Francuska razmatra usvajanje zakona o zabrani „diskriminacije kose“
Francuski poslanici u četvrtak raspravljaju o nacrtu zakona kojim bi se zabranila diskriminacija na osnovu teksture, dužine, boje ili stila nečije kose. Njegovi autori se nadaju da ova revolucionarna mera šalje poruku podrške crncima i drugima koji su se suočili sa neprijatnostima na radnom mestu i šire zbog svoje kose.
„Bilo je krajnje vreme“, uzviknula je Estel Valoa, 43-godišnja konsultantica koja se šiša na kratku, uvijenu kosu u pariskom salonu, gde su frizeri obučeni da rukuju svim vrstama kose – što je retkost u Francuskoj. „Danas idemo još dalje ka uklanjanju ovih barijera diskriminacije.”
Nacrt zakona odražava sličan zakon u više od 20 američkih država. Predlog zakona je predložio Olivije Serva, francuski poslanik sa francuskog karipskog ostrva Gvadalupe, koji kaže da bi, ako bude usvojen, Francuska postala prva zemlja na svetu koja je priznala diskriminaciju na osnovu kose na nacionalnom nivou.
Predlog zakona bi izmenio postojeće mere protiv diskriminacije u zakonu o radu i krivičnom zakonu kako bi se izričito zabranila diskriminacija osoba sa kovrdžavom i uvijenom kosom ili drugim frizurama koje se smatraju neprofesionalnim, kao i ćelavih ljudi. On ne cilja posebno na diskriminaciju zasnovanu na rasi, iako je to bila primarna motivacija za predlog zakona.
„Ljudi koji se ne uklapaju u evrocentrične standarde suočavaju se sa diskriminacijom, stereotipima i pristrasnošću“, rekao je Serva, koji je crnac, za Asošijeted pres.
Predlog zakona ima šanse da prođe na glasanju u četvrtak u Narodnoj skupštini, donjem domu parlamenta, jer ga podržavaju članovi centrističke stranke Renesansa predsednika Emanuela Makrona i levičarskih partija. Ali naišao je na protivljenje konzervativnih i krajnje desničarskih zakonodavaca koji to vide kao pokušaj uvoza američkih koncepata o rasi i rasnoj diskriminaciji u Francusku.
U Sjedinjenim Američkim Državama, 24 države su usvojile verziju CROWN Act – koja je skraćenica za Stvaranje poštovanja i otvorenog sveta za prirodnu kosu – zabranjujući diskriminaciju kose na osnovu rase pri zapošljavanju, stanovanju, u školama i vojsci. Federalni zakon usvojen je u Domu 2022. godine, ali su ga republikanci u Senatu blokirali mesec dana kasnije.
Protivnici francuskog zakona kažu da francuski pravni okvir već nudi dovoljnu zaštitu ljudima koji su suočeni sa diskriminacijom zbog svoje prirodne afro kose, pletenica, dredova.
Studija FDA: Vakcine protiv gripa povezane sa povećanim rizikom od moždanog udara kod starijih osoba https://t.co/NU54l2XcPi
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 25, 2024
Autori zakona se ne slažu. Jedan od primera koji navode je francuski stjuard crnac koji je tužio Er Frans nakon što mu je uskraćen pristup letu zbog njegovih pletenica i primoran je da nosi periku sa ravnom kosom. Abubakar Traore je dobio svoj slučaj 2022. nakon decenijske pravosudne bitke. Ali sud je presudio da nije diskriminisan zbog svoje kose, već zato što je muškarac, jer je njegovim koleginicama bilo dozvoljeno da nose pletenice.
Francuska ne prikuplja zvanične podatke o rasi, jer sledi univerzalističku viziju koja ne razlikuje građane po etničkim grupama, što otežava merenje rasne diskriminacije kose.
Zagovornici zakona se nadaju da se njime bavi dugotrajna borba Francuza cranaca da prihvate svoju prirodnu kosu, često stigmatizovanu kao grubu i neposlušnu.
Aude Livoreil-Djampou, frizerka i majka troje dece mešovitih rasa, rekla je da, iako neki ljudi nacrt zakona vide kao neozbiljan, radi se o nečem dubljem.
„To nije samo problem sa kosom. To će dati snagu ljudima da mogu da odgovore, kada ih zamole da ispravljaju kosu, mogu da kažu: „Ne, ovo nije legalno, ne možete to očekivati od mene, to nema veze sa mojom profesionalnom kompetencijom.“
Salon Djampou-Livoreil brine o svim vrstama klijenata, od onih sa ravnom kosom do onih sa zategnutim loknama. „Veoma je dirljivo imati 40-godišnju ženu, ponekad na veoma visokoj poziciji, koja konačno prihvata svoju prirodnu lepotu. I to se dešava svaki dan“, rekla je ona.
Mušterija salona Vallois se nada da će njena petogodišnja ćerka živeti u budućnosti u društvu koje ne stigmatizuje njihovu kosu.
„Kada sam bila mlađa, sećam se da sam žalila na nedostatak salona, pa čak i proizvoda za kosu (za kovrdžavu kosu) – bilo je vremena kada smo, nažalost, morali da koristimo proizvode namenjene evropskoj kosi, a neprilagođeni našoj kosi. Drago mi je da su danas stvari pristupačnije i da ima promena“, rekla je ona.
„Nema razloga da se stidite ko ste, bilo da je u pitanju vaša kosa ili čak činjenica da je nemate!“
