Švedska studija: Zaključavanja u vezi sa COVID-19 imala su visoke zdravstvene i ekonomske troškove
Prema nedavnoj švedskoj studiji, uvođenje restriktivnih mera zatvaranja tokom pandemije COVID-19 dovelo je do većeg viška mortaliteta u takvim zemljama, a istovremeno je oštetilo njihove ekonomije.
Objavljena u časopisu Economic Affairs 11. februara, studija—koja se bavila zdravstvenim i ekonomskim efektima zatvaranja zbog COVID-19 u Švedskoj—našla je da je njena manje restriktivna politika COVID-19 dovela do nižeg rasta viška smrtnosti u poređenju sa mnogim evropskim zemljama koje su nametnule stroža pravila zaključavanja. Švedska je takođe pretrpela manji negativan uticaj na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) tokom perioda pandemije.
Mnogi kreatori politike napravili su dve ključne greške, zaključili su istraživači.
„Prvo, uveli su blokade koje su bile prestroge i imale su zanemarljive pozitivne efekte na zdravlje uprkos dokazima dostupnim u to vreme koji ukazuju na ograničene prednosti tako širokih mera.
„Drugo, odgovorili su na pad ekonomske aktivnosti fiskalnom i monetarnom politikom koja je bila preterano ekspanzivna.
Ovo morate da čujete! Zapad je neprijatelj muslimana a ne Srbi | Muamer Hasanagić | Mario Zna 264
Istraživači su posmatrali višak mortaliteta u Švedskoj između januara 2020. i jula 2022. godine, upoređujući ga sa drugim evropskim zemljama u grupi Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
„Švedska i druge nordijske zemlje bile su među najnižim kumulativnim stopama viška smrtnosti od svih evropskih zemalja na kraju perioda uzorka“, otkrili su. „Zemlje kao što su Finska i Norveška, sa najnižom prosečnom stopom izolacije, pokazuju najmanji višak mortaliteta, zapravo pokazujući negativnu stopu viška mortaliteta.
RACIJE ŠIROM NEMAČKE! Policija upada u kuće onih koji su na društvenim mrežama “širili mržnju” https://t.co/FyWoLPoQW3
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 7, 2024
„Švedska, koja je zaostajala za drugim zemljama u martu 2020. u uvođenju mera zaključavanja i tada je uglavnom imala prosečnu stopu izolacije, ima jednu od najnižih kumulativnih stopa viška smrtnosti pred kraj pandemije.
Nacije koje su uvele strože mere zaključavanja nisu imale nižu stopu viška smrtnosti, kaže studija.
Na primer, zatvaranje škola je verovatno bila „neefikasna politika“ jer su deca „relativno blago pogođena Covid-19 i nisu bila glavni izvor širenja virusa“.
Od 20.000 smrtnih slučajeva u Švedskoj tokom pandemije, samo 21 osoba mlađa od 19 godina umrla je iako su sve osnovne škole ostale otvorene tokom pandemije, navodi se u studiji.
Ekonomske implikacije
Među ekonomskim efektima, primećen je „jasan negativan obrazac“ u stopama rasta BDP-a između 2019. i 2021. godine.
„Zemlje sa višom stopom zatvaranja pokazale su slabiji ekonomski rast.
Utvrđeno je da Švedskoj ide bolje od ostalih.
„Švedska, sa prosečnom stopom zatvaranja od 39 za period 2020–2021, pokazuje slab kumulativni rast BDP-a od 3 procenta tokom dve godine 2020–21. U poređenju sa prosečnom godišnjom stopom rasta pre pandemije od 2,6 odsto, švedska ekonomija je izgubila približno godinu dana rasta“, navodi se u studiji. Međutim, „zemlje sa višom stopom izolacije izgubile su između jedne i tri godine ekonomskog rasta“.
„Drugim rečima, švedska ekonomija je pretrpela udarac kao rezultat pandemije, ali je ipak bilo moguće održati pozitivnu stopu rasta izbegavanjem strožih mera zaključavanja koje se primenjuju u drugim zemljama.
Mere zaključavanja su takođe imale fiskalni uticaj. Budžetski deficit Švedske zbog ograničenja COVID-19 bio je manji od 3 procenta njenog BDP-a. Zemlje sa strožim merama izolacije imale su veći deficit. Na primer, Velika Britanija je imala budžetski deficit od 27 odsto, Italija 17 odsto, a Francuska 16 odsto.
Nakon pandemije, Švedska je na kraju 2021. imala odnos duga prema BDP-u od 36 odsto, nešto više od 35 odsto pre pandemije. Do kraja 2022. godine, to je palo na 34 procenta.
Nasuprot tome, odnos duga Francuske u BDP-u nakon pandemije bio je veći od onoga sa kojim se Grčka susrela 2009. godine na početku evropske dužničke krize.
„Neviđene ekspanzivne fiskalne mere su možda bile neophodne za podršku preduzećima i domaćinstvima kroz pandemiju i blokade“, navodi se u studiji. „Međutim, fiskalni troškovi ovih mera postali su izuzetno visoki u onim zemljama koje su se odlučile za veću stopu zatvaranja.
Istraživači su preporučili da svaki odgovor na pandemijsku krizu u budućnosti „treba da se fokusira i na dugoročnu perspektivu“.
„Nismo svi dugoročno mrtvi — mnogi moraju da žive sa posledicama odgovora na pandemijsku krizu. Od suštinskog je značaja da krizne politike ne prouzrokuju više štete nego koristi.”
Istraživanje je sproveo Frederik N.G. Andersson i Lars Jonung, dva profesora sa Univerziteta Lund u Švedskoj.
G. Andersson je makroekonomista specijalizovan za dugoročne ekonomske tranzicije. G. Jonung je profesor emeritus na Odseku za ekonomiju na univerzitetu i bio je predsedavajući Švedskog saveta za fiskalnu politiku tokom 2012-13.
Druge studije takođe imaju detaljne štete vezane za zaključavanje.
Izveštaj koji je prošle godine objavio istraživački centar Centra za socijalnu pravdu (CSJ) otkrio je da je pandemija COVID-19 „dinamit“ koji je otvorio „jaz između onih koji mogu da prežive i onih koji su zaglavili na dnu“ u Velikoj Britaniji.
„Tokom izolacije: pozivi na liniju za pomoć u slučajevima nasilja u porodici porasli su za 700 posto; mentalno oboljenje mladih ljudi je poraslo sa jednog od devet na jedan od šest; i skoro četvrtina među najstarijom decom; teški izostanak iz škole je skočio za 134 odsto“, navodi se.
Pored toga, „1,2 miliona ljudi više je dobilo beneficije za radno sposobno doba; 86 odsto više ljudi je tražilo pomoć za bolesti zavisnosti; zatvorenici su bili zatvoreni više od 22 sata dnevno, a domaćinstvo je postalo beskućnik svaka tri minuta.”
U prošlogodišnjem intervjuu sa Bilom Maerom, Skot Galovej, profesor marketinga na Poslovnoj školi Stern Univerziteta u Njujorku, priznao je da je njegova odluka da se založi za oštrije politike zaključavanja tokom pandemije COVID-19 pogrešna.
„Bio sam u odboru škole za moju decu tokom COVID-a. Želeo sam oštriju politiku zaključavanja i, gledajući unazad, pogrešio sam. … Šteta za decu zbog toga što ih duže drže van škole bila je veća od rizika.”
