Kanada nudi eutanaziju građanima koji imaju povrede od vakcina

Trudoov režim je naredio bolnicama da počnu da nude eutanaziju građanima koji su povređeni vakcinama protiv COVID-19.

Keli Polok, 37-godišnja majka iz Ontarija, postala je prva žrtva nove politike, nakon što je ostala paralizovana od vrata na dole nakon što je primila dopunsku injekciju Moderne.

Canadian Independent izveštava: Dok je bila u odeljenju za hitne slučajeve, Kejla priča da je lekar u početku odbacio njene simptome, sugerišući da je sve bilo u njenoj glavi i prikazao je kao „ludu osobu“ i da je naručio psihijatrijsku konsultaciju. Sve ono što Kejla opisuje da se dešava je očigledno u njenoj medicinskoj dokumentaciji koju smo dobili i pregledali.

Na kraju je obavljena magnetna rezonanca koja je otkrila da je Kejla imala veoma veliku leziju na kičmenoj moždini. Neurolog je pregledao Kejlu i preporučio davanje steroida u pokušaju da smanji veličinu lezije.

Kejla je ispitivala neurologa i pitala da li bi lezija mogla biti tumor. Na audio snimku koji je snimio Kejlin dečko, neurolog odgovara, rekavši: „manje je verovatno da je tumor“ i da je njegov „utisak da je to izazvano vakcinom“. Kada je Kejla pitala doktora da li se mnogim ljudima dogodilo nešto slično, doktor je odgovorio, rekavši „mnogi ljudi su to imali“.

Kasnije je Kejla saznala da je razvila transverzalni mijelitis, stanje koje prekida prenos poruka duž nerava kičmene moždine po celom telu. Provela je nekoliko meseci u bolnici, gde joj je, kako kaže, u dva navrata nuđena medicinska pomoć pri umiranju (MAID), ali je tu ponudu odbila.

Tokom Kejlinog boravka u bolnici, primala je steroide, za koje tvrdi da su donekle pomogli, omogućavajući joj da povrati veoma blago kretanje u rukama, šakama i prstima. Međutim, ona i dalje nema apsolutno nikakav osećaj od vrata na dole. Vizuelno ispitivanje njenih noktiju otkriva propadanje usled nedostatka nervnih funkcija. Kejla veruje da bi, da je prvi lekar ozbiljno shvatio njenu zabrinutost, umesto da je odbacio kao „ludu osobu,“ i odmah naredio magnetnu rezonancu, možda mogla ponovo da hoda ili da oseti senzaciju u nekim delovima tela koje ne oseća danas.

Nova misija NATO-a: Mir kroz cenzuru https://t.co/f6QXGjIJlf

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 19, 2024

Nakon početnog lečenja u lokalnoj bolnici, Kejla je kasnije prebačena u Lindhurst Rehabilitation Center u Torontu kako bi se podvrgla nekoliko meseci intenzivne rehabilitacije sa ciljem da pokuša da povrati svoje fizičke sposobnosti i da se prilagodi novoj stvarnosti. Nažalost, Kejla kaže da joj rehabilitacija nije pomogla.

Nakon otpuštanja iz bolnice, ona sada svakodnevno uzima mnogo lekova. Na kraju je izgubila sve za šta je naporno radila – svoj dom, sposobnost da zajedno odgaja sina i posao, u suštini izgubivši sve. Kejla je stavljena na provincijski invaliditet i bila je prinuđena da se odseli sa planine Albert, gde živi njen sin, u stan koji bi mogao da zadovolji njene potrebe pristupačnosti za invalidska kolica.

Kejla se suočila sa izazovima u dobijanju obećanih sati kućne nege nakon izlaska iz bolnice. Kejla se oslanja na ličnu pomoćnicu koja će joj pomoći da ustane iz kreveta svakog jutra, druga organizacija pomaže u pripremi obroka, a uveče joj dolazi prijatelj da ručno izvuče izmet iz njenog creva i pomogne joj da uđe u krevet.

Osiguravanje nadoknade kroz Program podrške za povrede od vakcina (VISP) savezne vlade bilo je teško za Kejlu. Ona je pokrenula proces prijave u julu 2022. godine, nakon čega je program to razmatrao šest meseci. Međutim, prema Kejlinim rečima, njena prijava je u to vreme još uvek bila na razmatranju. Prošlo je još šest meseci, a kada je zatražila ažuriranje, program je obavestio da nikada nisu primili njenu početnu prijavu. Kao odgovor, Kejla se ponovo prijavila za program i nedavno joj je dodeljen pomoćnik. Neizvesnost se nazire oko toga da li će kompenzacija biti odobrena i, ako bude odobrena, kada će dobiti bilo kakav oblik naknade.

Kejla se suočava sa izazovima u obavljanju jednostavnih zadataka i kod kuće i u zajednici. Ona je u teškoj finansijskoj situaciji i očajnički traži službenog psa. Prema njenim rečima, posedovanje službenog psa ne samo da bi joj pomoglo u svakodnevnim zadacima, već bi joj pružilo i druženje, pružajući joj preko potrebno društvo.

Organizacija pod nazivom Veterans 4 Freedom je uskočila da pomogne Kejli i pokrenula je kampanju GiveSendGo kako bi joj pomogla da prikupi sredstva za službenog psa.

Nulta Tačka/Canadian Independent