Veliki Reset je počeo! Evropska Unija zvanično uvodi DIGITALNI EVRO sledeće godine
Evropska centralna banka iznela je u sredu svoje planove za uvođenje digitalne valute centralne banke (CBDC) „digitalnog evra“, za koju se predviđa da će se primeniti širom EU od sledeće godine.
U prezentaciji Pjera Cipolonea, člana Izvršnog odbora Evropske centralne banke (ECB), objavljenoj u sredu, navodi se da bi „digitalni evro“, koji je nazvao „budućnost novca“, mogao da bude dostupan javnosti do novembra 2025.
Centralni bankar je rekao da bi digitalni evro doneo funkcije poput gotovine u digitalni svet, rekavši da će biti funkcionalan i van mreže, da će biti besplatan za osnovnu upotrebu, da će imati „panevropski doseg“, da će „poštovati privatnost“ , a ključno bi ga izdala centralna banka.
„Trenutno ne postoji evropsko digitalno sredstvo plaćanja koje pokriva sve zemlje evrozone: 13 od 20 zemalja evrozone nema nacionalnu kartičnu šemu i umesto toga se oslanjaju na međunarodne šeme za digitalno plaćanje, koje izmiruju 69 odsto svih digitalnih transakcija u EU“, napisao je Cipolone.
„Digitalni evro bi popunio ovu prazninu, obezbeđujući evropsko digitalno sredstvo plaćanja dostupno i prihvaćeno u svim zemljama evrozone. Digitalni evro bi obezbedio panevropsku platformu koja bi standardizovala digitalna plaćanja u celoj zoni evra“, dodao je on.
Centralni bankar je tvrdio da uvođenje digitalnog evra CBDC ne bi značilo da će drugi oblici plaćanja, uključujući gotovinu, kartice, bankovne račune, druga digitalna plaćanja nestati.
U prezentaciji se takođe tvrdi da ECB planira da u sistem ugradi nekoliko zaštitnih mera zaštite privatnosti, uključujući anonimizaciju transakcija sa centralnom bankom koja može da vidi samo „minimalni skup pseudonimizovanih podataka“.
Međutim, ostaju druge zabrinutosti u vezi sa implementacijom CBDC-a, posebno oko njihove potencijalne upotrebe kao sredstva društvenog inženjeringa. Zaista, Banka Engleske je ranije priznala da bi digitalne valute Centralne banke — za razliku od decentralizovanih kriptovaluta poput bitkoina — bile „ programabilne “, što znači da bi država potencijalno mogla da odluči kako i gde ljudi troše svoj novac.
Na primer, CBDC bi izvodljivo mogao da postavi ograničenje iznosa novca koji se može potrošiti na benzin da bi se napunio automobil kako bi se ispunili ciljevi EU o emisijama gasova.
Nije iznenađujuće da je Evropska centralna banka oštro kritikovala bitkoin i druge oblike kriptovaluta koje nisu pod kontrolom centralne banke.
Šefica ECB-a Kristin Lagard – po zanimanju pravnica koja nikada nije radila kao ekonomista – ranije je izjavila da veruje da kriptovalute „ništa ne vrede“ tvrdeći da se njihova vrednost „ne zasniva ni na čemu, da nema osnovne imovine koja bi delovala kao sidro sigurnosti.”
S druge strane, Lagardova je bila glavni pristalica CBDC Evropske unije, rekavši: „Dana kada budemo imali digitalnu valutu centralne banke, bilo koji digitalni evro, ja ću garantovati za to… Tako da će centralna banka stajati iza toga. Mislim da se to znatno razlikuje od bilo koje od tih stvari.”
Evropska unija nije sama u nastojanju da implementira CBDC, jer torijevska vlada Rišija Sunaka u Ujedinjenom Kraljevstvu radi na „ digitalnoj funti “, a Bajdenova administracija u Sjedinjenim Državama takođe radi na stvaranju „ digitalnog dolara “. Digitalne valute Centralne banke takođe su zagovarale globalistički Svetski ekonomski forum (WEF), koji ih je uvrstio na svoju listu tehnologija koje će „ promeniti svet do 2027. godine “.
