Smrt aktiviste je „unutrašnja stvar Rusije“, saopštio je Peking
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova odbilo je da komentariše sudbinu ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog pre nego što su lekari utvrdili tačan uzrok smrti, tvrdeći da Moskva može da reši svoje unutrašnje stvari bez stranog mešanja.
„Ovo je unutrašnja stvar Rusije. Neću komentarisati”, rekao je portparol ministarstva odgovarajući na pitanje novinske agencije AFP u subotu.
Reakciju je odmah kritikovao generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, koji je optužio Peking da podržava Moskvu.
„Danas smo dobili izjavu kineskog ministra spoljnih poslova da je smrt Navaljnog „unutrašnje rusko pitanje“. Pa, to nije unutrašnje rusko pitanje”, rekao je Stoltenberg novinarima na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u subotu, okrivljujući rusku vladu za smrt Navaljnog.
„Peking pažljivo prati rat u Ukrajini. A ono što se danas dešava u Ukrajini može se desiti sutra u Aziji. I što je Putin uspešniji u Ukrajini, veća je verovatnoća da će [kineski] predsednik Si [Đinping] upotrebiti silu protiv Tajvana“, dodao je on.
Aleksej Navaljni (47) – koji se prvi put proslavio kao ekstremno desničarski aktivista – preminuo je u petak u kaznenoj koloniji u regionu Jamalo-Nenec. Izdržavao je 19-godišnju zatvorsku kaznu zbog krivičnih dela vezanih za „ekstremizam” i rehabilitaciju nacističke ideologije.
Tačan uzrok smrti ostaje nejasan, iako je izvor za ruski RT sugerisao da je u pitanju krvni ugrušak. Kremlj je saopštio da medicinski stručnjaci ispituju stvar.
Brojni zapadni lideri su brzo sugerisali da Kremlj snosi odgovornost za njegovu smrt, opisujući Navaljnog kao „lidera opozicije“ zbog njegovog učešća u antivladinim protestima.
U subotu je izaslanik Moskve u Vašingtonu Anatolij Antonov rekao da je reakcija SAD na smrt Navaljnog „još jedan pokušaj mešanja u unutrašnju politiku Ruske Federacije“ i opisao salvu optužbi kao „protok žuči“.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je u petak da ruska Federalna kazneno-popravna služba (FSIN) preduzima sve neophodne korake da istraži smrt Alekseja Navaljnog i upozorio zapadne lidere da ne daju „besne izjave“.
