Vrhunski fizičar pronalazi dokaze da živimo u „Matriks“ simulaciji
Svetski poznati fizičar tvrdi da je pronašao dokaze da čovečanstvo živi u simulaciji „matriksa“.
Dr Melvin Vopson je proučavao mutacije virusa SARS-CoV-2 kada je pronašao dokaze za novi zakon fizike nazvan „drugi zakon infodinamike“.
Iflscience.com izveštava: U svojoj najnovijoj studiji, Vopson je posmatrao mutacije u virusu SARS-CoV-2 iz perspektive entropije informacija (termin koji se razlikuje od uobičajene entropije).
„Fizička entropija datog sistema je mera svih njegovih mogućih fizičkih mikrostanja kompatibilnih sa makrostanjem“, objasnio je Vopson u radu. „Ovo je karakteristika mikrostanja koja ne nose informacije unutar sistema. Pod pretpostavkom da je isti sistem, i pod pretpostavkom da je neko u stanju da kreira N informacionih stanja unutar istog fizičkog sistema (na primer, pisanjem digitalnih bitova u njemu), efekat kreiranja broja N informacionih stanja je formiranje N dodatnih informacionih mikrostanja superponirano na postojeća fizička mikrostanja. Ova dodatna mikrostanja su stanja koja nose informacije, a dodatna entropija povezana sa njima naziva se entropija informacije.“
Dok entropija ima tendenciju da raste tokom vremena, entropija informacija ima tendenciju da se smanjuje, prema Vopsonu. Ilustracija ovoga bi bila toplotna smrt univerzuma, gde univerzum dostiže stanje toplotne ravnoteže. U ovom trenutku, entropija je dostigla svoju maksimalnu vrednost, ali ne i entropija informacija. U ovoj toplotnoj smrti (ili neposredno pre), raspon temperatura i mogućih stanja u bilo kojoj oblasti univerzuma je veoma mali, što znači da je moguće manje događaja i manje informacija može biti superponirano, čineći entropiju informacija nižom.
Iako je zanimljiv kao način opisivanja univerzuma, može li nam reći nešto novo ili samo vidimo sekundarni, ali nevažan način opisivanja entropije? Prema Vopsonu, ideja je fizički zakon koji bi mogao da upravlja svime, od genetike do evolucije univerzuma.
„Moja studija pokazuje da se čini da je drugi zakon infodinamike kosmološka neophodnost. To je univerzalno primenljivo sa ogromnim naučnim posledicama“, napisao je Vopson u The Conversation. „Znamo da se univerzum širi bez gubitka ili dobijanja toplote, što zahteva da ukupna entropija univerzuma bude konstantna. Međutim, takođe znamo iz termodinamike da entropija uvek raste. Tvrdim da ovo pokazuje da mora postojati još jedna entropija – entropija informacija – da bi se uravnotežilo povećanje.“
Vopson je posmatrao virus SARS-CoV-2 kako je mutirao tokom pandemije COVID-19. Virus je redovno sekvenciran, kako bi se pratilo kako se menja, uglavnom kako bi se razvile nove vakcine. Gledajući RNK, a ne DNK, otkrio je da se entropija informacija vremenom smanjivala.
Zakonodavci u Velikoj Britaniji planiraju zabranu prodaje cigareta za sve rođene nakon 2009. https://t.co/OnawaZOFcn
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 18, 2024
„Najbolji primer nečega što prolazi kroz brojne mutacije u kratkom vremenskom periodu je virus. Pandemija nam je dala idealan uzorak za testiranje jer je SARS-CoV-2 mutirao u toliko varijanti i dostupni podaci su neverovatni“, objasnio je Vopson u saopštenju za javnost.
„Kovid podaci potvrđuju drugi zakon infodinamike i istraživanje otvara neograničene mogućnosti. Zamislite da gledate određeni genom i procenite da li je mutacija korisna pre nego što se dogodi. Ovo bi mogla biti tehnologija koja menja igru i koja bi se mogla koristiti u genetskim terapijama, farmaceutskoj industriji, evolucionoj biologiji i istraživanju pandemije.
Za Vopsona, ovo sugeriše da mutacije nisu nasumične, već da su regulisane zakonom koji kaže da entropija informacija mora ostati ista ili se smanjivati tokom vremena. Ovo bi bilo zapanjujuće otkriće ako bi se potvrdilo, poništavajući način na koji verujemo da evolucija funkcioniše, ali Vopson ukazuje na sličan eksperiment iz 1972. godine koji je video neočekivano smanjenje genoma virusa tokom 74 generacije dok je bio u idealnim uslovima, što je, kako kaže, u skladu sa njegovim drugim zakonom infodinamike.
„Svetski konsenzus je da se mutacije dešavaju nasumično i onda prirodna selekcija diktira da li je mutacija dobra ili loša za organizam“, objasnio je on. „Ali šta ako postoji skriveni proces koji pokreće ove mutacije? Svaki put kada vidimo nešto što ne razumemo, opisujemo to kao „slučajno“ ili „haotično“ ili „paranormalno“, ali to je samo naša nesposobnost da to objasnimo“.
„Ako možemo da počnemo da posmatramo genetske mutacije sa determinističke tačke gledišta, možemo da iskoristimo ovaj novi zakon fizike da predvidimo mutacije – ili verovatnoću mutacija – pre nego što se one dese.“
Vopson veruje da bi zakon takođe mogao da objasni zašto se simetrija pojavljuje tako u izobilju u univerzumu.
„Visoka simetrija odgovara stanju niske entropije informacija, što je upravo ono što zahteva drugi zakon infodinamike“, napisao je Vopson u svom radu. „Dakle, čini se da ovo izvanredno zapažanje objašnjava zašto simetrija dominira u univerzumu: to je zbog drugog zakona dinamike informacija.
Odvažne tvrdnje (sa njihovim zahtevom za dodatnim dokazima) ne prestaju tu.
„Pošto je drugi zakon infodinamike kosmološka neophodnost i izgleda da se svuda primenjuje na isti način, moglo bi se zaključiti da to ukazuje da se čini da je ceo univerzum simulirana konstrukcija ili džinovski kompjuter“, dodaje Vopson u The Conversation.
„Super složen univerzum poput našeg, da je simulacija, zahtevao bi ugrađenu optimizaciju i kompresiju podataka kako bi se smanjila računarska snaga i zahtevi za skladištenje podataka za pokretanje simulacije. To je upravo ono što posmatramo svuda oko nas, uključujući digitalne podatke, biološke sisteme, matematičke simetrije i ceo univerzum.
To ne znači da bi potvrda „drugog zakona infodinamike“ dokazala da živimo u simulaciji – moguće je da bi teorija mogla biti tačna i da to nije slučaj. Postoje i drugi kvantnomehanički efekti koji izgleda da dokazuju da nismo.
Dakle, kako možemo sve ovo dalje testirati? Ako je infodinamika tačna, informacija bi trebalo da ima masu, omogućavajući joj interakciju sa svim ostalim. Postoje nagoveštaji da bi to mogao biti slučaj, kao što je da se čini da nepovratno brisanje informacija rasipa toplotu, prema studiji sprovedenoj 2012. Za Vopsona, ovo ukazuje da ova energija mora da se skladišti kao masa pre brisanja, čineći informacije odvojenim stanjem materije ekvivalentno masi i energiji.
Dokazivanje ili opovrgavanje da informacija ima masu možda nije previše teško eksperimentalno. Jedan jednostavan eksperiment bi bio merenje mase čvrstog diska pre i posle nepovratnog brisanja informacija. Nažalost, ovo je trenutno izvan naših mogućnosti s obzirom na malu količinu masovnih promena koje se očekuju.
Ali prema Vopsonu, ako je ova teorija tačna, elementarne čestice bi verovatno nosile informacije o sebi. Na primer, dozvoliti elektronu (ili možda jedinom elektronu u univerzumu) da zna njegova svojstva, kao što su naelektrisanje i spin. Jedan predloženi eksperiment je da se čestice i antičestice šalju jedna na drugu velikom brzinom.
„Eksperiment uključuje brisanje informacija sadržanih u elementarnim česticama tako što se one i njihove antičestice (sve čestice imaju ‘anti’ verzije sebe koje su identične, ali imaju suprotan naboj) da se unište u bljesku energije – emitujući ‘fotone’ ili svetlosne čestice “, dodao je Vopson. „Predvideo sam tačan opseg očekivanih frekvencija rezultujućih fotona na osnovu fizike informacija.“
Iako je ideja van mejnstrima, eksperiment je relativno jeftin za 180.000 dolara (apsolutno ništa za zagovornike teorije simulacije kao što je Ilon Mask), i može se testirati sa trenutnom tehnologijom. Naravno, to bi nam moglo samo reći da je ideja netačna, ali izgleda kao zanimljiva ideja koju treba razmotriti i isključiti, ili saznati da li ima težinu (ili, tačnije, masu).
