Bajden: Klimatske promene su veća egzistencijalna pretnja od nuklearnog holokausta
Šta je veća egzistencijalna pretnja čovečanstvu, klimatske promene ili nuklearni holokaust? Dok Tramp i Bajden zauzimaju različite strane po ovom pitanju, Filip Bamp iz Vašington posta razmišlja o dokazima.
Donald Tramp je jasan da „najveći problem koji imamo u celom svetu nije globalno zagrevanje. To je nuklearno zagrevanje“. U međuvremenu, Džo Bajden je nedavno izjavio: „Ovo je poslednja egzistencijalna pretnja, to je klima. Imamo ludog SOB-a poput onog tipa Putina i drugih, i uvek moramo da brinemo o nuklearnom sukobu, ali egzistencijalna pretnja čovečanstvu je klima. I tako su povučene borbene linije. Ali ko je u pravu?
U nastojanju da reši ovu debatu, Bamp je kontaktirao Centar za proučavanje egzistencijalnog rizika na Univerzitetu u Kembridžu. I jedan S.J. Beard – opisan na veb stranici centra kao „predvodnik istraživanja u transdisciplinarnoj oblasti studija egzistencijalnog rizika“ – rekao mu je da je najbolji način za početak definisati šta podrazumevamo pod „egzistencijalnim“. „Skloni smo da gledamo na dve stvari“, rekao je Berd. „Jedan od njih je potpuno izumiranje ljudi. Drugi je globalni društveni kolaps.“
Dakle, sa tim kriterijumima, čiju egzistencijalnu pretnju Berd vidi kao veći rizik: Trampovu ili Bajdenovu? Prema Bampu:
„Problem je u tome što su samo neverovatno različite vrste rizika“, počeo je Berd, pošteno. Razlika je, međutim, uglavnom u vremenskim ciklusima. Šteta izazvana klimatskim promenama raste sporo, hronično. Sada se povećava, kao što je Berd primetio. Pretnja od nuklearnog oružja je akutna. U svakom slučaju, postojali bi rizici po snabdevanje hranom, prisilna preseljenja, prekidi u proizvodnji električne energije i tako dalje. Samo što se to dešava veoma brzo nakon nuklearne katastrofe.
„Trenutno je mnogo veća verovatnoća da će nuklearno oružje imati zaista globalne katastrofalne posledice nego klimatske promene“, rekao je Berd. „Ali za 100 godina, efekti klimatskih promena su možda doprineli onome što bismo doživeli sa nuklearnim ratom. …
Upitan koja egzistencijalna pretnja je izgledala verovatnije da će se pojaviti, Berd je odbio da odgovori.
Tako da sam bez čvrstog odgovora posetio veb stranicu organizacije gospodina Berda i otkrio pod ‘Istraživanjem’ da nema izveštaja o riziku od nuklearnog holokausta, ali je postojao opsežan odeljak o klimatskim promenama koji se skoro u potpunosti oslanjao na istraživanja ekonomista Vagnera i Veitzman, koji je koristio podatke IPCC-a za izradu procena – koje su naravno bile veoma neizvesne – mogućih ekstremnih porasta temperature. „Ako nastavimo da sledimo put srednje-visokih emisija, [autori IPCC] procenjuju da je verovatnoća eventualnog zagrevanja od 6°C oko 10%, a od 10°C je oko 3%.
Međutim, ono što ovo potpuno propušta jeste da je na COP 28 prošle godine IPCC objavio da je prepolovio svoju procenu maksimalnog zagrevanja Zemlje, sa 5-6°C. na samo 2,7°C.
EU hoće da uvede pravilo za zabranu popravke automobila starijih od 15 godina https://t.co/HpG7BqsgIh
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 29, 2024
Takođe je važno napomenuti da je zagrevanje usled povećane koncentracije CO2 logaritamsko. To znači da kako koncentracija CO2 povećava, količina zagrevanja opada dok se potpuno ne izjednači i ne raste dalje. Stoga je rizik da Zemlja dostigne bilo kakvu „tačku preokreta“ za klimatsku katastrofu mali ili nepostojeći. Alarmistički naučnici tvrde da će skroman efekat ugljen-dioksida pokrenuti druge procese koji izazivaju brzo zagrevanje i „klimatski slom“. Ali ovo je sve samo nagađanje, naravno, jer takva prekretnica nije primećena.
Dakle, kakav je do sada bio rekord „smrtnih slučajeva povezanih sa klimom“?
Tokom proteklih 100 godina broj smrtnih slučajeva od katastrofalnih klimatskih događaja opao je za 99%.
Takođe, od 1988. zagrejana klima na Zemlji do sada je dovela samo do ozelenjavanja planete, sa sve manjim pustinjama i rastućim temperaturama koje svake godine spasavaju hiljade ljudi širom sveta od prerane smrti. Ovi spašeni životi daleko nadmašuju smrtne slučajeve koji se pripisuju klimatskim promenama širom sveta.
Prema UN-u, suše u poslednjih 50 godina su u proseku iznosile 13.000 smrtnih slučajeva godišnje, što je broj koji se ne povećava.
NASA-ine satelitske opservacije otkrile su da je od 2003. godine broj šumskih požara opao. Smrtni slučajevi usled šumskih požara su obično bili izuzetno mali. Na globalnom nivou, šumski požari su bili odgovorni za smrt približno 310 ljudi od januara do septembra 2023. godine, što ga čini godinom sa najvećim brojem takvih smrtnih slučajeva od 1990. Tokom protekle tri decenije, globalni broj smrtnih slučajeva u požarima iznosio je oko 2.900.
Broj gladi širom sveta je u naglom padu od 1960-ih.
Prema NASA-inim satelitskim podacima, nivo mora je porastao samo 100,1 mm od 1993. godine. Ovo je dostiglo samo 10cm u poslednjih 30 godina. A najnovija naučna istraživanja koja koriste satelitske podatke su pokazala da se oko 50% povećanja nivoa mora na istočnoj obali SAD može pripisati sleganju, a ne termičkom širenju okeana ili topljenju glečera i ledenih kapa.
Novi izveštaj Allana Astrupa Jensena, direktora istraživanja i izvršnog direktora na Nordijskom institutu za održivost proizvoda i hemiju životne sredine i toksikologiju u Danskoj, pokazuje da je od septembra 2007. do septembra 2023. godine pad morskog leda na Arktiku bio blizu nule.
Svidelo se to vama ili ne, dosadašnje zagrevanje je spasilo bezbroj života, a bilo kakvi ekonomski gubici su bili mali ili nepostojeći u poređenju sa koristima koje su rezultat povećanja prinosa itd. Dakle, gospodin Tramp je 100% u pravu a gospodin Bajden samo greši.
