Makron poziva Evropu da ne bude „kukavica“, tvrdi da je predlog slanja trupa u Ukrajinu samo u vezi sa „otvaranjem debate“
Francuski predsednik Emanuel Makron zahtevao je da Evropa ne bude „kukavički“ suočena sa ruskom pretnjom i tvrdio da je njegov kontroverzni predlog slanja trupa u Ukrajinu samo „otvaranje debate“.
Govoreći iz Praga u utorak, gde se sastao sa češkim predsednikom i bivšim predsednikom Vojnog komiteta NATO-a Petrom Pavelom, Makron je pokušao da odbrani svoju bombastičnu retoriku prošlog meseca u kojoj je rekao da neće „isključiti“ slanje francuskih trupa na bojno polje u Ukrajini.
Sugestija je naišla na široku osudu sa obe strane sukoba, pri čemu je Moskva upozorila na nuklearni rat ako NATO trupe aktivno uđu u borbu, a zapadni saveznici poput Sjedinjenih Država i Nemačke brzo su odbacili ideju o slanju trupa da se bore protiv ruske vojske. Čak je i ukrajinski predsednik Zelenski izrazio oklevanje prema toj ideji, rekavši da Kijev nikada nije tražio da se zapadne vojske bore u ratu.
„Rekao sam da ništa nije isključeno. Svaka reč se računa. Evropljani se sada moraju zapitati da li njihova trenutna strategija ispunjava deklarisane ciljeve. Po mom mišljenju, našim demokratijama je potreban podsticaj, potrebno im je strateško buđenje, jer Rusija svojom nekažnjenošću ugrožava bezbednost evropskog kontinenta i njegove vrednosti“, rekao je Makron u intervjuu za češki list „Pravo“.
„Otvaramo debatu i razmišljamo o svemu što se može učiniti da podržimo Ukrajinu“, rekao je Makron i dodao: „Uvek sam jasno stavljao do znanja o našem okviru: mi nismo u ratu protiv ruskog naroda i odbijamo da uđemo u eskalacije. Međutim, Ukrajinci se bore za naše vrednosti i našu bezbednost, naš pristup mora da odgovori na ovaj izazov.
Iako su Česi zvanično odbacili ideju o slanju aktivnog osoblja u Ukrajinu, Pavel je pokušao da Makronu malo udovolji rekavši da je Prag „povoljan za potragu za novim opcijama, uključujući debatu o potencijalnom prisustvu u Ukrajini“, ali je rekao da mora postojati „crvena linija“ protiv raspoređivanja „borbenih trupa“ u zemlji.
Studija otkriva: Električna vozila zagađuju više od običnih automobila https://t.co/mthKvUy3iW
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 7, 2024
Uprkos sada očiglednoj „umerenosti“ Makrona, priznajući da Evropa „ne želi eskalaciju“, on je dodao da Zapad mora „da živi u skladu sa istorijom i hrabrošću koja mu je potrebna“ i stoga je rekao da je važno da Evropa „ne bude kukavica“ kada se suočava sa ruskom pretnjom, prenosi Le Figaro.
Umesto izgradnje koalicije kao što se nadao, komentari francuskog predsednika ponovo su uznemirili njegove saveznike u Berlinu, a nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je uzvratio: „Ne trebaju nam diskusije o tome da imamo više ili manje hrabrosti“, dodajući: „To ne pomaže u rešavanju problema”.
U međuvremenu, tokom svog putovanja u Prag, Makron je najavio da će se Francuska „pridružiti češkoj inicijativi“ kupovine artiljerijskih granata izvan Evropske unije za snabdevanje Ukrajine nakon što je predsednik Zelenski otkrio da je EU isporučila samo 30 odsto svojih obećanih granata Kijevu, suštinski potkopavajući argument da su nestašice na bojnom polju rezultat nedostatka daljeg finansiranja iz Sjedinjenih Država.
Brisel je prošle godine obećao da će do ovog meseca isporučiti najmanje milion artiljerijskih granata, ali je nakon nove godine blok priznao da će do kraja marta moći da isporuči samo polovinu toga. Međutim, nejasno je da li će ovaj cilj uopšte biti ispunjen, jer je do sada poslato samo oko 355.000 iz zaliha EU.
Da bi nadoknadili nedostatak, Česi su predložili kupovinu granata izvan Evrope, a zatim da ih doniraju Ukrajini.
Makron je u utorak rekao da će Francuska postati Holandija i Belgija u podršci planu, rekavši: „Ubrzali smo i povećali našu proizvodnju u Evropi i isporučili raspoložive zalihe. Moramo da idemo dalje od onoga što možemo da proizvedemo i da tražimo od trećih zemalja za preostale kapacitete da se izbore u kratkom roku.
Češki predsednik Petr Pavel rekao je da je Prag već identifikovao 800.000 granata koje bi mogao da kupi na globalnom tržištu, ali je rekao da je potrebno obezbediti sredstva, a da će cena šeme iznositi najmanje 1,5 milijardi dolara. Iako se javno obavezao na projekat, Makron nije otkrio koliko bi Francuska bila spremna da plati da podrži plan.
