Toni Bler hvali „uzvišeni“ napredak Džejkoba Rotšilda u nametanju „globalizma“

Bivši britanski premijer Toni Bler pohvalio je lorda Džejkoba Rotšilda nakon njegove smrti u 87. godini, opisujući Rotšilda kao „veliku figuru“ čiji je neumorni rad na promovisanju globalnih ciljeva bio bez premca.

Prema Bleru, ozloglašenom ratnom zločincu i globalisti za kojeg se priča da će biti sledeći predsednik WEF-a, Rotšild je bio „dragi prijatelj i divno ljudsko biće“.

Porodica Rotšild je igrala vodeću ulogu u tri svetska rata i u planu Novog svetskog poretka za čovečanstvo koji nastavlja da se odigrava dok govorimo.

Aleksandar Pavić: Krenuli su udari ali nema predaje! 262 Mario Zna, UŽIVO

Poslednjih godina, lord Džejkob Rotšild je priznao da je njegova porodica bila „ključna” u stvaranju Izraela, u intervjuu za Times of Israel.

Osamdesetogodišnji Rotšild je u intervjuu rekao da su njegovi preci „pomogli da se utre put za stvaranje Izraela“, primoravši britansku vladu da potpiše Balfurovu deklaraciju 1917.

Uobičajeno se veruje da su Rotšildi osmislili Prvi svetski rat i čekali do 1917. godine kada je Britanija pokazala znake neuspeha. Cionistička porodica je tada obećala britanskoj vladi da može ubediti SAD da uđu u rat i osiguraju pobedu Britanije nad Nemačkom na osnovu toga što je britanska vlada predala kontrolu nad Palestinom cionistima.

Tako je nastala Balfurova deklaracija, koja je zvanično pismo britanskog ministra spoljnih poslova Džejmsa Balfura baronu Rotšildu.

U njemu se navodi da:

„Vlada Njegovog Veličanstva podržava uspostavljanje nacionalnog doma za jevrejski narod u Palestini i uložiće sve svoje napore da olakša postizanje ovog cilja.

Proterani Palestinci izveštavaju:

Tokom televizijskog intervjua, Times of Israel izveštava da je Balfur prvi put otkrio ulogu svoje rođake Doroti de Rotšild.

Rotšild je opisao Doroti, koja je u to vreme bila u tinejdžerskim godinama, kao „posvećenu Izraelu“ i rekao: „Ono što je uradila, to je bilo presudno važno.“

Rotšild je rekao da je Doroti povezala cionističkog vođu Haima Vajcmana sa britanskim establišmentom. Doroti je „rekla Vajcmanu kako da se integriše, kako da se ubaci u život britanskog establišmenta, što je on vrlo brzo naučio.

Rotšild je rekao da je način na koji je deklaracija pribavljena bio izvanredan. „To je bio najneverovatniji deo oportunizma.“

„Vajcman stiže do Balfura“, opisao je Rotšild, „i neverovatno, on ubeđuje lorda Balfura i Lojda Džordža, premijera, i većinu ministara, da treba dozvoliti da se ova ideja nacionalnog doma za Jevreje ostvari. Mislim da je tako, tako malo verovatno.“

Njujork tajms: CIA je izgradila „12 tajnih špijunskih baza“ u Ukrajini i vodila rat protiv Rusije u poslednjoj deceniji https://t.co/yn2lr9hn3O

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 26, 2024

Intervju je vodio bivši izraelski ambasador Danijel Taub u okviru projekta Balfur 100. Taub je intervjuisao Rotšilda na imanju Vaddeston u Bakingemširu, imanju koje je naciji zaveštala porodica Rotšild 1957. godine, gde se čuva Deklaracija.

Prema rečima ambasadora Tauba, deklaracija je „promenila tok istorije za Bliski istok“.

Tajms prenosi da je Rotšild rekao da je njegova porodica u to vreme bila podeljena oko ideje Izraela, napominjući da neki članovi „nisu mislili da je dobra stvar da se tamo uspostavi ovaj nacionalni dom“.

Dorotina pisma se takođe čuvaju u Vadestonu. Ona opisuju njene kasnije odnose sa različitim cionističkim vođama i njene savete o organizaciji Cionističke konferencije, navodi Tajms.

Rotšild je rekao da je Deklaracija prošla kroz pet nacrta pre nego što je konačno objavljena 2. novembra 1917. godine.

Alison Vir izveštava u svojoj knjizi „Protiv naše bolje presude: Skrivena istorija kako su SAD bile korišćene za stvaranje Izraela“, da su nacrti deklaracije išli napred-nazad cionistima u Sjedinjenim Državama pre nego što je dokument finalizovan. Glavni pisac bio je tajni cionista Leopold Ameri.

Nulta Tačka/TPV