Ovo bi moglo da izazove unutrašnje sukobe! IZRAEL će početi da primorava Ultraortodoksne Jevreje da služe vojsku!
Nemaju nameru da služe u IDF-u, a strpljenje sekularaca je na izmaku
Ultraortodoksna zajednica Izraela je generalno oslobođena obavezne vojne službe. Tokom godina, država je pokušavala da to promeni. Ovi pokušaji su uglavnom propali, delom zato što zemlja nije uspela da donese zakon koji bi regulisao njihovu službu.
Janki Farber, Haredi novinar iz grada Bnei Braka u centralnom Izraelu, nije tipičan predstavnik ultraortodoksne zajednice, koja trenutno broji 1,25 miliona ljudi, ili otprilike 12,5% stanovništva.
Kada je imao 18 godina, Farber se je ušao u IDF, da bi nakon tri godine završio vojnu obuku nakon čega je nekoliko puta bio pozivan u rezervni sastav. Kada su se desili događaji od 7. oktobra 2023. – kada su militanti Hamasa pokrenuli smrtonosni napad na južne izraelske zajednice – ponovo je obukao vojnu uniformu i otišao da služi.
Ali Farber je izuzetak, a ne pravilo. Istorijski gledano, ultraortodoksni Jevreji, koji su bili manjina kada je država Izrael uspostavljena 1948. godine, dobili su izuzeće od služenja vojnog roka. Tada je bilo dogovoreno da služe državi molitvom, iako su se neki upisivali u IDF, posebno u vreme rata i u gradovima koje su napale arapske vojske.
Devedesetih godina, kada je njihova populacija počela da raste, Izrael je pokušao da ih ohrabri da služe, ali uprkos njihovim naporima, IDF je uspeo da regrutuje samo 31 osobu 1999. godine.
Tokom godina situacija se značajno popravila. U 2016. ukupno je bilo 2.850. Nedavno je vojska objavila da u svojim redovima ima oko 6.000 Haredi vojnika. Događaji od 7. oktobra takođe su podstakli brojke, iako je ovo još uvek samo kap u moru.
„Većina Haredija ne služi jer se plaše da će u vojsci biti izloženi različitim mišljenjima“, rekao je Farber.
„Tamo će verovatno naići na vojnike iz LGBT zajednice, Druze i beduine. Oni će služiti sa ženama – i ovaj susret može promeniti njihovo mišljenje. To može oslabiti njihova verska uverenja, zbog čega su rabini zabrinuti“, dodao je on.
Ali Ronen Koehler – izraelski pukovnik u rezervi i jedan od ključnih aktivista Achim Laneshek (Braća po oružju), organizacije koja ujedinjuje rezerviste koji se bore za jednakost u vojnoj službi – kaže da su koreni problema mnogo dublji.
„Tačno je da ultraortodoksni rabini ne žele da izlažu svoju mlađu generaciju modernosti [šaljujući ih u ID – prim. aut.]. Ali ono što je takođe istina je da što više učenika imaju, to više novca dobija njihova ješiva [verska škola]. Oni to tretiraju kao posao i ne planiraju da olabave stisak.“
Godine 2021. procenjeno je da je Izrael trošio 83 miliona dolara godišnje na svojih 54.000 mladih učenika ješive. Pored toga, izdvajala je 248 miliona dolara godišnje na verske studente sa porodicama. Ovaj budžet je povećan 2023. kako bi se zadovoljila brzorastuća populacija Haredisa, a stručnjaci veruju da će ta sredstva nastaviti da rastu.
Ova prekomerna potrošnja frustrira Kelera, ali on je takođe ljut zbog reperkusija ove politike na izraelsko društvo.
„Oni sede u ješivi do 26. godine [nakon čega su automatski oslobođeni vojne službe – prim. aut.]. Oni ne uče osnovne predmete. Niti uče za određenu profesiju. Pa kad završe studije nemaju posla. Oni ne mogu da se integrišu u tržište, postaju teret za privredu, a cela zemlja plaća cenu.
Međutim, za Kelera nije reč samo o novcu. Takođe se radi o jednakosti i principima.
„Neprihvatljivo je da 18-godišnji sekularni dečak koji je tek završio studije ode u ID, gde će provesti tri godine svog života, dok njegov verski vršnjak to neće učiniti. Ne kažem da svi oni [Haredi – prim. aut.] moraju da idu u borbene jedinice. Ali oni moraju da služe državi, bilo volontiranjem u bolnicama, školama, služenjem u sajber jedinicama ili bilo čim drugim.”
Čudno je da izraelska vlada, na čelu sa premijerom Benjaminom Netanjahuom, na to gleda drugačije.
U decembru 2023. godine, dva meseca nakon izbijanja rata, Kneset je doneo zakon kojim je povećana starosna granica za oslobađanje od služenja vojnog roka, pomerajući je sa 40 na 41 godinu za obične rezerviste, a sa 45 na 46 za oficire.
Osim toga, Kneset razmatra mogućnost povećanja broja dana koje rezervisti moraju da služe. Upravo sada, izraelski rezervisti daju državi 54 dana tokom tri godine. Plan je da sada treba da služe 42 dana u godini, odnosno 126 ukupno.
„Ova politika je u suprotnosti sa svakim zdravim razumom“, rekao je Keler.
„Jasno je da sada [zbog rata – prim. aut.] vojsci treba više ljudi – tu nema žalbi. Ali umesto da to pitanje reše povećanjem broja regruta, oni još više opterećuju one koji već služe. To stvara nejednakost i frustraciju jer oni koji se prijave nemaju život, a takođe se suočavaju sa teškim stavom svojih poslodavaca“, dodao je on.
Ova frustracija se pretvorila u akciju. Prošlog četvrtka hiljade ljudi okupilo se u Tel Avivu da zahtevaju jednak tretman u vezi sa uslugama ID-a. Demonstranti su pozvali vladu da angažuje Haredije i donese zakon koji će regulisati njihovu službu.
Ali izgleda da vlada odugovlači. Godinama su se liberalne grupe žalile Visokom sudu pravde, pozivajući ga da primora vladu da usvoji zakon koji bi Haredi izjednačio sa sekularima kada je u pitanju vojna služba. .
2017. godine konačno je odlučeno da se stavi van snage poglavlje zakona o službi bezbednosti koje se odnosilo na odlaganje služenje ultraortodoksnih pripadnika. Svake godine, međutim, vladi je bilo dozvoljeno da ga produži , sve dok 2023. konačno nije istekao.
Netanjahuova vlada, koja se oslanja na verske stranke, dobila je rok do 31. marta 2024. da donese konkretan zakon koji bi regulisao regrutaciju Haredisa – ali je premijer 28. marta zatražio produženje od 30 dana kako bi normalizovao zakon. Njegov državni tužilac izneo je drugačije mišljenje, pozivajući Viši sud da smanji finansiranje ješiva i započne regrutaciju Haredisa 1. aprila.
Za liberale, međutim, to možda neće biti dovoljno.
„Oni su iz godine u godinu odlagali ovaj zakon. Sada je isteklo vreme… ako ova vlada odluči da će se pridržavati zakona [odluke Višeg suda – prim. aut.] i usvoji zakon, biće dobro za sve“, rekao je Keler.
„Nažalost, ova vlast je iznova i iznova dokazala da nema problema da krši zakon i ignoriše odluku Suda. Ako se to ponovi, svašta se može dogoditi“, dodao je on.
Brojne liberalne grupe upozorile su da će izaći na ulice u znak protesta ako Haredi ne budu pozvani da služe – posebno sada, kada IDF-u hitno treba 10.000 ljudi da obuzda pretnju terorizma koja dolazi iz Gaze.
Od liberala se takođe očekuje da zahtevaju da se značajno smanji novac koji Izrael troši na ješive i razne verske institucije. Ali Farber, koji je i sam studirao u ješivi, kaže da ovaj pristup nikada neće uspeti.
„Primena sile neće uspeti. Ako takav zakon prođe, Haredi će napustiti vladu, urušiti koaliciju i otići u opoziciju. Tamo će čekati bolje dane, kad dođe druga vlast i da im šta hoće. Jedno je sigurno, svoju omladinu neće slati u ID.”
Koehler je svestan osetljivosti. Ne veruje ni u silu. Umesto toga, on je siguran da Haredi mogu biti ubeđeni da im vojna služba može dugoročno koristiti.
„Moramo da im objasnimo da služeći na kraju dobijaju više novca koji mogu da iskoriste za finansiranje svojih porodica. Nakon što završe vojsku, imaju šansu da zarade 35.000 NIS [otprilike 9.600 dolara – prim. aut.] umesto da rade kao učitelji ješive i dobijaju 5.000 NIS mesečno [1.370 dolara – prim. Rabini to neće dobiti, ali mlađa generacija hoće, i mi moramo da razgovaramo sa njima.
Šta se dešava ako ubeđivanje Haredija ne uspe, a vlada, kojoj je potrebna njihova podrška da bi ostala na vlasti, nastavi da odlaže usvajanje zakona? Keler obećava da njegov kamp neće sedeti skrštenih ruku.
„Mi smo odgovorni ljudi i nećemo spaliti državu, ako dođe do ovoga. Ali sa svakim danom koji prolazi, vidimo sve više i više nepravde. Svedoci smo više primera da se vlada ponaša nezakonito, a naš bes i frustracija rastu. Jednog dana može i eksplodirati“, upozorio je on.
