NASA predlaže radikalan plan za borbu protiv „klimatskih promena“ koji uključuje ubrizgavanje „čestica leda“ u atmosferu
Naučnici NASA-e otkrili su ambicioznu strategiju za borbu protiv klimatskih promena – zasejavanje atmosfere ledom.
Metoda bi uključivala slanje aviona na velikim visinama koji lete 17km iznad površine, više od 6km više od komercijalnih aviona, i prskaju čestica leda u gornju atmosferu.
Prema predlogu, ovo bi zamrznulo vodu i uklonilo vodenu paru pre nego što se pretvori u emisije gasova staklene bašte, koji zadržavaju toplotu koja izlazi u svemir – na kraju povećavajući temperature na Zemlji.
Čestice leda bi zamrznule vodu, koja bi potom pala nazad na Zemlju, uklanjajući višak vodene pare i dehidrirajući stratosferu gde se voda pretvara u gas koji zadržava toplotu.
Plan je saradnja između NASA-e i Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA).
Ideja o isušivanju gornjeg sloja atmosfere je najnoviji dodatak onome što neki naučnici nazivaju poslednjim alatom za rešavanje klimatskih promena manipulisanjem atmosferom ili okeanima sveta.
Poznato kao geoinženjering, često se odbija zbog potencijalnih neželjenih efekata i obično se pominje ne kao alternativa smanjenju zagađenja ugljenikom, već kao dodatak smanjenju emisija.
Joshua Schvarz, fizičar NOAA koji je glavni autor, rekao je: „Ovo nije nešto što trenutno možemo čak ni implementirati.
„Ovde se radi o istraživanju onoga što bi moglo biti moguće u budućnosti i identifikovanju pravaca istraživanja.“
Švarc je primetio da se ovim naporima neće suprotstaviti efektima ugljen-dioksida (CO2) i da bi ohladili atmosferu samo za 1/70, što je jednako količini toplote koju daje CO2.
To će biti samo „veoma mali pomak u drugom pravcu“, rekao je on.
Plan NASA-e i NOAA-e bi zasejao region odmah ispod stratosfere česticama leda.
Ovo područje je mesto gde se vazduh polako diže, donoseći sa sobom vodenu paru.
Prema NASA-i, vodena para je najzastupljeniji gas staklene bašte na Zemlji – odgovoran je za polovinu efekta staklene bašte na planeti.
Zašto milijarderi rasprodaju akcije i grade masivne bunkere za preživljavanje? https://t.co/rlp9ImGvWx
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 1, 2024
Kako temperature na našoj planeti rastu, raste i količina isparavanja iz vodenih i kopnenih područja.
„Vodena para tada apsorbuje toplotu koja se emituje sa Zemlje i sprečava je da pobegne u svemir“, rekla je NASA.
„Ovo dodatno zagreva atmosferu, što dovodi do još više vodene pare u atmosferi.“
Tim veruje da bi meta za led bila hladna tačka zapadnog Pacifika (VCP) – region atmosfere veličine Australije.
Područje je odabrano jer vodena para obično ulazi u stratosferu putem uzlaznog transporta preko tropopauze – granice koja razdvaja troposferu od stratosfere – u tropima.
„Poznato je da je tropopauza iznad tropskog zapadnog Pacifika, posebno na VCP-u, odlučujuća kapija za određivanje količine vodene pare koja se prenosi u stratosferu“, kaže NOAA.
‘VCP je dovoljno hladan da će prirodno osušiti vlažan vazduh smrzavanjem tako što će formirati i izbacivati kristale leda.’
Tim teoretiše da bi oslobađanje dve tone čestica leda svake sedmice moglo ukloniti dovoljno vode da bi se zagrevanje smanjilo za malu količinu.
U svojoj studiji, istraživači su koristili kompjuterski model da simuliraju uslove VCP-a, vođeni posmatranjem temperature i kretanja tropskog vazduha u blizini stratosfere.
Modeli strategije su pokazali smanjenje temperature za 10 odsto.
Švarc je priznao da napori neće toliko smanjiti grejanje i da ne bi trebalo da se koriste kao alternativa smanjenju zagađenja.
Međutim, drugi naučnici nisu sasvim sigurni u to koji neželjeni efekti bi se mogli pojaviti, i to je problem.
Namerno petljanje sa Zemljinom atmosferom kako bi se popravile klimatske promene verovatno će stvoriti nove probleme, rekao je klimatolog sa Univerziteta Viktorija Endrju Viver, koji nije bio deo studije.
Rekao je da inženjerska strana ovoga ima smisla, ali je uporedio koncept sa dečjom pričom u kojoj je kralj koji voli sir preplavljen miševima, tera mačke da se nose sa miševima, zatim pse da oteraju mačke, lavove da se oslobodite pasa i slonova da biste eliminisali lavove, a zatim se vratite miševima da uplašite slonove.
Ima više smisla baviti se početnim problemom – sirom ili ugljen-dioksidom, rekao je Viver.
Atmosferski hemičar Instituta za okeanografiju Scripps Lin Rasel, koja nije bila deo istraživanja, rekla je da je ideja vredna ispitivanja, ali studija „nema mnogo odgovora s obzirom na sve neizvesnosti“.
