bezbednosne aranžmane
- Predviđena akcija – Ojačati upravljanje za trenutne i nove transnacionalne rizike
Ovo je usidreno iz najviših ešalona moći. Među članovima HLAB-a za efektivni multilateralizam bili su član odbora WEF-a Tharman Shanmugaratnam (novoizabrani predsednik Singapura), mladi globalni lider WEF-a Ilona Sabo de Karvaljo, poverenik Rokfelerove fondacije Donald Kaberuka i član Saveta za spoljne odnose i Trilateralne komisije, Ann-Mari Sloter.
Njihovi saveti su recept za svetski tehnokratski sistem upravljanja koji će, ako sve bude po planu, biti vođen globalnim javno-privatnim partnerstvom koje je formalizovano u junu 2019. potpisivanjem strateškog partnerstva Ujedinjenih nacija i Svetskog ekonomskog foruma.
Međuvladin forum G20 imaće važnu ulogu da učvrsti ove ambicije, utiče na zakonodavce i sprovodi politike na nacionalnom nivou.
Od usvajanja Akcionog plana G20 za 2016. o Agendi za održivi razvoj 2030, lideri G20 su dosledno prepoznavali ključnu ulogu G20 u doprinosu implementaciji Agende 2030.
Naša zajednička agenda i „Pakt za budućnost“ mogu se posmatrati kao odgovor Ujedinjenih nacija na poziv za Veliko resetovanje koji su u junu 2020. najavili Klaus Švab, Antonio Gutereš i princ Čarls (Kralj Čarls III). Guterešovim rečima:
Veliko resetovanje je dobrodošlo priznanje da ova ljudska tragedija mora biti poziv za buđenje. Kao što s pravom kažete, imperativ je da ponovo zamislimo, izgradimo, redizajniramo, oživimo i uravnotežimo naš svet…
Moramo da izgradimo ravnopravnije, inkluzivnije i održivije ekonomije i društva koja su otpornija na pandemije, klimatske promene i mnoge druge globalne izazove sa kojima se suočavamo.
Od vas će se tražiti da transformišete svoje vrednosti, „služite opštem dobru“ i povežete se sa mozgom digitalnog sveta. Takođe će dati ogromnu moć sistemu UN i partnerskim organizacijama u slučaju globalne vanredne situacije na planeti.
Tokom prošle godine objavljeno je jedanaest izveštaja o politici o tome kako postići dvanaest obaveza koje je u Našoj zajedničkoj agendi predložio generalni sekretar Gutereš.
Proces politike je takođe povezan sa pregovorima o novom Sporazumu SZO o pandemiji (i ažuriranju Međunarodnog zdravstvenog pravilnika) koji je planiran da bude zaključen na Svetskoj zdravstvenoj skupštini u maju.
Sporazum ide ruku pod ruku sa predloženom „Platformom za hitne slučajeve“ (Policy Brief 2) koju će sazvati generalni sekretar UN u slučaju složenog globalnog šoka, uključujući „buduće pandemije sa kaskadnim sekundarnim uticajima“.
Države članice bi stoga trebalo da, prema sažetku politike, „poboljšaju spremnost ne samo za zdravstvene krize već i za druge izazove i krize“. Cilj je skup protokola koji će se aktivirati u slučaju veće krize.
