Studija: Krave NE izazivaju „klimatske promene“
Nova studija je razotkrila globalistički narativ da emisije krava izazivaju „klimatske promene“, dok je dokazala da stada goveda zapravo snižavaju nivoe metana u atmosferi.
Poslednjih godina neizabrane strane organizacije kao što su Svetski ekonomski forum (WEF) i Ujedinjene nacije (UN) demonizuju poljoprivrednu industriju pozivajući na ograničenja, ili čak zabrane, potrošnje mesa i mlečnih proizvoda za opštu javnost.
Političari WEF-a, UN-a i zelene agende tvrde da gas metan iz stoke, ili „kravlji prdež“, izaziva „globalno zagrevanje“.
Ova takozvana „nauka“ o navodnim emisijama stoke dovela je do sve veće kontrole farmera širom sveta.
Globalne vlade su odgovorile pojačavanjem propisa za poljoprivrednu industriju u nastojanju da zatvore farme.
Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) procenjuje da 11,1% emisija širom sveta potiče od stočarske proizvodnje.
FAO je prošle godine objavio izveštaj u kojem poziva ljude da jedu manje mesa.
UN tvrde da ako se ljudi „bore protiv klimatskih promena” jedući manje mesa, biće manja potražnja za kravama.
Ako bude manje krava, biće i manje emisija, prema UN.
Međutim, nova istraživanja Alltech-a i Archbolda sugerišu da su ove tvrdnje globalista protiv krava prevara.
Prema novoj studiji, okrivljavanje krava za emisiju metana ignoriše odnos stoke sa zemljom.
Istraživači su otkrili da bi, ako bi se stoka na ispaši uklonila sa pašnjaka, emisije zapravo porasle, a ne smanjile.
Osim pokušaja da ubede ljude da promene svoju ishranu kako bismo mogli da se otarasimo više krava, drugi napori nastoje da napadnu emisije na izvoru.
Fondacija Bila i Melinde Gejts dodelila je 4,8 miliona dolara jednoj kompaniji sa sedištem u Londonu za razvoj gas maski za krave.
Maske su sličan koncept tehnologiji hvatanja ugljenika.
Druga istraživanja istražuju aditive za hranu koji ulaze u hranu za krave.
Bil Gejts se takođe zalaže za genetski „modifikovanje” krava kako bi se unapredio ovaj plan.
Aditivi nastoje da smanje količinu emisije metana koja izlazi iz životinje.
Klimatski ekspert poziva na masovnu depopulaciju kako bi se spasila planeta od “globalnog zagrevanja” https://t.co/nSWQ1S5CWY
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 14, 2024
U Irskoj, farmeri mlečnih proizvoda su razmatrali mogućnost da će morati da ubiju mnogo zdrave stoke kako bi ispunili ciljeve smanjenja emisija „Net Zero“ WEF-a.
Dr Von Holder, menadžer istraživačkog projekta za ishranu govedine u Alltech-u, i dr Betsi Boton, direktor agroekologije u Archboldu, proučavali su uticaje stočarske proizvodnje na ekosistem na močvarnom pašnjaku na ranču Bak Ajlenda.
Ranč se nalazi oko 240km severozapadno od Majamija, na Floridi.
Istraživači su otkrili da je 19%-30% emisija metana došlo od stoke.
Međutim, ostatak metana je bio iz močvarnog zemljišta.
Ako se krave uklone, to zapravo povećava količinu metana koji ekosistemi močvara ispuštaju, pokazuje istraživanje.
Globalisti tvrde da je metan moćniji u smislu „zagrevanja staklenika“ od ugljen-dioksida.
Ipak, metan traje samo oko 12 godina.
Dakle, smanjenje metana može imati neposredniji uticaj na zagrevanje od smanjenja ugljen-dioksida, prema studiji.
Emisije goveda se često demonizuju na sličan način kao i emisije fosilnih goriva, primećuju istraživači.
Kada sagorevamo fosilna goriva, emisije idu u vazduh. Dakle, eliminisanje elektrane na ugalj, na primer, uklanja izvor emisije, što dovodi do pada emisija.
„Postoji daleko složeniji proces u poljoprivredi nego u sistemima za fosilna goriva“, rekao je Holder.
Preživari, kako ih zovu, koji uključuju goveda i ovce, imaju veliku komoru ispred stomaka koja deluje kao fabrika za fermentaciju.
Unutra su bakterije, kvasci, gljivice i drugi mikroorganizmi koji pomažu životinjama da svare travu koju ljudi ne mogu.
Metan je prirodni otpadni proizvod tog procesa.
U seriji video zapisa o istraživanju ostrva Bak, Holder objašnjava da goveda uzimaju mnogo biljaka koje ljudi ne mogu da jedu.
Krave ih pretvaraju u jestive proteine koje ljudi mogu da konzumiraju, povećavajući globalnu sigurnost hrane.
Životinje takođe konzumiraju mnogo nusproizvoda koji se ne mogu koristiti za ljudsku ishranu.
Na primer, pulpa pomorandže koja se koristi u proizvodnji soka od pomorandže može se davati stoci.
Ti nusproizvodi se mogu koristiti u kompostiranju, ali kompostiranje povećava emisije pet puta više od ishrane muznih krava, rekao je Holder.
Ako se nusproizvodi odlažu na deponije, emisije se povećavaju 50 puta u odnosu na ishranu krava muzara.
Moguće je staviti aditive u ishranu krava kako bi se sprečila proizvodnja metana, ali pri inhibiciji od oko 30%, objasnio je Holder, počinjete da vidite negativne efekte.
Postoje neke održive strategije za smanjenje emisija aditivima, ali to može ići samo tako daleko.
Pored toga, goveda su deo ciklusa ugljenika.
Ako studije samo modeliraju emisije koje dolaze od životinje, ostatak ekosistema se ignoriše, rekao je Holder.
Studija primećuje da ekosistem apsorbuje ugljenik kao rezultat toga što su životinje na kopnu.
Istraživački savez između Archbolda i Alltech-a povećava njihovo razumevanje ovog procesa, objasnio je dr Holder.
„Nismo posmatrali proizvodnju hrane sa stanovišta ekosistema pre nego što smo se okupili sa Betsijevom Botonovom grupom“, rekao je Holder.
„Dakle, to je zaista prilagodilo našu perspektivu o tome koliko moramo da gledamo na ove sisteme da bismo ovo ispravili.“
Kada stoka pase na kopnu, biljke daju prednost rastu korena u odnosu na biljnu materiju iznad površine.
Što je korenje dublje, to više biljke izdvajaju ugljenik u tlu kroz proces fotosinteze.
Ispaša takođe uklanja travu sa pašnjaka, smanjujući mrtvu biljnu materiju koja pada u zemljište i razlaže se, što takođe proizvodi gasove staklene bašte.
„To je prirodan proces“, rekao je dr Bouton.
„Ne kažemo da je to loše. Močvare su dobre.
„To je samo prirodni deo močvare.“
Na ranču na ostrvu Bak, Bouton i njen tim izmerili su količinu gasova staklene bašte koja se emituje na pašnjaku koji nije imao ispašu.
Uporedili su ga sa pašnjakom koji je imao ispašu.
Ono što su otkrili je da ispaša stoke završava kao ponor ugljenika, što znači da postoji neto smanjenje količine emisija sa tog pašnjaka u poređenju sa pašnjacima bez krava.
„Iz moje perspektive, to je više procena tipa dokaza o konceptu“, rekao je Holder.
„Pokazujemo da moramo da gledamo više od samo emisija ako želimo da imamo pristojnu predstavu šta se dešava u tim ekosistemima i kakvi su efekti na globalno zagrevanje ili bezbednost hrane ili šta god to moglo da bude.
Mnogo je ugljenika zaključano u tlu, rekao je.
Tačan uticaj uklanjanja ispaše sa tih zemaljišta nije u potpunosti shvaćen.
„To je neka vrsta neželjene posledice ako povučemo životinje sa zemlje i ne znamo kakav će efekat sledeće korišćenje zemljišta imati na te zalihe ugljenika“, rekao je Holder.
Stočarska industrija dugo je smatrala da je nepravedno demonizovana u nastojanju da se zaustave „klimatske promene“.
Istraživanje Alltech-Archbold pokazuje da su farmeri u pravu i da globalistički narativ nije ništa drugo do prevara.
Ova vest dolazi nakon što je nedavna recenzirana studija pružila ubedljive naučne dokaze koji dokazuju da emisije ugljen-dioksida (CO2) u Zemljinoj atmosferi ne mogu izazvati „globalno zagrevanje“.
Dr Jan Kubicki je predvodio grupu svetski poznatih poljskih naučnika da proučavaju uticaj povećanja emisije CO2 na globalne temperature Zemlje.
Međutim, ne samo da su otkrili da viši nivoi CO2 nemaju nikakvu razliku, već su takođe dokazali da jednostavno nije moguće da povećanje ugljen-dioksida izazove porast temperature.
Kubicki i njegov tim nedavno su objavili tri rada u kojima svi zaključuju da je Zemljina atmosfera već „zasićena“ ugljen-dioksidom.
Ovo zasićenje znači da, čak i pri znatno povećanim nivoima CO2, „gas staklene bašte“ neće uzrokovati porast temperature.
