Regrutacija se vraća u Evropu
Dok nekoliko zemalja ponovo uvodi obaveznu vojnu službu, neki političari EU bi pozdravili ponovno uvođenje vojne obaveze širom EU.
Mađarski novinski portal Divani prikazao je zemlje koje su ponovo uvele regrutaciju.
Profesionalne vojske nemaju dovoljno osoblja širom kontinenta, što sve više evropskih zemalja priznaje. Poslednjih nedelja, ne samo lideri EU već i rukovodstvo Nemačke Hrišćansko-demokratske partije izneli su ideju o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka.
CDU je na svom partijskom kongresu početkom maja usvojila predlog da se mladi obavežu na služenje određenog roka ili u vojsci ili u socijalnom sektoru. Manfred Veber, lider Evropske narodne partije, nedavno je dao sličnu izjavu, rekavši da će proširiti regrutaciju na ceo kontinent.
Nemačka je 2011. godine ukinula vojni rok i to je ono što bi se postepeno obnavljalo.
Nekadašnji obavezni vojni rok bio bi ponovo uveden kao godina društvenog rada, bilo u Bundesveru ili socijalnoj ustanovi. Inicijativa bi takođe otvorila mogućnost ženama da uđu u vojsku. Nemačka vlada bi ponovo uvela regrutaciju na osnovu nekoliko scenarija, čime bi ona postala obavezna za sve 18-godišnjake.
Švedski model mnogi vide kao primer, gde svi građani u nordijskoj zemlji, i muškarci i žene, moraju da se registruju i, istovremeno, pokažu svoju spremnost da služe vojsku. U Švedskoj je samo mali deo punoletnih regrutovan u vojsku.
Nemačka nije jedina zemlja koja je ponovo razmotrila ideju o obaveznom služenju vojnog roka, a Danska planira da uvede regrutaciju žena 2026. godine.
Vojna služba je obavezna u sledećim evropskim zemljama: Kipar, Grčka, Austrija, Litvanija, Letonija, Estonija, Finska, Švedska i Danska.
UDARNO! Isplivali dokazi: CIA uključena u proizvodnju vakcina protiv COVID-a https://t.co/RlqzXHSSr5
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 27, 2024
Letonija je bila poslednja zemlja koja je ponovo uvela sistem, pri čemu su svi muškarci između 18 i 27 godina morali da se ponovo prijave 2023. na 11 meseci obaveznog služenja, samo 16 godina nakon njegovog ukidanja, dok je vojna služba za žene dobrovoljna.
Na odluku baltičke države uticao je rusko-ukrajinski rat.
Litvanija je 2015. godine odlučila da uvede obavezni vojni rok, takođe kao odgovor na geopolitičku situaciju.
Finska je takođe odlučila o obaveznom služenju vojnog roka, sa periodima od 165, 255 ili 347 dana.
Od 18. godine svi muškarci mogu biti pozvani, a vojni rok je obavezan do 30. godine, nakon čega se Finci smatraju rezervistima. Već pomenuti švedski primer je kuriozitet u Evropi, gde se žene, pored muškaraca, mogu prijaviti i na osnovu svoje odluke.
U Grčkoj je vojna služba obavezna od 19 do 45 godina, obično 9-12 meseci, dužina zavisi od vrste vojske, a na Kipru je obavezna za starije od 18 godina. U Danskoj je vojni rok sličan kao ukinuti mađarski sistem, pri čemu 18-godišnjaci moraju da služe 4-12 meseci, što se može zameniti radom u zajednici.
Oni koji žele da nastave školovanje posle srednje škole mogu da odlože vojni rok do 25. godine.
U Austriji je na referendumu 2013. godine više od 59 odsto stanovništva glasalo za regrutaciju, pri čemu su svi muškarci morali da služe osam meseci, što se takođe može zameniti radom za opšte dobro.
