Da li sintetička odeća utiče na stopu kožnih bolesti, pa čak i raka kože?

Poslednjih decenija, stope kožnih bolesti, od raka do alergijskih bolesti poput ekcema, naglo su porasle širom sveta.

Rak kože je već jedan od najčešćih oblika raka. U Nemačkoj, na primer, predviđa se da će se slučajevi udvostručiti svakih deset godina ako slučajevi nastave da rastu po trenutnoj stopi od 10% godišnje.

Navikli smo da nam govore, u slučaju raka kože, da je izlaganje suncu jedan od glavnih uzroka, tako da oni od nas sa svetlijim tonovima kože posebno moramo da učinimo koliko možemo da zaštitimo svoju kožu, uključujući i podmazivanje svaki put kada sunce gurne glavu iza oblaka.

Ali šta ako bi naša sve veća izloženost plastici, posebno kroz sintetičku odeću, mogla biti značajan deo problema? To sugeriše nova studija u časopisu Environmental Pollution, i mislim da imamo dobar razlog da obratimo pažnju.

Kako napominju istraživači koji stoje iza studije, ovo je prva studija koja se bavi efektima mikroplastike posebno na ćelije kože. Imali smo studije o tome kako mikroplastika ulazi u telo kroz creva i pluća i njen uticaj na ova tkiva, ali ne i kožu.

Iako ova studija nije sprovedena na živim bićima (ljudima ili glodarima), možemo pretpostaviti da će nalazi važiti za nas i za životinje. U bliskoj budućnosti, verovatno ćemo imati studije direktnog izlaganja kože životinja mikroplastici, bilo u eksperimentalnim uslovima u laboratoriji ili u divljini, među stvorenjima koja su uobičajeno izložena mikroplastici u značajnim količinama na površini njihovih tela — riba i morska stvorenja, na primer.

Vredi napomenuti da mikroplastika verovatno može i da migrira u ćelije kože internim putem. Pod tim mislim, mikroplastika ulazi u telo kroz creva ili pluća, prelazi u krv i iz krvi završava u tkivu kože. Studije su već pokazale u kojoj meri mikroplastika prodire u naša tkiva kada se udahne ili proguta. Čini se da ne postoji deo našeg tela koji ne mogu da dosegnu.

Ovo će učiniti komplikovanijim, barem u divljini, da se utvrdi u kojoj meri mikroplastika ulazi u telo preko kože, a ne kroz usta ili nos. Da bi se to uradilo, moraće da se osmisle eksperimenti kako bi se kvantifikovao tačan udeo mikroplastičnih čestica koje prolaze kroz kožu.

SUD u Australiji doneo odluku! Hapšenja i policijsko nasilje za vreme COVID-a u toj zemlji NEZAKONITAhttps://t.co/Q7yIOsH8yv

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 12, 2024

Hajde da pričamo o studiji.

Ćelije kože in vitro (u ćelijskoj kulturi) bile su izložene mikroplastici i pokazalo se:

1) da se mikroplastika apsorbuje u ćelije kože na način koji zavisi od vremena i doze (tj. više ulazi u ćelije kože što je duže vreme izlaganja i veća je količina izlaganja);

2) da izlaganje povećava nivoe zapaljenja unutar ćelija kože i oštećuje mitohondrije (ćelijska mašinerija odgovorna za proizvodnju energije); i

3) da izlaganje izaziva povećanje starenja ćelija, proces koji je povezan sa starenjem ćelija kože, ali i rakom.

Zatim je korišćen model in vivo za istraživanje efekata mikroplastike na funkciju ćelija kože. Pokazalo se da mikroplastika inhibira regeneraciju ćelija kože i pogoršava inflamatorne reakcije u koži.

Pa šta ovo znači?

Jedna stvar koja bi mogla značiti je da je eksplozija raka kože u poslednjih nekoliko decenija rezultat povećane izloženosti plastičnim česticama. Posebno mislim na sintetičku odeću koja je u direktnom kontaktu sa kožom. Što više nosite sintetička vlakna, što više uđe u vašu kožu, to je veći rizik od raka.

Rizik se može dodatno povećati ako imate ishranu bogatu semenkama i biljnim uljima, koji su jedna od glavnih komponenti moderne prerađene hrane svake vrste. Studija iz 1984. je pokazala da su pilići hranjeni kukuruznim uljem koje sadrži velike količine polinezasićenih masti razvili tumore kože po mnogo većoj stopi od pilića hranjenih hidrogenizovanim kukuruznim uljem, koje ima profil masti sličniji puteru ili životinjskim mastima.

Ovde nema potrebe da ulazimo previše u nauku, osim da kažemo da sastav masti u vašoj ishrani utiče na sastav masti u vašem telu, a polinezasićene masti u biljnim uljima su nestabilne i lako trpe (oksidaciju) UV svetlom. Zbog toga ulja u bocama brzo užegnu ako su izložena sunčevoj svetlosti.

Ali to nije samo rak kože. Izloženost mikroplastici takođe može dovesti do velikog porasta alergijskih stanja kože.

Ako mikroplastika ometa normalne imunološke mehanizme kože, kao što sugeriše nova studija, onda bi to moglo da objasni zašto sve više ljudi ima izuzetno osetljivu kožu. Opet, ne mislim da bi plastika bila jedino objašnjenje u ovom slučaju. Dijeta i upotreba velikih količina proizvoda za ličnu negu su još dva očigledna faktora kojih se mogu setiti.

Proizvodi za ličnu negu, poput dezodoransa, mirisa, hidratantnih krema i tonera, sadrže ogromne količine štetnih hemikalija, od kojih je dokazano da mnoge imaju efekte na endokrine poremećaje. To znači da ove hemikalije menjaju prirodnu ravnotežu hormona u telu, sa efektima u rasponu od smanjene plodnosti i libida do gojaznosti, dijabetesa, raka, pa čak i neuroloških stanja poput Alchajmerove bolesti.

Zdravlje mikrobioma kože, koje je posebno ugroženo upotrebom hemijskih proizvoda za ličnu negu, je još jedan faktor koji treba uzeti u obzir. Kao i sa vašim crevima, ako bakterije nisu zdrave, niste zdravi. Kožne bakterije su deo prve linije odbrane tela: one sprečavaju invaziju štetnih patogena i pomažu u regulisanju ćelija kože.

Već postoji mnogo studija o interakcijama između mikroplastike i bakterija, od kojih mnoge pokazuju da mikroplastika može podstaći rast patogenih bakterija i širenje gena otpornosti na antibiotike, tako da bi bilo zanimljivo videti kakav efekat plastika ima na vrste bakterija koje žive na našoj koži. Bilo bi iznenađenje da mikroplastični fragmenti na koži nemaju slične efekte.

Nova studija postavlja onoliko pitanja koliko i odgovora, ako ne i više, ali to nije loša stvar. U bliskoj budućnosti, nadam se da ćemo imati dalje studije koje će otkriti šta tačno ovi sićušni komadi plastike rade našoj koži i zašto. U međuvremenu, moj savet bi bio jednostavan: smanjite oslanjanje na plastiku koliko god možete. Odbacite sintetičke tkanine, i to ne samo u odeći već i u posteljini. Osam sati je mnogo vremena svakog dana za znojenje i trljanje o plastična vlakna. Umesto toga, vratite se prirodnim tkaninama koje su naši preci nosili najduži vremenski period – pamuk, vuna, možda čak i svila ili krzno ako imate novca.

Šta god da odaberete, ako ne posegnete za praktičnošću plastike, vaše zdravlje može imati samo koristi.

Nulta Tačka/InfoWars