Ukidanje mesnih i mlečnih proizvoda! Globalistička tela poput UN-a i Svetskog Ekonomskog Foruma započinju žestok napad
Neizabrani birokratski globalisti pokrenuli su novi napad u eskalirajućem ratu protiv hrane u potezu koji globalnu poljoprivrednu industriju dovodi u opasnost od uništenja.
Ovaj potez ima za cilj da natera poljoprivrednike da se pridržavaju sve nedostižnijih ciljeva „Net Zero“ agende Svetskog ekonomskog foruma (WEF).
WEF, Ujedinjene nacije (UN) i drugi globalistički interesi tvrde da „emisije“ iz poljoprivredne proizvodnje doprinose navodnoj „klimatskoj krizi“.
Kao rezultat toga, oni se zalažu za desetkovanje globalne poljoprivredne industrije, dovodeći u opasnost snabdevanje hranom širom sveta.
U međuvremenu, WEF i njegovi saveznici zahtevaju da vlade zabrane tradicionalne mesne i mlečne proizvode i zamene ih sintetičkom , biljnom „hranom “ i „hranom na bazi insekata “.
Najnoviji napad na snabdevanje hranom otkriven je u nedavnom izveštaju Svetske banke pod naslovom: „ Recept za planetu pogodnu za život: postizanje neto nulte emisije u poljoprivredno-prehrambenom sistemu “.
Izveštaj birokratske globalne agencije ističe mogućnost značajnog smanjenja globalnih „emisija poljoprivredno-prehrambenih gasova“ kroz niz propisanih mera.
NEDELJA! 20h! AMERIČKA VODITELJKA OTKRIVA BUDUĆE PLANOVE DUBOKE DRŽAVE
Istorijski zapisi o takvim centralizovanim inicijativama sugerišu veliku verovatnoću da će rezultirati nenamernim i često štetnim posledicama.
Globalni poljoprivredno-prehrambeni sistem predstavlja ogromnu priliku da se smanji skoro trećina svetskih emisija gasova staklene bašte putem pristupačnih i lako dostupnih akcija, dok nastavlja da hrani rastuću populaciju.
Ova sveobuhvatna izjava maskira složenost i potencijalne opasnosti radikalne promene proizvodnje hrane i korišćenja zemljišta, posebno u ranjivim regionima sveta.
Tvrdnja da se takve promene mogu primeniti bez ugrožavanja bezbednosti hrane je u najboljem slučaju optimistična, au najgorem nepromišljeno naivna.
Aksel van Trocenburg iz Svetske banke dalje podržava ove promene:
„Iako hrana na vašem stolu može biti dobrog ukusa, ona je takođe veliki komad kolača sa emisijama klimatskih promena.
„Dobra vest je da globalni sistem ishrane može da izleči planetu – čineći tlo, ekosisteme i ljude zdravijim, a istovremeno zadržavajući ugljenik u zemlji.
„Ovo je nadohvat ruke u našim životima, ali zemlje moraju da deluju sada: jednostavno menjanje načina na koji zemlje sa srednjim prihodima koriste zemljište, kao što su šume i ekosistemi, za proizvodnju hrane može smanjiti emisije poljoprivredno-prehrambenih gasova za trećinu do 2030. godine.
Ovaj narativ promoviše zabrinjavajuće poverenje u efikasnost širokih regulatornih promena.
On zanemaruje različite poljoprivredne prakse koje su vekovima usavršavali lokalni farmeri.
Pretpostavka da takvi mandati odozgo na dole mogu dovesti do pozitivnih ishoda bez remetilačkih sporednih efekata odražava pogrešno razumevanje ekoloških, društvenih i ekonomskih međuzavisnosti.
Plan Svetske banke uključuje širok spektar akcija:
Akcija treba da se desi u svim zemljama kako bi se došlo do neto nule, kroz sveobuhvatan pristup smanjenju emisija u prehrambenim sistemima, uključujući đubriva i energiju, proizvodnju useva i stoke, kao i pakovanje i distribuciju kroz lanac vrednosti od farme do stola.
Ovaj predlog da se standardizuju poljoprivredne prakse u veoma različitim regionima i kulturama liči na preterano dostignuće.
Takođe potcenjuje složenost lokalnih ekosistema i prilagodljivost potrebnu za efikasno upravljanje njima.
Okvir postavlja da će visoki investicioni troškovi doneti značajne povrate:
„Godišnje investicije će morati da se povećaju na 260 milijardi dolara godišnje da bi se prepolovile emisije poljoprivredno-prehrambenih gasova do 2030. i da bi se dostigle neto nulte emisije do 2050. godine.
„Ova ulaganja bi dovela do koristi od više od 4 biliona dolara, od poboljšanja zdravlja ljudi, sigurnosti hrane i ishrane, boljeg kvaliteta poslova i profita za poljoprivrednike, do više ugljenika zadržanog u šumama i zemljištu.
Međutim, fokus na monetarnim ulaganjima i projektovanim prinosima previđa složenost poljoprivredne ekonomije u stvarnom svetu.
Ovako masovno preusmeravanje sredstava rizikuje stvaranje novih ekonomskih neravnoteža.
To će najverovatnije dovesti do povećanja cena hrane i smanjenog pristupa neophodnim resursima za najsiromašnije stanovništvo sveta.
Na kraju, ambiciozni projekat Svetske banke za restrukturiranje globalne poljoprivrede potcenjuje rizike od neželjenih posledica, uključujući nestašicu hrane, ekonomske poremećaje i povećane teškoće za najugroženije.
Istorija uči da centralizovane intervencije u složenim sistemima kao što je globalna poljoprivreda često dovode do ishoda suprotnih planiranim.
Oni su vođeni neuspehom da se uzmu u obzir organska i evoluirana priroda ovih sistema.
Prikazivanje ovih intervencija kao niskog rizika i visokog prinosa ne samo da je pogrešno već i potencijalno opasno.
Ovaj potez otvara put budućnosti u kojoj je globalno snabdevanje hranom manje bezbedno i podložnije hirovima lošeg birokratskog upravljanja.
U najmanju ruku, na ostvarenje ovih globalističkih planova treba gledati sa skepticizmom i oprezom.
Istorija je više puta pokazala da je put ka katastrofi često popločan dobronamernim globalnim inicijativama.
