Mejnstrim mediji upozoravaju da šišanje izaziva „globalno ključanje“
Ljudi koji se „sebično“ šišaju doprinose takozvanom „globalnom ključanju“, prema mejnstrim medijima koji pozivaju vlade da ograniče količinu šišanja koje je ljudima dozvoljeno u okviru Net Zero ciljeva WEF-a za čovečanstvo.
Prema reporteru Vašington Posta Nikolasu Riveru, ogromne 32 tone kose se ošišaju u Severnoj Americi svakog dana. Ova kosa, prema Riveru, ubrzava propast naše planete.
Vašington Post izveštava: Kada se Žofija Kolar ošiša, ne može a da ne pomisli na sav dragoceni materijal koji njen frizer baca u smeće.
„Uvek sam bila fascinirana ljudskom kosom“, rekla je Kolar, dizajner materijala sa sedištem u Amsterdamu, „jer je toliko dragocena sve dok je na glavi, ali kada je jednom ošišate, mnogim ljudima je tako odbojna.“
Sjedinjene Države i Kanada izbacuju 32 tone kose dnevno, prema izveštaju kompanije za upravljanje otpadom Green Circle Salons. Ali Kollar kaže da postoji bolja upotreba za svu tu izgubljenu kosu: utkati je u odeću. 2021. godine pokrenut je start-up, nazvan Human Material Loop, da pretvori kosu pometenu sa podova salona i berbernica u tkaninu za odeću, zavese, tepihe i nameštaj.
Kollar je deo grupe preduzetnika i ekologa koji traže načine da recikliraju ljudsku kosu. Industrija perika vekovima je koristila duge pramenove ošišane kose. Ali u skorije vreme, kompanije i neprofitne organizacije pretvaraju kraće komade kose u đubrivo, koristeći ga za čišćenje izlivenog ulja ili ga razlažu na esencijalne aminokiseline za upotrebu u kozmetičkim proizvodima.
„Krećemo se ka svetu u kome održivost postaje važna briga“, rekao je Mark Andre Mejers, naučnik o materijalima sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu. „Zato pokušavamo da koristimo materijale iz prirode … i postoji veliki pritisak na prirodna vlakna.“
Čvrsta kao čelik
Kosa je toliko česta da često zaboravljamo koliko je izuzetna. Ima odnos snage i težine sličan čeliku: jedna glava dlake mogla bi da suspenduje dva slona u vazduhu. Zadržava toplotu, izbacuje vodu i zadržava ulje. Vraća se u oblik kada se savije i može da se rastegne do 70 procenata svoje dužine bez lomljenja – osobina koja je nekada omogućavala grčkim i rimskim vojnicima da pletu ljudsku kosu u elastične užad za katapulte.
„Kosa je više od lepote“, rekao je Mejers. „Ima strukturu.“
Bolest pedofilije se širi Evropom i svetom! U Nemačkoj posedovanje i distribucija dečje pornografije više nije krivično delo https://t.co/kxV0DQkffs
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 10, 2024
To je velika pohvala od Mejersa, koji je posvetio veliki deo svoje karijere proučavanju strukture prirodnih materijala kako bi pronašao načine da ih upotrebi ili da crpi inspiraciju za nove proizvode. Mejers je pažljivo ispitao čvrste, ali lagane kljunove tukana da bi došao do ideja za izgradnju trupa aviona i proučavao ljuske arapaime otporne na probijanje, amazonske ribe koja mora da se brani od ujeda pirane, kako bi predložio dizajn oklopa.
Mejers, zajedno sa kolegama sa UC San Diego i švajcarskog istraživačkog univerziteta ETH Cirih, proučavao je strukturu ljudske kose 2017. On kaže da snaga kose i njena tendencija da se vrati u prvobitni oblik mogu pomoći u jačanju građevinskih materijala na isti način kao što čelik armatura armira betonske zidove.
Ali čak ni Mejers, koji je video avione u kljunovima tukana i pancire u ribljim krljuštima, nije razmišljao o tkanju ukrasa za kosu u džemper. „Ovčija vuna se hiljadama godina koristila kao izolacija u odeći. Sada, možete li koristiti ljudsku kosu? Ovo je složen tehnološki problem“, rekao je on. „Nemam nikakve odgovore.“
Tkanje kose u predivo
Kollar kaže da je rešila problem pretvaranja pramenova kose sa podova salona u tkaninu koja liči i mnogo podseća na vunu. „Dužina i boja nisu bitne“, rekla je. „Možemo da iskoristimo sve.“
Proces uključuje tretiranje kose hemikalijama, koje je čiste i menjaju njenu boju i teksturu kako bi se mogla upredati u predivo. Kollar kaže da su hemikalije ekološki prihvatljive i ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi ili riba. Predivo se može obojiti – u bilo koju boju osim bele, rekla je Kollar – i utkati u tkaninu kao i svaki drugi konac.
Iako su neki modni dizajneri napravili umetničke odevne predmete koji naglašavaju činjenicu da potiču od ljudske kose (vidi dole), Kollar je pokušala da njene tkanine izgledaju što je moguće normalnije. „Mnogo puta, ako ljudi čuju da je tkanina napravljena od ljudske kose, oni kažu: ‘Uuh!’“, rekla je ona. „Ali ako im samo pokažem uzorak i kažem, ‘Šta mislite o ovome?’ oni su kao, ‘Oh, kul je.’ I onda kada im kasnije kažem da je napravljeno od kose, to je sasvim drugačija reakcija .”
Prema Kollar, postoje dve ekološke prednosti tkanja ljudskom kosom. Prvo, štiti kosu od deponija i spalionica, gde bi ispuštala gasove staklene bašte dok trune ili gori. Drugo, izbegavaju se posledice krčenja zemlje za uzgoj pamuka, bušenja nafte za proizvodnju sintetičkih vlakana ili striženja vune od ovaca, koje podriguju tone metana koji zagreva planetu, kažu navodni eksperti.
Kao ekonomski bonus, ljudska kosa dolazi besplatno. Za razliku od ovaca, ljudi se sami hrane, sami peru kosu i plaćaju šišanje u berbernicama i salonima. Sve što Kollar treba da uradi je da je prikupi.
Ali sva obrada koja dolazi nakon toga je skupa, posebno zato što je Human Material Loop start-up koji proizvodi tkanine u malim serijama. Trenutno, kaže Kollar, njena tkanina od ljudske kose košta više od vune, pamuka ili poliestera. „Ali kada dostignemo proizvodnju u punom obimu, možemo da obezbedimo veoma konkurentnu cenu“, rekla je ona.
Gde pronaći kosu
Da bi industrija tekstila ljudske kose uzela maha, morala bi da prikupi ogromne količine kose, što može biti logistički izazov. U Indiji i Bangladešu, na primer, industrija perika i proizvođači đubriva oslanjaju se na radnike sa niskim platama da prodaju kosu ili da je skupljaju u salonima.
„U prikupljanje je uključeno mnogo ljudskog rada“, rekao je Ankush Gupta, koji predaje hemiju u Centru za naučno obrazovanje Homi Bhabha u Mumbaju i napisao je rad iz 2014. o upotrebi reciklirane kose. „U zavisnosti od zemlje, troškovi prikupljanja će porasti… tako da će možda biti teško to učiniti profitabilnim.
U početku, Kollar je eksperimentisala na sopstvenoj kosi, koju je iseckala u kratku kosu tokom ranih testova u laboratoriji u Brajtlendu, holandskom istraživačkom centru, gde je razvijala svoju tekstilnu tehniku uz finansiranje holandske agencije za regionalni razvoj LIOF.
Ali nedavno, Kollar je dobila donacije od frizerskih salona, kompanija za upravljanje otpadom i fabrika perika sa ostacima kose u Holandiji, Belgiji i Nemačkoj.
Jedan model za kolekciju kose velikih razmera je Matter of Trust, neprofitna organizacija koja vodi jednu od najvećih operacija sakupljanja kose u Sjedinjenim Državama. Svake godine donosi stotine tona dlaka kako bi se stvorile prostirke koje čiste uljne mrlje ili đubre zemlju. Tokom proteklih 25 godina, grupa je regrutovala mrežu od hiljada donatora — uključujući berbernice, frizerske salone i obične ljude koji sami skupljaju svoju kosu — koju ostavljaju ili šalju poštom u vrećama.
„Ako pogledate u kantu za smeće u frizerskom salonu, to je 95 odsto kose“, rekla je Liza Gotije, koja je osnovala Matter of Trust 1998. „Sve što treba da uradimo je da izvučemo tih 5 procenata otpadaka odatle. To je zaista veoma izvodljivo.“
Do sada je Human Material Loop radio sa modnim dizajnerima na kreiranju prototipa odeće koja nije na prodaju. U jednom eksperimentu, suosnivač Human Material Loop-a Leonardo Antonio Avezano popeo se na Akonkagvu, najvišu planinu u Južnoj Americi, noseći jaknu punjenu ljudskom kosom. Ali Kollar kaže da će se to promeniti kasnije ove godine, kada će „vrhunski modni brend“, koji ona nije imenovala, početi da prodaje mali broj odevnih predmeta po narudžbi tkanih od tkanina njene ljudske kose.
Ako Kollar uspe, rekla je, njen cilj je da proizvodi oko 550.000 tona tkanine od ljudske kose godišnje do 2034. To je otprilike četvrtina veličine globalnog tržišta vune i rekla je da će to uključivati pretvaranje četvrtine celokupnog otpada iz salona na globalnom nivou u tkaninu.
„Gledajući modu i kako je danas sve za jednokratnu upotrebu u tom prostoru, želeli bismo da razvijemo nešto što može da traje decenijama i generacijama“, rekla je Kolar. Ona ističe da su arheolozi pronašli mumije sa perikama od ljudske kose stare hiljadama godina.
„Zamislite džemper koji možete kupiti i koji će trajati 9.000 godina“, rekla je. „Proizvodi koje ćemo proizvoditi nadživeće čovečanstvo“.
