Francuska uvodi stroge kazne za one koji se protive mRNA injekcijama ili drugim tretmanima koje je država preporučila
U potezu bez presedana koji je izazvao široku debatu širom Francuske a i šire, francuski parlament je nedavno usvojio zakon koji uvodi stroge kazne za one koji se protive mRNA LNP injekcijama ili drugim tretmanima koje je država preporučila na osnovu trenutnog medicinskog znanja. Kritika takvih terapijskih tretmana, kada ih država smatra obaveznim ili preporučenim, od danas može da rezultira kaznom do tri godine zatvora ili novčanom kaznom od 45.000 evra. Ovaj hrabar zakonodavni korak, koji su kritičari brzo nazvali „Pfizer zakon“, predstavlja značajan pomak u ravnoteži između politike javnog zdravlja i slobode izražavanja pojedinca.
Kontroverzni stav o zdravlju i slobodi govora
Srž kontroverze leži u stvaranju novog krivičnog dela usmerenog na pojedince koji podstiču druge da se odreknu medicinskih tretmana koji se smatraju odgovarajućim u skladu sa preovlađujućim medicinskim standardima. Zakon posebno cilja na otpornost na tretman mRNA, postavljajući ga kao kamen temeljac u borbi protiv budućih pandemija. Mnogi su ovaj potez protumačili kao antidemokratski manevar, gušeći svako protivljenje ili kritiku medicinskih tretmana koje je odobrila država pod teškim zakonskim kaznama.
Donošenje zakona usledilo je uz minimalnu debatu u parlamentu, što je činjenica koja je samo podstakla gnev među njegovim kritičarima. Kritičari tvrde da zakon ne samo da podriva demokratski proces ograničavajući obim javnog diskursa o zdravstvenoj politici, već i prejudicira alternativnu medicinu i potencijalne uzbunjivače koji mogu imati opravdane zabrinutosti u vezi sa tehnologijom mRNA ili drugim tretmanima.
Implikacije ‘Pfizer zakona’
Označen kao „Pfizer zakon“, zakon se smatra simbolom šireg trenda ka povećanju državne kontrole nad narativima javnog zdravlja i ličnim zdravstvenim izborima. Sam nadimak, koji se odnosi na jednu od najvećih farmaceutskih kompanija koja stoji iza razvoja tehnologije mRNA vakcine, nagoveštava percipiranu usklađenost između vladine politike i interesa velikih farmaceutskih kompanija – postavljajući pitanja o uticaju farmaceutskih kompanija na zdravstvenu politiku.
Štaviše, tajming i hitnost donošenja zakona, sa upozorenjima na neposrednu sledeću pandemiju i pozicioniranje tehnologije mRNA kao jedinog rešenja, dodaju slojeve složenosti debati. Pristalice tvrde da su, suočene sa globalnim zdravstvenim pretnjama bez presedana, takve mere neophodne da bi se osigurala javna bezbednost i sprečilo širenje dezinformacija koje bi mogle da ugroze napore vakcinacije.
🇬🇷🏳️🌈 Grčki parlament usvojio zakon o istopolnim brakovima.
Grčka je tako postala prva Pravoslavna zemlja koja dozvoljava ovakve „brakove“ dok se sama Crkva protivila protiv ovakve odluke. pic.twitter.com/Uaz9unbaST
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 16, 2024
Između javne bezbednosti i lične slobode
U središtu ovog zakonodavnog poteza je delikatan balans između potrebe za zaštitom javnog zdravlja i imperativa da se zaštite prava i slobode pojedinca. Zakon postavlja kritična pitanja o tome gde treba povući liniju između sprečavanja štetnih dezinformacija i očuvanja prava na slobodu govora i otvorene debate o medicinskim tretmanima.
Kako Francuska stupa na nepoznatu teritoriju donošenjem ovog zakona, međunarodna zajednica pažljivo prati. Implikacije takvog pravnog okvira protežu se i van granica Francuske, potencijalno postavljajući presedan za to kako bi vlade širom sveta mogle tražiti da regulišu javni diskurs o zdravlju i medicinskim tretmanima u budućnosti.
U zaključku, nedavno donošenje zakona kojim se kažnjava protivljenje tretmanima mRNA koje preporučuje država u Francuskoj označava značajan trenutak u tekućoj raspravi o ulozi vlade u regulisanju zdravstvene politike i očuvanju javne bezbednosti. Iako je namenjen borbi protiv dezinformacija i zaštiti javnog zdravlja, kritičari zakona ga vide kao zabrinjavajući korak ka ograničavanju slobode govora i privilegovanju određenih medicinskih tretmana u odnosu na druge. Dok svet nastavlja da se kreće kroz složenost javnog zdravlja u pejzažu koji se stalno razvija, debata o „Pfizer zakonu“ služi kao snažan podsetnik na tenzije između kolektivne bezbednosti i individualnih prava.
