Naučni časopis Lanset upozorava na rastući klimatski „skepticizam“
Nekada poštovani medicinski časopis Lanset objavio je upozorenje da bi skeptici u pogledu klimatske vanredne situacije mogli dobiti prednost, pozivajući na obnovljene napore da se izazovu klimatske akcije.
„Loše smo potcenili političke prepreke koje su nastale od Pariskog sporazuma iz 2015. godine“, žali se glavni urednik Lanceta Ričard Horton u poslednjem broju časopisa.
„Neprijatna realnost je da, uprkos Pariskom sporazumu, argumenti o potrebi klimatskih akcija još uvek nisu dobijeni“, tvrdi on. „To je zato što naučnici i zagovornici klime i zdravlja nemaju strategiju za pokretanje političkih promena.
Prema Hortonu, deo problema je prouzrokovan populizmom, koji je „ugrozio mogućnosti političkog konsenzusa“, dok podriva „međunarodnu saradnju i podršku multilateralnim institucijama“.
Ovo su prelomni trenuci! Da li ste spremni za novi svet | Mario Zna 268, Uživo
„I među nekim političarima postoji obnovljeni skepticizam u pogledu mudrosti da se uopšte teži neto nuli“, upozorava on, navodeći primer Donalda Trampa u Sjedinjenim Državama.
„Donald Tramp je već rekao da će, ako bude izabran za drugi mandat za predsednika SAD, pokrenuti proizvodnju fosilnih goriva, ukloniti glavne stručne naučnike o klimi i poništiti pravila koja ograničavaju emisiju gasova staklene bašte“, piše Horton, napominjući da Tramp misli da je obnovljiva energija „prevara“.
Horton žali zbog neznanja levice o tome „kako se moć raspodeljuje i njom manipuliše“, dodajući da „ne uzimamo u obzir motive onih koji imaju vlast“ i „pogrešno tumačimo pravila i ograničenja koja oblikuju politički život“.
Ono što Horton propušta da pomene jeste da je porast klimatskog skepticizma u velikoj meri vođen samim naučnicima, koji u sve većem broju izazivaju alarmizam koji pokreće klimatske aktiviste.
U avgustu 2023. godine grupa od više od 1.600 eminentnih naučnika, uključujući dva dobitnika Nobelove nagrade, izdala je „Svetsku deklaraciju o klimi“, u kojoj su direktno izjavili: „Nema klimatskih vanrednih situacija“ i stoga „nema razloga za paniku i alarm.“
UZBUNA! Kanada uvodi SOCIJALNO BODOVANJE – Džordž Soroš “krstio” novi projekat Džastina Trudoa https://t.co/308U1XghTY
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 24, 2024
„Nauka o klimi je degenerisala u diskusiju zasnovanu na uverenjima, a ne na zdravoj samokritičnoj nauci“, tvrdili su naučnici, nabrajajući niz razloga za svoje kritike.
„Naučnici bi trebalo otvoreno da se pozabave neizvesnostima i preterivanjima u svojim predviđanjima globalnog zagrevanja, dok bi političari trebalo da nepristrasno računaju stvarne troškove kao i zamišljene koristi svojih političkih mera“, izjavili su oni.
Rešenje za ovu tužnu situaciju, piše Horton, je da se prestane tretirati klima, gubitak biodiverziteta i drugi društveni izazovi „kao da su to odvojeni problemi“, dok su u stvarnosti „međusobno povezani“.
„Jačanje biosfere će podržati ublažavanje klimatskih promena, biodiverzitet i zdravlje ljudi“, tvrdi on, i stoga, zajedno sa „ambicioznim smanjenjem emisija“, takođe treba da vodimo kampanju „da zaštitimo do polovine površina širom kopna, slatkih voda i okeana.”
„Moramo da prihvatimo širu definiciju održivosti: nazovite to klima plus“, predlaže on.
Na kraju, Hortonova analiza je pesimistična i zaključuje da „u kreiranju naših perspektiva posle 2030. svi mi moramo da naučimo važne lekcije“.
