Bes evropskih farmera šokirao tehnokrate u Evropskoj Uniji
Evropski farmeri protestuju – a elite su prestravljene. U Francuskoj su farmeri nedavno organizovali četvorodnevnu „opsadu Pariza“, blokirajući glavne puteve oko francuske prestonice. U januaru se hiljade traktora spustilo na Berlin u Nemačkoj, nižući se u ulicama koje vode do Brandenburške kapije. U Briselu su se okupili farmeri iz cele Evrope da demonstriraju protiv EU i gađaju Evropski parlament jajima. U Holandiji, traktori su izazvali najdužu saobraćajnu gužvu u istoriji nacije, kao deo višegodišnje borbe između farmera i vlade. Ova pobuna farmera sada je zaista širom Evrope. Od Portugala do Poljske, od Irske do Italije, gotovo sve zemlje EU potresli su protesti. Dakle, šta pokreće ovaj populistički ustanak? Šta žele farmeri?
Poljoprivrednici u svakoj zemlji imaju svoje specifične pritužbe, naravno. Ali postoji zajednički koren njihovog besa. Ono što ih povezuje je zelena agenda Evropske unije, koja je nametnuta poljoprivredi sa vrha. To je učinilo živote farmera bednim, žrtvujući njihove živote na oltaru klimatskog alarmizma. Birokrate koji nemaju pojma kako farmeri rade i žive, u suštini osuđuju farme – mnoge od njih vode porodice generacijama – na zaborav, sve na potezu pera regulatora. A farmeri jednostavno više neće to da trpe.
Prva pobuna počela je 2019. godine, u Holandiji, takozvanom azotnom krizom. Holandski Vrhovni sud presudio je da vlada nije uspela da smanji zagađenje azotom na nivoe koje je odobrila EU. Kao odgovor, holandska vlada je obećala „drastične mere“ za smanjenje emisije azota. U svemu osim po imenu, objavila je rat poljoprivrednicima svoje nacije. Odjednom, vlada se okrenula protiv jednog od svojih najvažnijih i najimpresivnijih sektora. Vidite, Holandija je, uprkos svojoj maloj veličini, drugi najveći izvoznik hrane u celom svetu, zahvaljujući svetskoj efikasnosti svojih farmi. A azot je suštinski za ovu efikasnost. Đubriva su bogata azotom, a poljoprivrednicima su potrebna đubriva da bi maksimalno povećali prinose useva. Azot je takođe neizbežan nusproizvod uzgoja životinja. Stoka kroz svoj izmet oslobađa amonijak, jedinjenje azota i vodonika. Holandija ima preko četiri miliona krava, 13 miliona svinja i 104 miliona pilića. Što je mnogo stajnjaka i mnogo azota. Bilo kakvo smanjenje emisija azota uvek će teško pogoditi poljoprivrednike. Uprkos tome, predlozi holandske vlade otišli su čak i dalje nego što je iko mogao da zamisli. Rečeno je da će otkupiti hiljade farmi koje najviše zagađuju i jednostavno ih zatvoriti. Druge farme bi morale da izbace deo svojih životinja. To bi značilo klanje oko polovine sve stoke u Holandiji. Sve u svemu, ovo je predstavljalo nezamisliv čin nacionalnog ekonomskog samopovređivanja.
Udari će se pojačati! Srbija je postala njihova glavna meta | Jelena Pavlović | Mario Zna, 269 Uživo
Tako je rođena pobuna farmera. Ogromni protesti izbili su 2019. Nakon kratke pauze tokom pandemije Covid-a, oni su bujali još 2021. i 2022. Holandski farmeri su traktorima i balama sena blokirali puteve, železničke pruge i mostove na kanalima. Oni su prkosili vladinim zabranama da u Hag dovezu traktore. Desetine hiljada je učestvovalo u demonstracijama. Ali holandska vlada nije odustala. Stalno je predlagala nove ciljeve, nove mere i nova ograničenja azota. 2022. godine, vladine brojke su otkrile da bi oko 30 odsto farmi moralo da se zatvori da bi ispunilo svoje ciljeve. A prošle godine je sastavila spisak od 3.000 farmi koje želi da prinudno zatvori u narednih nekoliko godina.
Sve ovo je urađeno uz odobrenje i podsticaj EU. A ima i još gore u Holandiji i šire. Apsurdna pravila o azotu koja prete holandskim farmama potiču iz direktive EU o zaštiti životne sredine koja datira iz 1990-ih. Ali ekomanija EU se od tada masovno pojačala. Poljoprivrednici sada takođe moraju da se bore sa težnjom do Net Zero. Prema Lorensu Tubijani, izvršnom direktoru Evropske fondacije za klimu i arhitekti Pariskog klimatskog sporazuma, Net Zero će zahtevati „najveći remont poljoprivrede od Drugog svetskog rata“. Pa ipak, još jednom, farmeri nisu konsultovani o ovome. Mete su jednostavno iscrtale tehnokrate, a nacionalne vlade su ih pečatile, ne uzimajući u obzir njihov uticaj na farmere i njihovu sposobnost da proizvode hranu.
Prema takozvanom Zelenom dogovoru EU, svaka država članica EU mora da dostigne neto nultu emisiju ugljenika do 2050. A pravila EU o emisijama u poljoprivredi su posebno, suludo, stroga. Ni tu se ne zaustavljaju kažnjavajuća zelena politika. Strategija od farme do vile, objavljena 2020., poziva da se 10 odsto poljoprivrednog zemljišta odvoji za nepoljoprivrednu upotrebu. Kaže da bi najmanje četvrtina farmi u EU trebalo da postane organska. Kaže da upotreba đubriva mora pasti za 20 odsto. Upotreba pesticida mora biti smanjena za 50 odsto. I sve ovo bi trebalo da bude urađeno do 2030. Svaki od ovih zahteva bio bi dovoljan da se hiljade farmi same od sebe ugase. Kada se kombinuju, oni predstavljaju egzistencijalnu pretnju evropskoj poljoprivredi. A ako zakoni EU nisu bili dovoljno loši, države članice zapravo pozlaćuju ove propise. EU je već zahtevala nemoguće od poljoprivrednika. Sada nacionalne elite u Berlinu, Parizu i Hagu žele da idu još dalje.
Turski političar poginuo dok je slavio pobedu na izborima (VIDEO) https://t.co/miaBsrNdu3
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 2, 2024
Zbog toga su farmeri na ulicama širom kontinenta. Zbog toga uzimaju stvari u svoje ruke. Zato smatraju da nemaju drugog izbora osim da blokiraju puteve svojim traktorima, zaustave život i zatrpaju javne zgrade đubrivom. Odlučni su da podsete moćnike koliko su oni neophodni za funkcionisanje modernog života.
U početku su elite pokušale da odbace proteste. Pribegli su svom uobičajenom scenariju. Poljoprivrednike su nazvali fašistima, krajnjom desnicom i pijunima onlajn dezinformacija. Ali ova propagandna kampanja je propala. Ne samo da ove klevete nisu uspele da demorališu farmere, već nisu uspele ni da okrenu javnost protiv protesta. Od zemlje do zemlje, evropski narodi podržavaju svoje poljoprivrednike, čak i dok protesti remete svakodnevni život.
U Holandiji, gde je naša priča počela, jedna seljačka partija je nakratko uspela da juriša i na izbornu politiku. Pokret poljoprivrednika-građana – ili BBB – osnovan je 2019. usred demonstracija zbog azotne krize. Manje od četiri godine kasnije, BBB je pomeo rezultate na holandskim pokrajinskim izborima. Pobedili su na izborima u svih 12 provincija – prvi put da je bilo kojoj stranci to pošlo za rukom u istoriji Holandije. Dok su protesti farmera uspeli da izvedu desetine hiljada ljudi na ulice, partija farmera uspela je da mobiliše skoro 1,5 miliona birača.
Bes farmera sada je postalo nemoguće ignorisati. Uobičajena elita sa limenim ušima širom Evrope bila je prinuđena da sluša i odgovori. U Nemačkoj su farmeri naterali svoju vladu da odloži planirana smanjenja subvencija za poljoprivredno gorivo. I uspeli su da zadrže poreske olakšice na traktore i poljoprivredna vozila, koji su takođe bili ugroženi. U Francuskoj su farmeri izvukli milione evra dodatnih grantova. I stali su na put vladinim planovima za povećanje poreza na gorivo. U Irskoj, poremećen je vladin predlog da se ukloni 200.000 krava i tiho je odložen. Čak i na nivou EU, farmeri su već zabeležili neke značajne pobede. Sećate se tog plana da se upotreba pesticida prepolovi do 2030. godine? Sada je to propalo.
Ali protesti neće uskoro prestati. Kako su mogli? Ovi ustupci, iako dobrodošli, ne idu ni izbliza dovoljno daleko. Zelena agenda je dijametralno suprotna interesima poljoprivrede. Sve dok su evropski političari posvećeni Net Zero, poljoprivrednici će im uvek biti na vidiku. Štaviše, stvar farmera će nastaviti da odjekuje kod običnih ljudi, koje takođe loše opslužuju njihovi lideri za zaštitu životne sredine, čija politika podiže cene i uništava sigurnost hrane i energije. Farmeri su samo kanarinci u rudniku uglja. Oni su bili samo prva grupa ljudi koja je gurnuta do tačke preloma – i koja je bila organizovana kao odgovor.
Farmeri nude priču o upozorenju evropskim vladarima. Zelene elite su pretpostavljale da će farmeri uzeti njihovu gorku pilulu. Nisu imali pojma koliko će njihovi propisi biti razorni za način života farmera. Nisu uspeli da vide ljudska bića iza cifara emisija u njihovim tabelama. A širi pritisak na Net Zero bi uskoro mogao izazvati mnogo veći otpor, od mnogo šireg dela društva. Na kraju krajeva, prema sadašnjim planovima, naši računi za energiju će porasti, jer pouzdana fosilna goriva zamenjujemo nepouzdanim obnovljivim izvorima. Naši pouzdani gasni kotlovi uskoro bi mogli biti zamenjeni skupim i neefikasnim toplotnim pumpama. Starija, jeftinija vozila se zabranjuju ili oporezuju u nastojanju da se zamene električnim automobilima. Ipak, čini se da establišment misli da može da promeni naš način života i da nam unizi životni standard bez ikakvog nezadovoljstva. Ovo će sigurno izazvati svemoćnu reakciju. A farmeri su nam pokazali put.
Neka se pobuna farmera još dugo nastavi. I nadamo se da će to inspirisati mnogo više ljudi da zauzmu stav.
