RIM — Papa Franja obeležio je u ponedeljak Dan planete Zemlje upozoravajući da planeta „ide u propast“ zahvaljujući neuspehu čovečanstva da je zaštiti.
„Naša generacija je zaveštala mnoga bogatstva, ali nismo uspeli da zaštitimo planetu i očuvamo mir“, prekorio je pontifik na X-u (bivši Tviter).
„Pozvani smo da postanemo zanatlije i čuvari našeg zajedničkog doma, Zemlje koja ’ide u propast‘“, izjavio je on, nakon čega je usledio „#EarthDay“.
Za 50. godišnjicu Dana planete Zemlje 2020. godine, papa Franja je izrekao sličnu optužnicu zbog neuspeha čovečanstva da brine o planeti, okrivljujući ljudsku sebičnost za propast zemlje.
„Zbog naše sebičnosti nismo uspeli u našoj odgovornosti da budemo čuvari i upravitelji zemlje“, rekao je tada papa. „Potrebno je samo da iskreno pogledamo činjenice da bismo videli da naš zajednički dom ozbiljno propada.
Ovo kriju od vas, ljudi moraju da znaju šta se sprema | Mario Zna 272 | Uživo
„Mi smo ga zagadili i uništili, ugrožavajući i naše živote“, nastavio je on. „Iz tog razloga su se pojavili različiti međunarodni i lokalni pokreti kako bi prizivali našu savest.
„Duboko cenim ove inicijative; ipak će biti neophodno da naša deca izađu na ulice da nas nauče očiglednom: nemamo budućnost ako uništimo samu okolinu koja nas održava“, rekao je on u poruci koja podseća na njegove pohvale klimatskoj ratnici Greti Tunberg i njenom Pokretu Petak za budućnost.
„Nismo uspeli da brinemo o zemlji, našoj bašti-kući; nismo uspeli da brinemo o našoj braći i sestrama“, rekao je Franja. „Zgrešili smo protiv zemlje, protiv naših suseda, a na kraju i protiv Stvoritelja, dobronamernog Oca koji brine o svima, i želi da živimo u zajednici i zajedno cvetamo.
Određeni naučnici su, međutim, bacili svoj pogled na poreklo Dana planete Zemlje 1970. godine, ukazujući na njegove pogrešne osnivače i podstičući zdrav skepticizam prema panici klimatskih promena.
Profesor ekonomije na Univerzitetu u Mičigenu Mark Džej Peri, na primer, napisao je esej 2016. u kojem nabraja „18 spektakularno pogrešnih predviđanja“ napravljenih u vreme prvog Dana planete Zemlje 1970. godine.
Velika vest i još veća pobeda za slobodu! SZO unosi izmene u PANDEMIJSKI PAKT nakon niza protesta širom sveta https://t.co/amiFgsi9ru
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 22, 2024
U to vreme, biolog sa Harvarda Džordž Vald je procenio da će se civilizacija završiti „u roku od 15 ili 30 godina ukoliko se ne preduzmu hitne mere protiv problema sa kojima se čovečanstvo suočava“, dok je Pol Erlih upozorio da će stanovništvo „neizbežno i potpuno nadmašiti bilo kakva mala povećanja u zalihama hrane koje napravimo,” i da će se stoga stopa smrtnosti povećavati „sve dok najmanje 100-200 miliona ljudi godišnje ne bude umrlo od gladi tokom narednih deset godina”.
Harison Braun, naučnik sa Nacionalne akademije nauka, rekao je da će čovečanstvo potpuno ostati bez bakra ubrzo posle 2000. godine, a da će olovo, cink, kalaj, zlato i srebro nestati pre 1990. godine.
Ekolog Kenet Vat rekao je za Tajm da je, uz sadašnju stopu nakupljanja azota, samo pitanje vremena kada će svetlost biti filtrirana iz atmosfere i ništa od naše zemlje neće biti upotrebljivo. Vat je takođe izjavio da do 2000. godine „neće biti više sirove nafte“ i predviđao je neminovno ledeno doba.
„Svet se naglo hladio već dvadesetak godina“, izjavio je on.
„Ako se sadašnji trendovi nastave, svet će biti oko četiri stepena hladniji za globalnu srednju temperaturu 1990. godine, ali jedanaest stepeni hladniji 2000. godine. To je otprilike dvostruko više od onoga što bi bilo potrebno da nas dovede u ledeno doba“, tvrdio je on.
