Studija: Mikroplastika koja izaziva rak pronađena u svakom muškom testisu
Mikroplastika je pronađena na vrhu Mont Everesta, duboko u Marijanskom rovu u Tihom okeanu, a sada i u muškim testisima.
Istraživači sa Univerziteta u Novom Meksiku pronašli su 12 vrsta mikroplastike u svakom od 23 proučavana ljudska testisa.
Podaci su pokazali da se broj spermatozoida smanjio za 59 procenata u poslednjih nekoliko decenija, a drugi krivci se kreću od mobilnih telefona u džepovima pantalona do elektronskih cigara.
„Ne želimo da plašimo ljude“, rekao je glavni autor studije. „Želimo da naučno obezbedimo podatke i učinimo ljude svesnijim.“
Tim je otkrio da je najzastupljeniji od 12 vrsta mikroplastike bio polimerni materijal, polietilen, koji se koristi u plastičnim kesama i bocama.
Dolazi vreme slobode, pred nama su odlučujući dani | Borislav Antonijević | Mario Zna, 277 Uživo
Prosečna ljudska koncentracija bila je 329,44 mikrograma po gramu tkiva – znatno više od nedavnih studija ljudske krvi, koje su dostigle samo desetine mikrograma po gramu.
Mikroplastika, manja od pet milimetara dužine, ulazi u naša tela kroz plastičnu ambalažu, određenu hranu, vodu iz slavine, pa čak i vazduh koji udišemo – i dovodi se u vezu sa problemima raka i plodnosti.
„Postoji mnogo mikroplastike“, primetio je vodeći autor studije dr Sjaodžong Džon Ju. „Možemo napraviti sopstvene izbore kako bismo bolje izbegli izlaganje, promenili način života i promenili svoje ponašanje.“
Dr Ju je bio inspirisan da predvodi projekat nakon što je kolega, profesor na univerzitetskom farmaceutskom koledžu po imenu Metju Kampen, otkrio alarmantne koncentracije mikroplastike u ljudskim placentama.
Prisustvo ovog nevidljivog zagađenja u placentama, tako blizu nerođene dece tokom trudnoće, primetio je dr Ju, navelo ih je da se zapitaju kako bi mikroplastika inače mogla da utiče na reprodukciju.
Kampen ga je, prema rečima dr Ju, upitao: „Da li ste razmišljali zašto je u skorije vreme došlo do ovog opadanja reproduktivnog potencijala? Mora postojati nešto novo.’
Doktor Ju i njegov tim su otkrili da je koncentracija mikroplastike u ljudskom muškom testisnom tkivu bila značajno veća od prosečne pronađene u placentnom tkivu.
Fon der Lajen poziva na veću cenzuru usred predizborne kampanje https://t.co/Wwn6AFf0Fe
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 20, 2024
Iz etičkih razloga, anonimno ljudsko muško tkivo testisa dobijeno je od Kancelarije medicinskog istražitelja u Novom Meksiku za novu studiju.
Državni mrtvozornici prikupljaju ove materijale tkiva tokom obdukcija, a zatim čuvaju zamrznut materijal do sedam godina za potencijalne forenzičke svrhe, pre nego što im bude dozvoljeno da ga legalno odlože.
Metode očuvanja korišćene za skladištenje ljudskog tkiva sprečile su tim da izračuna broj spermatozoida muškaraca.
Da bi se popunila ova praznina, studija je takođe posmatrala tkivo pasa, što je pokazalo da se zapremina mikroplastike skalirala direktno na manji broj spermatozoida kod pasa.
„Na početku sam sumnjao da li mikroplastika može da prodre u reproduktivni sistem“, rekao je dr Ju o svom istraživanju, objavljenom u časopisu Toxicological Sciences,
„Kada sam prvi put dobio rezultate za pse, bio sam iznenađen. Bio sam još više iznenađen kada sam dobio rezultate za ljude.’
Zdravstveni radnici godinama brinu o smanjenju broja spermatozoida kod muškaraca, iako se čini da su uzroci povezani sa više faktora životne sredine.
Jedna studija iz novembra 2022. u časopisu Human Reproduction Update, pregled koji je tabelarno sadržao podatke o muškarcima u 53 zemlje, otkrio je da je prosečan broj spermatozoida naglo opao za 51,6 odsto između 1973. i 2018. na globalnom nivou.
Da bi analizirali svoje uzorke, dr Ju i njegov tim su prvo hemijski rastvorili i ljudsko i pseće tkivo organskog materijala, masti i proteina, ostavljajući ih samo sa zagađivačima, poput mikroplastike, za proučavanje.
Okretanjem uzoraka u ultracentrifugi, dobijene su odvojene kuglice plastike koje se zatim mogu identifikovati korišćenjem tradicionalnih laboratorijskih metoda, poput masene spektrometrije.
Dr Ju je objasnio da je prisustvo PVC plastike posebno bilo prilično alarmantno: „PVC može da oslobodi mnogo hemikalija koje ometaju spermatogenezu [stvaranje sperme u testisima] i sadrži hemikalije koje izazivaju endokrine poremećaje.“
Poznato je da poremećaji u endokrinom sistemu izazivaju probleme sa seksualnim i reproduktivnim hormonima kod ljudi, riba i drugih vrsta.
Posledice mikroplastike po zdravlje kod ljudi dobile su više pažnje poslednjih godina, jer su studije pokazale da čestice doprinose inflamatornoj bolesti creva, raku pankreasa i Alchajmerovoj bolesti.
Usred sve veće zabrinutosti za mikroplastiku u našim telima i životnoj sredini, 175 zemalja članica UN složilo se da ove godine osmisli plan za okončanje zagađenja plastikom – globalni sporazum o plastici.
Ipak, dr Ju je izrazio oprez u pogledu preskakanja sa zaključcima najgoreg scenarija i rekao da se nada da će više naučnika proučavati veze između mikroplastike i reproduktivnog zdravlja.
„Imamo mnogo nepoznanica“, rekao je.
„Moramo zaista da sagledamo kakav bi potencijalni dugoročni efekat mogao biti. Da li je mikroplastika jedan od faktora koji doprinose ovom padu?’
