Epštajnova partnerka u zločinu traži od suda da ukine njenu zatvorsku kaznu
Zatvorena saučesnica Džefrija Epštajna Gilejn Maksvel zatražila je da sudovi ponište njenu osudu pozivajući se na prethodni „sporazum o neutuženju“ za koji kaže da ga je obezbedila od tužioca.
62-godišnja Maksvel proglašena je krivom za svoju ulogu u Epštajnovoj operaciji trgovine ljudima.
Ona je u junu 2022. osuđena na 30 godina zatvora nakon što je osuđena za trgovinu ljudima i seksualno zlostavljanje mladih žena i maloletnih devojčica.
Međutim, advokati Maksvelove su u utorak zatražili od saveznog apelacionog suda da odbaci njene osude.
Maksvelova je osuđena na saveznom sudu 2021. zbog svoje uloge u pribavljanju tinejdžerki kao žrtava za Epštajna između 1994. i 2004. godine.
Njena žalba se razmatra u Drugom američkom okružnom apelacionom sudu u Njujorku.
U podnesku podnetom prošle godine, njeni advokati su tražili od suda da preispita rok zastarelosti, navode o nedoličnom ponašanju porotnika i Maksvelinu kaznu.
Advokati takođe tvrde da je Maksvelovoj odobren prethodni „sporazum o neutuženju“ od strane tužilaca, za koji tvrde da je prekršen suđenjem.
🇪🇸 Španija zabranila globalistički sistem digitalnog ID-a “Worldcoin” https://t.co/xPuF20mFuo
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 12, 2024
Epštajn je umro u saveznom pritvoru 2019. dok je čekao sopstveno suđenje zbog optužbi za seksualnu trgovinu.
I Maksvelova i njegov brat Mark Epštajn javno su sumnjali u zvaničan nalaz da se obesio dok je bio sam u ćeliji.
Maksvelini advokati su tvrdili da je nakon Epštajnove smrti postala žrtveno jagnje zbog zgražavanja nad njegovim zločinima.
Ona tvrdi da se ovo ogorčenje proteže i od blage kazne koju je Epštajn dobio 2008. godine za raniju osudu za seksualno zlostavljanje dece – 13 meseci sa dozvolom da ide na posao.
Ako njena žalba ne uspe, Maksvelova neće moći da bude puštena na slobodu do jula 2037. zbog više tačaka optužnice za seksualnu trgovinu decom.
Ona je zatvorenica u Federalnom popravnom institutu Talahasi, zatvoru niske bezbednosti na Floridi.
Odvojeno, saga o Epštajnu je do sada dobila veliku pažnju 2024.
Svet u okovima, određuje se budućnost čovečanstva | Andrija Klarić | Mario Zna 265, Uživo
Ranije ove godine, otpečaćenje stotina dokumenata kao deo građanske parnice između Maksvelove i tužioca Virdžinije Đufre dospelo je na naslovne strane.
Podneta je i građanska tužba koju je podnelo još desetak Epštajnovih žrtava protiv FBI.
U međuvremenu, usvojen je novi zakon na Floridi koji je osmišljen da prethodno zapečaćene podneske u Epštajnovom krivičnom predmetu učini javnim.
Eksplozivni otpečaćeni dokumenti stavili su na ponovno ispitivanje brojne ličnosti iz Epštajnovog najužeg kruga, uključujući bivšeg predsednika Bila Klintona i princa Endrua iz Ujedinjenog Kraljevstva.
Epštajn je 2008. godine dobio sporazum o priznanju krivice po saveznim optužbama u vezi sa tim slučajem.
Optužen je za teže zločine tek 2019. godine nakon što je serija izveštaja Majami Heralda otkrila blage uslove njegove prvobitne kazne.
Blagi sporazum je takođe stvorio sporazum o zabrani gonjenja naveden u Maksvelinoj žalbi.
Ugovor je navodno zaštitio sve potencijalne saučesnike u Epštajnovoj operaciji trgovine ljudima.
Međutim, ostaje misterija zašto je Epštajnu odobrena takva blagost u slučaju koji uključuje ozbiljne federalne zločine.
Ipak, savezni tužioci u Njujorku tvrde da ih taj dogovor ne obavezuje.
Odvojeno, advokati najmanje jednog od Epštajnovih tužitelja su tvrdili da bi sporazum trebalo da bude poništen jer krši Zakon o pravima žrtava zločina.
Novi zakon na Floridi, koji stupa na snagu 1. jula, omogućiće javno objavljivanje svedočenja pred velikom porotom u slučajevima koji uključuju mrtve osumnjičene i zločine nad decom.
