Procurio plan EU za masovno praćenje privatnih ćaskanja
Najnovija verzija predložene uredbe Evropskog parlamenta (EP) i Saveta EU za usvajanje novih pravila u vezi sa borbom protiv seksualnog zlostavljanja dece je dostupna na internetu.
Uprkos deklarisanom cilju, predlog, koji je prvi put ugledao svetlost dana u maju 2022. godine, a protivnici ga nazivaju „kontrola ćaskanja“, u stvari je nacrt zakona sa velikim podelama koji ima za cilj da ostvari navedeni cilj kroz masovni nadzor privatne komunikacije građana.
Sada, francuski sajt contexte.com ima pun tekst najnovije verzije predloga – još jednog kontroverznog poduhvata trenutnog, šestomesečnog belgijskog predsedavanja EU. Sudeći po dokumentu koji je procurio, ključne i najspornije komponente „kontrole ćaskanja“ nisu promenjene.
Nemački član Evropskog parlamenta (EP) Patrik Brejer i dugogodišnji glasni kritičar predloga rekao je na svom blogu da će o tekstu raspravljati radna grupa za sprovođenje zakona u Savetu u sredu, a ciljni datum za usvajanje je negde u junu.
To će se dogoditi kada se u Komitetu stalnih predstavnika EU („COREPER“) izglade bilo kakve političke razlike.
Komentarišući razvoj događaja, Brejer je primetio da je pravna služba Saveta takođe potvrdila da nova verzija „ne menja prirodu naloga za otkrivanje“.
Skriveni motivi! Evo kako Rojters pokušava da svali teroristički napad u Moskvi na Rusiju https://t.co/8ykzB46VSS
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 4, 2024
„Ograničavanje masovnih pretraga u ćaskanju na ’usluge visokog rizika’ je besmisleno jer se svaka komunikaciona usluga zloupotrebljava i za deljenje ilegalnih slika i stoga ima neposredan visok rizik od zloupotrebe“, primetio je evropski poslanik na najnoviji predlog, dodajući:
„Informisanje organa za sprovođenje zakona samo o ponovljenim pogocima je takođe besmisleno, jer lažno označene slike na plaži ili sporazumni seks retko uključuju samo jednu fotografiju“.
On je dalje objasnio da je predstojeća uredba postavljena na način koji će rezultirati ukidanjem privatnosti digitalnih komunikacija ljudi, jer će predmet pretraživanja sadržaja biti „milioni“ ćaskanja i fotografija, uključujući i one koje pripadaju licima koji nemaju veze sa seksualnim zlostavljanjem dece.
A pošto je tehnologija predložena za sprovođenje masovnog nadzora nepouzdana, postoje i rizici da ovaj sadržaj procuri.
Još jedna „žrtva“ uredbe je enkripcija od kraja do kraja, za koju Brejer kaže da će biti potkopana skeniranjem na strani klijenta.
U međuvremenu, „sa strane Saveta“, one zemlje članice EU koje su se do sada protivile uredbi sada su zadovoljne onim što ovaj poslanik EP naziva „prepakovanim planovima“ – što znači da je velika verovatnoća da će tamo biti usvojena.
Onda će na red doći EP; ali EP je, primećuje Brejer, sklon da „postepeno napušta svoju početnu poziciju iza zatvorenih vrata i pristaje na loše i opasne kompromise koji suštinski dovode našu onlajn bezbednost u opasnost“.
