Bajdenove demokrate traže hapšenje Takera Karlsona zbog intervjua sa Putinom: „Strpajte ga u ćeliju kao Asanža“
Američke demokrate traže da Taker Karlson dobije tretman poput Asanža nakon njegovog intervjua sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Prema demokratama, Karlson mora biti optužen za izdaju ili Zakon o špijunaži i zatvoren na neodređeno vreme zbog toga što je izdajnik Sjedinjenih Država.
Karlsonov revolucionarni dvočasovni intervju označava prvi put da je Putin pristao da sedne sa američkim novinarom od početka sukoba sa Ukrajinom pre dve godine. Karlson je hrabro govorio protiv Bajdenove administracije zbog njene podrške Ukrajini.
Objasnio je da je želeo da obavi intervju jer „Amerikanci imaju pravo da znaju sve što mogu o ratu u koji su umešani“. SAD su poslale više od 75 milijardi dolara pomoći Ukrajini, uključujući finansijsku, vojnu i humanitarnu podršku, u trenutku kada su ulaganja u nacionalnu bezbednost i domaće probleme, kao što je bezbednost granica, preko potrebna.
Intervju, koji se može pogledati na X-u, a Taker je ohrabrio ljude da ga podele iz zabrinutosti da bi ga neke platforme mogle ukloniti.
Kritičari, koji su dugo optuživali Karlsona da podržava Rusiju, počeli su da traže da se on krivično goni po Zakonu o špijunaži pre nego što je intervju uopšte emitovan.
U video snimku objavljenom na X , advokat Ian Corzine je rekao da iako je intervju tehnički mogao biti legalan, veruje da bi Karlson mogao da ima „neke velike probleme” s obzirom na ono što je opisao kao „super širok” jezik Zakona o špijunaži, koji zabranjuje Amerikance od špijuniranja u ime drugih zemalja.
On, međutim, smatra da bi u obzir došla i ustavna garancija slobode štampe.
„Da li Taker Karlson ima nameru da naudi SAD? Ovde slučaj Zakona o špijunaži protiv Takera postaje slabiji, a postaje još slabiji kada uzmete u obzir da je američka vlada dužna da sledi diktate američkog Ustava. Ustav garantuje slobodu štampe, a Vrhovni sud SAD je učinio sve što je mogao da zaštiti ovu odredbu i novinare.
Rekao je da ne možemo isključiti mogućnost da bi u nekom trenutku u budućnosti mogao biti krivično gonjen po „lažnim optužbama“.
Izveštavanje o intervjuu u mejnstrim medijima bilo je u velikoj meri nepovoljno, a štampa dovodi u pitanje Tuckerovo poznavanje istorije. Takođe se žale da je pustio Putina da sve govori – apsurdna kritika s obzirom da je Putin bio predmet intervjua. Hilari Klinton ga je čak nazvala „korisnim idiotom“.
Rečeno je da je Karlson bio predmet poziva na sankcije u Evropi, a u izveštajima se citiraju članovi Evropskog parlamenta koji pozivaju na sankcije EU protiv njega. Međutim, portparol je rekao da, iako relevantna tela EU ne razgovaraju o sankcijama, oni teoretski mogu da sankcionišu „propagandiste“ koji manipulišu informacijama kako bi „podrivali suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine i promovisali nezakonitu i brutalnu agresiju Putina“.
Iako razgovori možda nisu u toku, zemlje članice bi i dalje mogle da predlože sankcije, ali bi im bili potrebni dokazi i jednoglasna odluka 27 zemalja članica EU.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da ne veruju da je Karlson proruski orijentisan, ali je priznao da on zauzima drugačiji stav prema sukobu od mnogih drugih novinara.
Rekao je: „Njegova pozicija je drugačija od ostalih. Ni na koji način nije proruski, nije proukrajinski, već je proamerički, ali je barem u suprotnosti sa pozicijom tradicionalnih anglosaksonskih medija.
Karlson je takođe zatražio intervju sa Volodimirom Zelenskim, ukrajinskim predsednikom, ali izgleda da je njegova ponuda bila neuspešna. Vredi napomenuti, međutim, da se činilo da niko nije imao problema kada je CNN intervjuisao Putina u prošlosti.
Jasno je da nepokolebljivi liberali ne žele ništa drugo nego da vide Karlsonov pad. Njihova revnosna potraga za Karlsonom i očaj da pronađu razlog zbog kojeg bi trebalo da se suoči sa optužbama samo ih čini još gore. Zašto su toliko u panici? Da li su zabrinuti da će istina o ukrajinskom ratu biti razotkrivena?
Karlson tvrdi da imamo pravo da čujemo šta Putin ima da kaže i da sami odlučujemo, ali svi znamo koliko se Demokratska stranka oseća ugroženom od strane slobodnih mislilaca. Uopšte nije iznenađujuće što oni ne žele onu vrstu nacionalne debate o Ukrajini koju bi ovaj intervju mogao da inspiriše.
