Ruši se narativ klimatskih alarmista! Ostrva za koja su rekli da će uskoro „nestati“ zbog porasta mora zapravo su se povećala
Količina zemlje koja je ekvivalentna ostrvu Vajt dodata je obalama 13.000 ostrva širom sveta u samo poslednjih 20 godina. Ovu fascinantnu činjenicu povećanja od 369,67 kvadratnih kilometara nedavno je otkrila grupa kineskih naučnika analizirajući i površinske i satelitske zapise. Sveukupno, zemljište je izgubljeno tokom 1990-ih, ali su naučnici otkrili da je u periodu istraživanja od tri decenije do 2020. godine došlo do neto povećanja od 157,21 km2. Studija je primetila značajne prirodne varijacije u eroziji i akreciji. Naravno, otkrića ruše Sneška onom narativu koji su pokrenuli uzbunjivači koji sugerišu da će porast nivoa mora uzrokovan ljudima koji koriste ugljovodonike osuditi mnoga ostrva da nestanu ubrzo ispod porasta nivoa mora. Pomoću takve slabašne taktike zastrašivanja, kao što smo videli u mnogim drugim slučajevima, vrše se očajnički pokušaji da se zastraši globalno stanovništvo da prihvati ludilo Net Zero kolektivizacije.
Naučnici su rekli da njihovi podaci sugerišu da porast nivoa mora nije bio rasprostranjen uzrok erozije obala ostrva u proučavanim regionima. „Trenutno se smatra jednim od faktora koji doprinose eroziji obale, ali ne i dominantnim“, objasnili su oni. Nepotrebno je reći da ništa od ovoga neće odvratiti pažnju klimatskih histeričara i u mejnstrim medijima i u politici. Gardijan je bio u dobroj formi prošlog juna, navodeći da će okeani u porastu progutati ne samo kopno. „Ubiće čitave zajednice“, dodaje se, ističući efekat na pacifička ostrva kao što je Tuvalu. One oblasti na Zemlji koje su bile najgostoljubivije za ljude i zajednice sada postaju „najmanje gostoljubive“.
Glupa priča Gardiana, naravno, ali na sreću to se ne odnosi na Tuvalu. Nedavna studija je pokazala da je 101 ostrvo Tuvalu poraslo u kopnenoj masi za 2,9%. Naučnici su primetili da su uprkos porastu nivoa mora, mnoge obale u Tuvaluu i susednim pacifičkim atolima zadržale relativnu stabilnost, „bez značajnih izmena“. Sveobuhvatno preispitivanje podataka o 30 atola Tihog okeana i Indijskog okeana sa 709 ostrva pokazalo je da nijedno od njih nije izgubilo zemljište. Štaviše, dodali su naučnici, postoje podaci koji ukazuju da je 47 grebenskih ostrva povećalo veličinu ili ostalo stabilno tokom poslednjih 50 godina, „uprkos tome što su imali stopu porasta nivoa mora koja premašuje globalni prosek“.
Maldivi su takođe plakat za strah od porasta nivoa mora, a aktivista Mark Linas koji traži pažnju – on tvrdi da se 99,9% naučnika slaže da ljudi uzrokuju sve ili većinu klimatskih promena – organizuje podvodni sastanak Kabineta lokalne vlade u 2009. Kako se to dešava, Maldivi su jedno od brojnih oblasti u kojima je nedavno došlo do povećanja kopnene mase. Ostale oblasti uključuju indonežanski arhipelag, ostrva duž obale Indokineskog poluostrva i ostrva u Crvenom i Sredozemnom moru. Primetno je da su obalne vode Indokineskog poluostrva imale najveći porast, sa povećanjem od 106,28 km2 u periodu od 30 godina. Od 13.000 ispitanih ostrva, istraživači su otkrili da je samo oko 12% iskusilo značajno pomeranje obale, pri čemu je skoro jednak broj iskusio kretanje prema kopnu (gubitak) ili prema moru (dobitak).
Rusija sada očekuje “Bezuslovnu kapitulaciju režima Zelenskog” pre mirovnog sporazumahttps://t.co/8NmVwlfv09
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 14, 2024
Naučnici identifikuju mnoge razloge zbog kojih ostrva mogu rasti uprkos malim godišnjim porastima nivoa mora koji se primećuju u mnogim delovima sveta. Primećeno je da se obale ostrva stalno menjaju zbog faktora kao što su plime i oseke, vetrovi, priobalna hidrodinamika i transport nanosa. Na naseljenim ostrvima ljudska aktivnost kao što su uzgoj ribe i melioracija može biti važna.
Naravno, ljudska akcija može imati brojne neželjene posledice, posebno iskopavanje korala i rušenje prirodnih barijera za vodu. Ostrvske države, kao što su Maldivi, nisu spore u istupanju da traže „klimatske reparacije“ od građana u razvijenom svetu koji osećaju krivicu. Ali turizam je dramatično povećao prihod na Maldivima na rekordni nivo u vreme kada je lokalno stanovništvo kopalo korale u industrijskim količinama za izgradnju luka, aerodroma i odmarališta. U tom procesu izgubljena je raznovrsnost života u okeanu i ostrva su često manje zaštićena od olujnih talasa koji mogu teći direktno do obale. U nedavnom eseju, grupa naučnika i ekonomista optužila je da je eksploatacija korala „dovela do masovne degradacije područja plitkih grebena, sa važnim negativnim uticajima na zaštitu obale“.
Kineska otkrića su važna za poništavanje tvrdnje da će mnoga nisko ležeća ostrva jednostavno nestati ispod talasa u bliskoj budućnosti zbog klimatskih promena izazvanih ljudima. Oni pokazuju kako su promene obale uporan i stalan proces koji je podložan mnogim prirodnim i ljudskim uticajima. Većina ostrva koja se koriste za podgrevanje klimatskih strahova, kao što su Tuvalu i Maldivi, povećala su se u poslednje vreme i teško da su pogodna da izazovu strah od navodne klimatske „hitne situacije“. Naučnici napominju da porast nivoa mora nije „preovlađujući” uzrok promena obala.
