2024 je nova 1984: Veliki brat i uspon industrijskog kompleksa za nadzor
„Veliki Brat te posmatra.“
– Džordž Orvel, 1984
2024 je nova 1984.
Četrdeset godina posle vremena kada je Džordž Orvel zamislio čizmu Velikog brata, policijska država će predati štafetu državi za nadzor.
Podstaknut spajanjem vlasti i korporativne moći – usponom bezbednosnog industrijskog kompleksa – ovaj prelomni trenutak zvuči kao smrtonosno zvono za naša prava na privatnost.
Nezvanična četvrta grana vlasti, Država nadzora nastala je bez ikakvog izbornog mandata ili ustavnog referenduma, a ipak poseduje supermoći, iznad onih bilo koje druge vladine agencije, osim vojske.
Deluje van domašaja predsednika, Kongresa i sudova, i ide u korak sa korporativnom elitom koja je u Vašingtonu, DC.
Ovo je novo lice tiranije u Americi: sveznajuća, svevideća i svemoćna.
Koračajte oprezno.
Osnažena napretkom u tehnologiji nadzora i ohrabrena brzim širenjem javno-privatnog partnerstva između organa za sprovođenje zakona, obaveštajne zajednice i privatnog sektora, država nadzora pretvara izmišljeni svet iz 1984. godine, Orvelovu distopijsku noćnu moru, u našu realnost koja se nazire.
1984. prikazuje globalno društvo potpune kontrole u kojem ljudima nije dozvoljeno da imaju misli koje se na bilo koji način ne slažu sa korporativnom državom. Ne postoji lična sloboda, a napredna tehnologija je postala pokretačka snaga društva vođenog nadzorom. Kamere su svuda. Ljudi su podložni kažnjavanju od policije zbog pogrešnih misli, koja se bavi bilo kim ko je kriv za misaone zločine. Vladu, ili „Partiju“, vodi Veliki brat koji se svuda pojavljuje na posterima sa rečima: „Veliki brat te posmatra“.
Zaista, u našem sadašnjem dobu sveprisutnog nadzora nema privatnih života.
Sve je javno.
Ono čemu smo svedoci, u takozvano ime bezbednosti i efikasnosti, jeste stvaranje novog klasnog sistema koji se sastoji od posmatranih i posmatrača (vladine birokrate, tehničari i privatne korporacije).
Sada se nalazimo u nezavidnoj poziciji da nas prati, upravlja nama i kontroliše naša tehnologija, koja odgovara ne nama, već našoj vladi i korporativnim vladarima.
Ovo je lekcija „činjenica je čudnija od fikcije“ koja nam se svakodnevno ubacuje.
Na ovaj način, 1984, koja je oslikavala zlokobni uspon sveprisutne tehnologije, fašizma i totalitarizma, postala je operativni priručnik za sveprisutnu, modernu nadzornu državu.
Izveštaj: Trudo je bio taj koji je pozvao nacističkog Vaffen-SS vojnika da pozdravi Zelenskog u parlamentu https://t.co/1YXXiRmLoa
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 7, 2024
Postoji oko milijardu kamera za nadzor širom sveta i taj broj nastavlja da raste, zahvaljujući njihovom svesrdnom usvajanju od strane vlada (posebno organa za sprovođenje zakona i vojnih agencija), preduzeća i pojedinačnih potrošača.
Kamere za nadzor postavljene su na stubove, semafore, preduzeća i kuće. GPS uređaji. Dash kamere. Dronovi. Sigurnosne kamere. Geofencing i geotracking. FitBits. Alexa. Uređaji povezani na Internet.
Stingray uređaji, tehnologija za prepoznavanje lica, kamere za telo, automatizovani čitači registarskih tablica, detekcija pucnjave, softver za predviđanje koji ima policija, video analitika poboljšana veštačkom inteligencijom, centri za kriminal u realnom vremenu, centri za fuziju: sve ove tehnologije i programi za nadzor oslanjaju se na javno-privatna partnerstva koji zajedno stvaraju lepljivu paučinu iz koje nema bežanja.
Sa svakim novim uređajem za nadzor koji smo uneli u naše živote, vlada dobija još jedno uporište u našim privatnim svetovima.
Kako cena ovih tehnologija postaje pristupačnija za prosečnog potrošača, napor koji preuzima tehnološka industrija podstiču agencije za sprovođenje zakona i lokalni upravni odbori, koji zauzvrat imaju koristi od pristupa nadzoru koji ne moraju da uključuju u svoje budžete, veliki gradovi, mali gradovi, urbane, prigradske i ruralne zajednice podjednako se pridružuju međusobno povezanoj mreži države nadzora.
Ono što ovo doprinosi vladinim agencijama (tj. agentima FBI, NSA, DHS, itd., kao i lokalnoj policiji) je mapa nadzora koja im omogućava da prate nečije kretanje tokom vremena i prostora sa kamera u zvonima i poslovnim sigurnosnih kamerama do javnih kamera na stubovima, čitača registarskih tablica, saobraćajnih kamera, dronova itd.
On je skoro eliminisao pojam privatnosti i radikalno ponovo nacrtao liniju razgraničenja između našeg javnog i privatnog ja.
Policijska država je postala posebno vešta u izbegavanju prava, osnažena napretkom u tehnologiji nadzora i ohrabrena brzim širenjem javno-privatnog partnerstva između organa za sprovođenje zakona, obaveštajne zajednice i privatnog sektora.
Tokom proteklih 50 i više godina, nadzor je doveo do niza revolucija u načinu na koji vlade upravljaju i kako se stanovništvo kontroliše na štetu svih nas. Stručnjak za sajber bezbednost Adam Skot Vandt identifikovao je tri takve revolucije.
Prva revolucija u nadzoru nastala je kao rezultat postavljanja vladinih video kamera na javnim površinama. Bilo je prijavljenih 51 milion nadzornih kamera koje su prekrivale Sjedinjene Države 2022. Procenjuje se da su Amerikanci uhvaćeni kamerom u proseku 238 puta nedeljno (160 puta nedeljno tokom vožnje; 40 puta nedeljno na poslu; 24 puta nedeljno dok obavljaju poslove i kupovine i 14 puta nedeljno kroz razne druge kanale i aktivnosti). To se čak ni ne dotiče pokrivenosti dronovima za nadzor, koji ostaju relativno prikriveni deo policijskih špijunskih operacija.
Druga revolucija se dogodila kada su agencije za sprovođenje zakona počele da sklapaju javno-privatna partnerstva sa komercijalnim ustanovama kao što su banke i apoteke i parkinzi kako bi dobili pristup njihovim izvorima za nadzor uživo. Korišćenje automatskih čitača registarskih tablica (proizvedenih i distribuiranih od strane kompanije poput Flock Safety), koje je nekada koristila isključivo policija, a sada se širi na udruženja vlasnika kuća i zatvorene zajednice, proširuje domet države za nadzor mnogo dalje. Policijski budžeti i lokalna zakonodavna tela su na dobitku kada mogu da ubede preduzeća i stambene zajednice da snose troškove opreme i podele snimke, i mogu da regrutuju građane da špijuniraju jedni druge putem nadzora iz gomile.
Treća revolucija je uvedena rastućom popularnošću kamera zvono na vratima kao što su Ring, Amazonovo zvono za video nadzor i Google Nest Cam.
Amazon je bio posebno agresivan u potrazi za odnosom sa policijom, angažujući je u svojim marketinškim naporima i išao je tako daleko da organizuje žurke za policiju, pružajući besplatna zvona Ring za vrata i velike popuste, dele mape „aktivnih kamera“ vlasnika Ringa, omogućavanje pristupa Portalu susedstva za sprovođenje zakona, koji omogućava policiji da direktno kontaktira vlasnike radi pristupa njihovim snimcima, i obučavanje policije o tome kako da dobije snimak bez naloga.
Ring je trenutno partner sa više od 2.161 agencijom za sprovođenje zakona i 455 vatrogasnih službi, a taj broj svake godine eksponencijalno raste. Kako prenosi Vice, „Ring je takođe intenzivno pratio programe gradskih popusta i privatne saveze sa grupama za posmatranje susedstva. Kada gradovi obezbeđuju besplatne ili snižene Ring kamere, ponekad kreiraju registre kamera, a policija ponekad naređuje ljudima da usmere Ring kamere na svoje komšije, ili daju kamere samo ljudima koji su pod nadzorom komšijskih straža.
U novembru 2022. godine, policija San Franciska je dobila pristup snimcima uživo privatnih internet kamera za razliku od pukog pristupa snimljenim snimcima. Policija više ne mora čak ni da traži dozvolu vlasnika kuća za takav pristup: sve više korporacije daju policiji pristup snimcima u okviru svojih takozvanih krivičnih istraga sa ili bez sudskih naloga.
Četvrta revolucionarna promena bi mogla biti upotreba softvera za prepoznavanje lica i programa zasnovanih na veštačkoj inteligenciji koji mogu da prate ljude po njihovoj biometriji, odeći, ponašanju i automobilu, čime se sintetizuju brojni nizovi video snimaka nadzora u jedan kohezivni narativ, koji se zalaže za privatnost naziva se nadzorom od 360 stepeni.
Iako je garancija sigurnosti koju pružaju ovi nadzorni nervni centri i dalje sumnjiva, u najboljem slučaju ne može se prikriti njihov doprinos u sprovođenju velike promene ka potpunom autoritarizmu.
Na primer, kao što zaključuje dubinski istraživački izveštaj Associated Press-a, iste tehnologije masovnog nadzora koje su navodno bile toliko neophodne za borbu protiv širenja COVID-19 sada se koriste za gušenje neslaganja, progon aktivista, uznemiravanje marginalizovanih zajednica, i da povežu zdravstvene informacije ljudi sa drugim alatima za nadzor i sprovođenje zakona.
Kako prenosi AP, savezni zvaničnici su takođe istraživali kako da u svoj nadzor dodaju „„podatke o pacijentima koji se mogu identifikovati“, kao što su mentalno zdravlje, upotreba supstanci i informacije o ponašanju iz grupnih domova, skloništa, zatvora, objekata za detoksikaciju i škola“.
Ove kamere — i javno-privatne oči koje gledaju u nas kroz njih — rekonstruišu društvo strukturirano oko estetike straha i, u tom procesu, osnažuju „ljude da ne samo da posmatraju svoj komšiluk, već da se organizuju kao posmatrači“, stvarajući ne samo digitalne komšijske satove već i digitalne zatvorene zajednice.
Konačno, postoji represivni, supresivni efekat nadzora koji ne samo da deluje kao potencijalno mali faktor odvraćanja od kriminala, već služi i za praćenje i smirivanje zakonitih aktivnosti Prvog amandmana.
Kako Metju Fini upozorava u Njujork tajmsu: „U prošlosti su komunisti, lideri građanskih prava, feministkinje, kvekeri, pevači narodne muzike, ratni demonstranti i drugi bili pod nadzorom organa za sprovođenje zakona. Niko ne zna ko će biti sledeća meta.”
Niko ne zna, ali prilično je dobra opklada da će država nadzora pomno pratiti svakoga ko se vidi kao pretnja vladinom gušenju moći.
Na kraju krajeva, kao što je jasno navedeno u knjizi „Bojno polje Amerika: Rat protiv američkog naroda“ i u njenom izmišljenom dvojniku „Dnevnici Erika Blera“, Država nadzora nikada ne spava.
