UN kažu da „opasni“ teoretičari zavere moraju biti kažnjeni kao teroristi

Ujedinjene nacije su objavile rat teoretičarima zavere, opisujući porast broja ljudi koji samostalno misle kao „zabrinjavajuće i opasno“, i dajući javnosti alatke za „razotkrivanje“ i „ućutkivanje“ svakoga ko se usuđuje da sugeriše da je globalna elita bilo šta osim potpuno poštena, i da radi u našim najboljim interesima.

UN takođe upozoravaju da Džordž Soroš, Rotšildi i Država Izrael ne smeju biti povezani ni sa kakvim „navodnim zaverama“.

Nije ni čudo što UN vode rat protiv takozvanih teoretičara zavere.

Uprkos najboljim naporima mejnstrim medija da isperu mozgove masama, ljudi se bude i ustaju protiv elite, a UN i njihovi globalistički drugari su užasnuti jer postoji bilo kakav otpor.

UN očajnički žele da nastave da guraju svoju podlu globalističku agendu bez odbijanja onih koji odbacuju njihovu bolesnu viziju.

Ranije ove nedelje izašao je izveštaj UN u kojem se navodi da deca mogu da pristanu na seks sa odraslima.

Sada su globalisti odlučni da unište svako protivljenje njihovoj tiranskoj agendi, proglašavajući da je svako ko se protivi njihovoj viziji teoretičar zavere.

Unesko se udružio sa Tviterom, Evropskom komisijom i Svetskim jevrejskim kongresom kako bi pokrenuli kampanju pod nazivom #ThinkBeforeSharing: Zaustavite širenje teorija zavere.

UN žele da znate da događajima „tajno NE manipulišu iza kulisa moćne sile sa negativnim namerama“ i ako naiđete na bilo koga ko misli da globalna elita kuje zaveru da preuzme vlast i diktira globalne događaje, morate preduzeti akciju.

Prema UNESCO-u, „ako ste sigurni da ste naišli na teoriju zavere“ na internetu, onda morate „reagovati“ odmah i u komentarima postaviti relevantnu vezu ka „veb stranici za proveru činjenica“.

(UN zgodno propuštaju da pominju činjenicu da su „proverivači činjenica“ uglavnom neobučeni i nekvalifikovani ljudi koji obavljaju „provere činjenica“ i pišu beleške zajednice iz udobnosti svoje spavaće sobe između objavljivanja „woke“ političkog sadržaja na ličnim blogovima.)

Unesko takođe daje savete za norme koji se susreću sa pravim, živim, dišućim „teoretičarom zavere“.

Prema agenciji UN, ni u kom slučaju ne smete da budete namamljeni u raspravu sa teoretičarem zavere.

„Svaki argument se može uzeti kao dokaz da ste deo zavere i ojačati to uverenje“, a teoretičar zavere će verovatno „želeti raspravu da odbrani svoja uverenja.“

Poslednja stvar koju UN želi je da uđete u razgovor sa nekim ko je uradio sopstveno istraživanje.

Fudbaler iz Francuske tuži PFIZER zbog ozbiljnih nuspojava nakon vakcinacije: “Morao sam da prekinem karijeru” https://t.co/4x2ynMVQN7

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 26, 2024

Umesto toga, morate da prekinete razgovor dok pokazujete „empatiju“ i izbegavate „da ih ismejete“, a zatim ih „prijavite“ društvenim medijima i „kontaktirajte svoj lokalni/nacionalni savet za štampu ili ombudsmana za štampu“.

Izvanredno, skriveno u sitnim slovima, UNESCO priznaje da teorije zavere postoje.

Pod naslovom „Šta je prava zavera?“ birokrate Ujedinjenih nacija objašnjavaju da „prave velike i male zavere POSTOJE“.

Međutim, prema UN, to je PRAVA teorija zavere samo ako je „prikažu mejnstrim mediji“.

„One su češće usredsređene na pojedinačne samostalne događaje, ili pojedinca kao što je atentat ili državni udar“, objašnjavaju UN. „Otkrivaju ih uzbunjivači i mediji, koristeći proverljive činjenice i dokaze.“

Postoji samo jedan problem sa UN-ovom definicijom „prave“ teorije zavere.

Mediji su u potpunosti kupljeni i plaćeni od strane elite.

Bil Gejts svake godine troši stotine miliona dolara kupujući novinare mejnstrim medija u zamenu za pozitivno izveštavanje i napade na njegove neprijatelje, uključujući teoretičare zavere za koje je upravo priznao da ih prati.

U međuvremenu, Džordž Soroš kupuje mejnstrim medije kao da imaju najveću gledanost. Čekaj, oni zapravo to nemaju…

Uprkos tome u šta UN pokušavaju da uvedu norme, jasno je da se elita određuje protiv masa, i verovali ili ne, većina normalnih ljudi bi bila duboko zabrinuta zbog ovoga da im mozak nije previše pun propagande, fluora, teških metala i ultra-obrađene hrane za formiranje racionalnih misli.

Da li ste ikada čuli za Operaciju Mockingbird? Šezdesetih godina prošlog veka bi vas nazivali teoretičarom zavere ako biste se usudili da sugerišete da je CIA špijunirala novinare i kontrolisala glavne medije.

U stvarnosti, upravo se to dešavalo. Operacija Mockingbird je bila operacija CIA koja je špijunirala članove vašingtonske štampe 1963, 1972. i 1973. Oni su takođe plaćali novinarima da objavljuju propagandu CIA-e.

Prisluškivanje američkih državljana je protivno kodu CIA-e, ali su to uradili.

Kako znamo za ovo? „Pticu rugalicu“(Mockingbird) otkrio je Crkveni komitet nakon skandala Votergejt. Džon F. Kenedi je tajno snimio razgovore iz Operacije Mockingbird u Ovalnoj kancelariji i oni su sada deo The Presidential Recordings.

Dakle, sigurno, trebalo bi da verujemo svemu što kažu mediji i proverivači činjenica, zar ne? Nije kao da su imali istoriju da su njima manipulisale mračne agencije sa tri slova i globalna elita, zar ne?

Ali to je bilo 60-ih i 70-ih godina i od tada se sve pogoršalo. Obama je 2013. godine potpisao zakon kojim je ukinut američki zakon o razmeni informacija i obrazovanja iz 1948. godine, poznat i kao Smit-Mundov zakon.

Zašto je ovo bitno?

Smit-Mundov zakon je bio takozvani zakon protiv propagande koji je sprečio ogromnu emisionu ruku američke vlade da isporučuje programe američkoj publici. Ali 2. jula 2013. Obama je tiho promenio zakon, što znači da su američka vlada i CIA mogle legalno da nude propagandu američkim građanima.

Čudno, glavni mediji ne vole da priznaju ovu činjenicu. Ali to do temelja odgovara vladinim agencijama i Ujedinjenim nacijama. Naravno, oni će vam reći da slepo verujete glavnim medijima i proveravačima činjenica. Bez obzira koliko puta njihove laži budu razotkrivene, iznova i iznova.

Latpop iz pakla Hantera Bajdena, bilo ko? Medijima je trebalo više od godinu dana da priznaju da je laptop prava stvar, da nije lažna priča. Celu godinu mediji su nam govorili da je priča o laptopu „ruska dezinformacija“, a proverivači činjenica cenzurisali su društvene mreže jer su znali da bi to naškodilo Bajdenovom predsedničkom izboru.

Sada rade istu stvar sa dnevnikom Ešli Bajden, tvrdeći da je to prevara, iako je Bajdenovo instrumentalizovano pravosuđe upravo poslalo uzbunjivača koji je pronašao dnevnik.

1998. godine Noam Čomski je sa Edvardom Hermanom bio koautor knjige pod nazivom Manufacturing Consent. To uništava ideju da mejnstrim mediji informišu i služe javnosti kako bismo se mogli bolje uključiti u politički proces.

U stvari, mediji se bave proizvodnjom naše saglasnosti. Mediji rade za svoje donatore, agencije sa tri slova i globalnu elitu, da manipulišu našim umovima.

Demokratija se inscenira uz pomoć medija koji rade kao propagandna mašina.

Mejnstrim mediji nisu provera moći. Sam sistem zahteva saučesništvo. Vlade, korporacije, globalne institucije poput Ujedinjenih nacija… znaju kako da igraju medijsku igru. Oni znaju kako da kontrolišu narativ vesti. Oni znaju kako da manipulišu i kontrolišu mase.

Oni stoje iza zvaničnih izveštaja, intervjua sa takozvanim stručnjacima. Oni kreiraju strah jer strah rađa saglasnost.

Ako želite da se suprotstavite moći, bićete gurnuti na marginu. CIA je izmislila termin „teoretičar zavere“ 1950-ih kako bi ocrnila one koji su se usudili da postavljaju pitanja van okvira za ubistvo Kenedija i izazovu korumpirani sistem.

Rat Ujedinjenih nacija protiv teoretičara zavere je manje više isti. Žele da posrame one među nama koji se usuđuju da postavljaju pitanja i dovode u pitanje zvanični narativ.

Zapitajte se, kada su mediji poslednji put otkrili zaveru?

Takođe se zapitajte, kada su mediji poslednji put zataškali zaveru? Lista je beskrajna.

Nulta Tačka/TPV