Ko će biti na čelu Irana posle Raisijeve smrti? Stavlja se fokus na sina Hamneija
Smrt u helikopterskoj nesreći predsednika Ebrahima Raisija, koji se smatra mogućim naslednikom vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, promenila je karte u procesu sukcesije i povećala pažnju na sina iranskog broja jedan Mojtabu kao kandidata.
Dok analitičari naglašavaju da je nemoguće sa sigurnošću znati namere iranskog rukovodstva, Raisijev rekord kao stub islamske republike tokom nekoliko decenija učinio ga je neizbežnim kandidatom da postane njen treći vrhovni vođa posle Hamneija i revolucionarnog vođe ajatolaha Ruholaha Homeinija.
Vrhovni lider služi doživotno nakon što ga imenuje stručni organ Skupštine i ima konačnu reč o svim ključnim pitanjima, uključujući spoljnu politiku. Hamenei (85) je na toj funkciji od Homeinijeve smrti 1989.
Ali Fatolah-Nedžad, direktor berlinskog think tank Centra za Bliski istok i globalni poredak, rekao je da je „veoma teško reći“ da li se Raisi smatra naslednikom, ali je primetio da je Hamnei „svog dugogodišnjeg poverenika katapultirao na glavne položaje”.
Među njima su bili šef pravosuđa i predsedništvo, što ukazuje na „želju da mu se obezbedi profil koji bi mu olakšao uspon do vrhovnog rukovodstva“, rekao je on za AFP.
„U iranskom netransparentnom političkom okruženju, niko osim šačice na vrhu ne zna koliko je verovatno da će Raisi postati sledeći vrhovni lider“, dodali su analitičari Ali Vaez i Najsan Rafati iz Međunarodne krizne grupe u studiji.
„Ali ako bi dobio posao, njegova smrt stavlja veliki znak pitanja na nasledstvo.
Velika vest! KLAUS ŠVAB se povlači iz Svetskog Ekonomskog Foruma! Panika u globalističkom vrhu! https://t.co/yDgBVckAam
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 21, 2024
– „Karte premešane“ –
Osim Raisija, drugi kandidat koji se često navodi bio je Hamneijev sin Mojtaba, 54, ličnost koja se retko viđa u javnosti, ali je izuzetno uticajna iza kulisa i sankcionisana od strane Sjedinjenih Država.
„Hamnei je dugo želeo da svog sina Mojtabu pozicionira kao svog naslednika“, rekao je Fatolah-Nedžad, opisujući Mojtabu Hamneija kao „centralnog aktera u senci“.
On je naglasio da čak i unutar iranskog rukovodstva postoji zabrinutost zbog „dinastičke vladavine“ s obzirom na to kako su to tako oštro odbacili islamski revolucionari koji su zbacili poslednjeg šaha.
„Sada, međutim, sa Raisijevom smrću, karte u vezi sa Hamneijevim nasledstvom se menjaju. Kao rezultat toga, fokus pažnje se sada vraća na Mojtabu“, rekao je on.
Zadržavajući nizak profil u javnosti, retko pominjan u medijskim izveštajima i bez ikakve zvanične titule, posmatrači veruju da je Mojtaba Hamnei drugi u kancelariji vrhovnog vođe iza dugogodišnjeg glavnog čuvara vrata Mohameda Golpajeganija.
Jedan od retkih zvaničnih uvida u njegov značaj došao je u novembru 2019. kada je američko ministarstvo finansija objavilo sankcije protiv Mojtabe Hamneija, rekavši da je Ali Hamnei „delegirao deo svojih liderskih odgovornosti“ na svog sina.
Raisijeva smrt bi „preoblikovala nadolazeći proces sukcesije“, rekla je Suzan Meloni, direktorka spoljnopolitičkog programa u Institutu Brukings, dodajući da se Raisi poslednjih godina pojavio kao „jedan od vodećih kandidata“ za naslednika Hamneija.
Meloni je rekla da je Mojtaba Hamnei bio „najistaknutiji kandidat“ osim Raisija i figura koja je imala „značajnu moć iza kulisa“. Ali bilo je i pitanja u vezi sa njegovim verskim uverenjima, kao i naslednim upravljanjem, dodala je ona.
Analitičari ne isključuju da bi neko drugo ime moglo da se pojavi kao potencijalni vrhovni vođa sa izvesnom pažnjom fokusiranom na Ali Rezu Arafija, sveštenika koji je član i Skupštine eksperata i nadzornog tela Saveta staratelja.
– „Obnovljeni narodni protesti“ –
Osiguranje stabilnosti i kontinuiteta biće prioritet broj jedan za rukovodstvo, posebno nakon protesta širom zemlje 2022.
Vlast u Islamskoj republici je poslednjih godina postala sve više koncentrisana u rukama konzervativaca, što je trend koji su potvrdili ovogodišnji parlamentarni izbori na kojima je zabeležen najniži odziv ikada u zakonodavnoj anketi u Iranu.
Iako su ovlašćenja predsednika ograničena, Raisijeva smrt je i dalje bila šok – on je tek drugi predsednik Irana koji je umro na funkciji nakon Mohameda Ali Rajaija koji je ubijen u bombaškom napadu 1981. nakon manje od mesec dana na funkciji.
Fatolah-Nedžad je rekao da bi, nakon protesta 2022. godine i sve dublje ekonomske krize suočenih sa zapadnim sankcijama, prelazak vlasti na novog vrhovnog lidera predstavljao rizičan period za vlasti.
„Ako Hamnei umre i/ili ako Mojtaba bude proglašen za njegovog naslednika, ponovni narodni protesti protiv režima ne bi bili malo verovatni“, rekao je on.
„Veliko je pitanje da li bismo u takvom scenariju vakuuma moći ili sporne odluke o sukcesiji videli pukotine u aparatu za napajanje i bezbednost koje bi mogle da otvore prozor za neočekivane događaje“, dodao je on.
