Vrhunski stručnjaci razotkrivaju Agendu iz Davosa protiv ugljenika: „Čista prevara“
Nekoliko svetski poznatih stručnjaka kritikovalo je anti-karbonsku agendu koju su gurali Svetski ekonomski forum (WEF) i Ujedinjene nacije, upozoravajući da je globalistička agenda zasnovana na prevari.
„Dekarbonizacija“ je jedan od ključnih ciljeva WEF-ove „Net Zero“ agende.
Da bi postigli ove ciljeve, pripadnici šire javnosti će morati značajno smanjiti svoj kvalitet života.
Postizanje „neto nule“ do 2030. zahteva zabranu putovanja avionom, zabranu posedovanja privatnih automobila, ukidanje privatnosti i uvođenje digitalnih ličnih dokumenata, pasoša za vakcinu, 15-minutnih gradova i „društva bez gotovine“ koja samo olakšavaju digitalnu centralnu banku valuta (CBDC) umesto fizičkog novca.
Takođe će zahtevati da se većina poljoprivredne industrije eliminiše uz velika ograničenja u snabdevanju hranom koja uključuju zabranu mesa i mlečnih proizvoda i njihovu zamenu alternativama koje su uzgajane u laboratoriji i „hranom zasnovanom na insektima“.
Pored toga, trebalo bi sprovesti uvođenje velikih globalnih poreza na ugljenik kako bi se pokrili troškovi globalističke agende.
Svake godine od 2023. do 2030., ciljevi održivog razvoja klimatskih promena koštaće svaku osobu u ekonomijama poput Sjedinjenih Država 2.026 dolara, procenjuje Konferencija UN o trgovini i razvoju.
U privredama sa nižim prihodima, godišnji trošak po osobi kreće se od 332 do 1.864 dolara.
Ukupno, globalna cena iznosi oko 5,5 biliona dolara godišnje.
Odvojeno, u izveštaju levičarske neprofitne Inicijative za klimatsku politiku utvrđeno je da su 2021. i 2022. godine svetski poreski obveznici potrošili 1,3 biliona dolara svake godine na projekte koji se odnose na klimu.
Takođe je otkriveno da je „potrebno godišnje finansiranje za klimu“ od 2031. do 2050. više od 10 biliona dolara svake godine.
Dok je najavljivao 6 milijardi dolara novih investicija kroz Zakon o smanjenju inflacije (IRA), predsednik demokrata Džo Bajden je 14. novembra 2023. rekao:
„Svako ko namerno poriče uticaj klimatskih promena osuđuje američki narod na veoma opasnu budućnost.
„Uticaji koje vidimo samo će biti gori, češći, žešći i skuplji.
Prilikom potpisivanja u avgustu 2022. godine, Bajden je rekao da IRA „ulaže 369 milijardi dolara da preduzme najagresivnije akcije ikada – u suočavanju sa klimatskom krizom i jačanju naše ekonomske – naše energetske bezbednosti”.
Međutim, u izveštaju Goldman Sachs-a iznos u dolarima je mnogo veći.
„Očekuje se da će ključna sredstva za ovu sledeću energetsku revoluciju doći od IRA-e, koja će, kako se procenjuje, obezbediti podsticaje od 1,2 biliona dolara do 2032. godine“, otkrila je banka.
Bilioni dolara koji se ulažu u nove inicijative proizilaze iz ciljeva koje je WEF postavio u pravno obavezujućem međunarodnom sporazumu Ujedinjenih nacija o klimi u Parizu.
Cilj WEF/UN je da se „značajno smanje globalne emisije gasova staklene bašte“ u nadi da se temperatura održi ne više od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa.
Međutim, čak i dramatično smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2), daleko veće od ciljeva „Net Zero“, ne bi imalo nikakvog efekta stotinama do hiljadama godina.
Čak i pod najrestriktivnijim okolnostima, „Net Zero“ bi imao nula uticaja, prema vodećim stručnjacima.
U izveštaju na svojoj veb stranici, Kraljevsko društvo tvrdi da će biti potrebno „mnogo hiljada godina“ da se poništi navodni doprinos ugljen-dioksida takozvanim „klimatskim promenama“, čak i ako se postigne „neto nula“
„Ako bi se emisije CO2 potpuno zaustavile, bilo bi potrebno mnogo hiljada godina da se atmosferski CO2 vrati na ’predindustrijski’ nivo“, navodi Kraljevsko društvo.
Organizacija sebe opisuje kao „zajednicu mnogih najeminentnijih svetskih naučnika“.
„Površinske temperature bi ostale povišene najmanje hiljadu godina, što implicira dugoročnu posvećenost toplijoj planeti zbog prošlih i trenutnih emisija“, navodi se u izveštaju.
Robert F. Kenedi Junior: COVID vakcine su biološko oružje koje je razvila američka vojska https://t.co/xnqqWe4j05
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 22, 2024
„Trenutno zagrevanje Zemlje izazvano CO2 je stoga u suštini nepovratno u ljudskim vremenskim okvirima.
Stranica sa često postavljanim pitanjima na NASA-inoj veb stranici ima istu poziciju.
„Ako bismo danas prestali da emitujemo gasove staklene bašte, porast globalnih temperatura bi počeo da se smanjuje za nekoliko godina“, navodi NASA.
„Temperature bi tada bile uravnotežene, ali bi ostale dobro povišene mnogo, mnogo vekova.
Međutim, drugi naučnici upozoravaju da „dekarbonizacija“ uopšte neće napraviti nikakvu razliku jer CO2 uopšte ne izaziva „globalno zagrevanje“.
Vodeći stručnjaci upozoravaju da su tvrdnje protiv ugljenika koje podstiču WEF i UN prevara osmišljena da uvede globalističku agendu.
„CO2 ne izaziva globalno zagrevanje“, rekao je Edvin Beri, teoretski fizičar i sertifikovani meteorolog.
„Globalno zagrevanje izaziva više CO2.“
On je tvrdnje WEF-a o CO2 nazvao „čistom lažnom naukom“.
Ijan Klark, profesor emeritus na Odeljenju za Zemlju i nauke o životnoj sredini na Univerzitetu u Otavi, složio se da bi, ako bi sve emisije gasova staklene bašte danas prestale, Zemlja nastavila da se zagreva.
Međutim, ovo zagrevanje bi se nastavilo jer nema nikakve veze sa CO2, primećuje on.
On je rekao da, suprotno popularnom mišljenju, temperatura ne prati CO2.
Umesto toga, CO2 prati temperaturu, koja je sama po sebi posledica sunčeve aktivnosti.
Jedna od Klarkovih primarnih oblasti istraživanja je paleoklimatologija (proučavanje klimatskih uslova koristeći indirektne zapise kao što su podaci o prstenovima drveća, ledena jezgra i drugi proksi zapisi), a posebno arktička paleohidrogeologija, koja je proučavanje Zemljine vode kroz istoriju.
„Tokom ledenog doba imali smo velike temperaturne varijacije, a to se ne odnosi na direktnu solarnu aktivnost, već na količinu sunčeve aktivnosti koja pogađa Zemlju na određenim geografskim širinama, a sve je to uzrokovano nebeskim događajima“, Klark je rekao.
„Zemlja, u našem solarnom sistemu, se kreće okolo.
„I mi imamo različite obrasce orbite koji utiču na solarni unos, a to stvara ledena doba i međuglacijalne periode – u kojima smo sada.
„I CO2 to prati“, primećuje on.
„Tako da ćemo videti ogromne temperaturne promene, prelazeći od ledenih doba do međuglacijala, a CO2 postaje veoma nizak tokom ledenih doba i veoma visok tokom međuglacijala.
„I to daje izgled da CO2 pokreće klimu, ali zapravo je sledi.
„Zaostaje za oko 800 godina.“
Klark je rekao da tokom ledenih doba, a posebno u poslednjih 10.000 godina, naučnici imaju prilično dobru predstavu o temperaturi, zahvaljujući proksi zapisima.
Rekao je da ti zapisi pokazuju da je srednjovekovni topli period verovatno bio mnogo topliji nego danas, a da su poljoprivreda i civilizacija cvetale.
Ali Malo ledeno doba je usledilo od 1400-ih do 1800-ih.
„I tada smo imali poteškoća sa poljoprivredom“, rekao je Klark.
„Temza [reka u Londonu, Engleska] se zaledila.
„Imamo svakakvih sećanja kako je tada bilo hladno, a neki bi rekli i jadno.
„Ali onda je ponovo počelo da se zagreva.
„Dakle, otprilike svakih 1.000 godina, izgleda da imamo ove fluktuacije.
„To je zbog solarne aktivnosti, i tu vidimo važnost sunca, koje je krajnji izvor energije izvan geotermalne i nuklearne energije. Solar pokreće klimu.”
Druga recenzirana studija, naučnika Vilijama Džeksona, ispitivala je vezu između nivoa CO2 i temperature u poslednjih 425 miliona godina.
Džekson je istaknuti istraživač i profesor emeritus na Odeljenju za hemiju na UC-Davis koji je specijalizovan za razumevanje uloge koju molekuli kao što su CO2, azot i ugljen monoksid igraju u planetarnim atmosferama.
Njegov rad, objavljen 2017, otkrio je da „promene koncentracije CO2 u atmosferi nisu izazvale temperaturne promene u drevnoj klimi“.
Slično tome, grupa istraživača čiji je izveštaj objavljen u svetski poznatom recenziranom časopisu Nature Journal otkrila je da kada se posmatraju sastavi izotopa ugljenika na milionogodišnjoj skali, dugoročni atmosferski ugljen-dioksid nije povezan sa temperaturom.
Izveštaj je čak pokazao obrnuti trend, posebno nakon velikih događaja kao što su vulkanske erupcije.
Dalje su otkrili da kada temperatura i atmosferski CO2 dostignu određeni nivo, zakopavanje organskog ugljenika se drastično povećava, što je na kraju rezultiralo značajnim smanjenjem nivoa CO2 u atmosferi.
Beri je rekao da je ta aktivnost balansiranje nivoa CO2 u prirodi, što je proces koji je u toku.
CO2 teče iz atmosfere u biljke putem fotosinteze i tla kroz razlaganje, apsorbuju ga okeani, a zatim se oslobađa disanjem, isparavanjem i sagorevanjem fosilnih goriva.
Ceo proces se naziva ciklus ugljenika.
Štaviše, Beri je rekao da kada se CO2 u atmosferi poveća na određeni nivo, priroda automatski povećava odliv.
„To je skoro kao kada brana može imati otvoren izliv tako da voda može da iscuri iz nje ako dostigne određeni nivo“, rekao je on.
„Određeno podešavanje priliva će podići nivo do određene tačke.
„I kako nivo [vode] raste, brže će isteći.
„Postoji nivo ravnoteže za bilo koju postavku priliva — nivo ravnoteže gde sve ostaje isto.
„Drugim rečima, odliv je jednak prilivu.
„A kada odliv dostigne priliv, on je na svom nivou ravnoteže i više se ne akumulira.“
Beri je rekao da premisa da su ljudi isključivo odgovorni za povećanje CO2 je u najmanju ruku problematična.
Prema Međuvladinom panelu za klimatske promene (IPCC) UN-a, od 1750. godine koncentracija CO2 je porasla sa 280 delova na milion (ppm) na više od 420 ppm.
IPCC tvrdi da ovo povećanje izazivaju ljudi.
„Trenutne koncentracije atmosferskog CO2 i CH4 [metana] daleko premašuju predindustrijske vrednosti pronađene u zapisima o sastavu atmosfere od 650.000 godina u polarnom ledenom jezgru“, navodi IPCC.
„Više niza dokaza potvrđuju da postindustrijski porast ovih gasova ne potiče od prirodnih mehanizama. …
„Emisije CO2 iz upotrebe fosilnih goriva i efekata promene korišćenja zemljišta na ugljenik u biljci i zemljištu su primarni izvori povećanog atmosferskog CO2.“
Beri je izjavu IPCC-a nazvao „potpunim smećem“.
„Koristio sam IPCC-ove podatke o ciklusu ugljenika, za koje IPCC kaže da su tačni na oko 20 procenata“, rekao je on.
„Model ne daje ljudima da proizvode 140 ppm.
„Izlazi bliže 30 ppm.
„Što u suštini znači da IPCC nije u pravu.“
Beri je rekao da nema naučne osnove za tvrdnju da „određena količina ugljen-dioksida u vazduhu izaziva određeno povećanje temperature“.
„Kažu da moramo da smanjimo (CO2) na 350 ppm da bismo ga ohladili do tačke gde je temperatura bila pre nekog vremena? U tome nema fizike“, rekao je on.
„Čitava ta tvrdnja je potpuno smeće.
„CO2 ne izaziva promenu temperature; temperatura izaziva promenu CO2.”
„Ako u potpunosti isključimo emisije, CO2 bi prestao da raste trenutnom brzinom“, rekao je Klark.
„Ali bi verovatno nastavio da raste do određene tačke, a onda bi mogao da se spusti.
„Ali to bi bilo vođeno temperaturom.“
Klark je rekao da u različitim delovima sveta i u različito doba godine CO2 varira „između 15 i 20 procenata“, a to je vođeno temperaturom godišnjih doba.
„Ako počnemo da imamo hladnija leta i hladnije zime, te fluktuacije bi počele da smanjuju CO2“, rekao je on.
„Ali generalno, klima će učiniti sve što sunce diktira.
„Imamo prilično dobro razumevanje različitih ciklusa kroz koje Sunce može da prođe i kako se oni gomilaju.
„Ponekad se međusobno pojačavaju. Ponekad se međusobno otkazuju.
„Dakle, dobijamo neku vrstu haotičnog signala, ali neki prolaze prilično snažno – čini se da je ovaj ciklus od 1.000 godina prilično jak.
„Imali smo rimski topli period, zatim srednjovekovni topli period, a sada imamo moderni topli period; jedan dva tri.
„I istorija i zapisi nam govore da traju samo nekoliko stotina godina, a mi smo već prešli stotinu i kusur godina u ovu.
Osim što ne utiče na temperaturu, Klark je rekao da su pokušaji smanjenja CO2 opasni zbog očekivanog efekta na biljke.
„Biljke C4, poput kukuruza, evoluirale su pre samo 20–30 miliona godina“, rekao je on.
„I evoluirali su kao odgovor na smanjenje CO2 u atmosferi.
„Dakle, oni su relativno kasno došli u našu biosferu i odražavaju opasnost od smanjenja CO2.
Većina biljaka, kao što su drveće, pšenica i pirinač, su ono što je poznato kao biljke C3, koje uspevaju na višim nivoima CO2 od 800 do 1500 ppm.
Klark je rekao da je jedna od prednosti povećanja CO2 poboljšani globalni prinosi žitarica i opšte ozelenjavanje planete.
Zaključio je da je čitav narativ o „globalnom zagrevanju“ izazvanom ljudskim dejstvima prevara.
„Svako ko je klimatski realista prepoznaje da novac koji trošimo na ublažavanje uticaja – gde mislimo da vraćamo termostat CO2 ili pokušavamo da se vratimo termostatu i uštedimo svetu 1,5 stepeni zagrevanja – zna da je to fantazija “, rekao je Klark.
„Nema šanse da utičemo na klimu onim što radimo.“
