MATEMATIKA NIKAD NE LAŽE, ILI LAŽE.. POSTOJI 36 VANZEMALJSKIH CIVILIZACIJA KOJE SE MOGU KONTAKTIRATI

Astrofizičari su izračunali najverovatniji broj mogućih civilizacija koje bi bile sposobne da kontaktiraju sa nama.

„Ultimativni odgovor na život, univerzum i sve je … 42!“ Super-računar Duboka Misao u „Autostoperskom vodiču kroz galaksiju“ Douglas Adams

Tako je započeo veliki eksperiment koji je uključivao ljude i pan-dimenzionalne, hiperinteligentne miševe koji su osmišljeni kako bi shvatili šta je to pitanje. U čast Adams-u, grupa astronoma ovog Juna objavila je svoj odgovor na Veliko pitanje, a to je 36. Ovaj put, međutim, barem znamo koje je pitanje: Koliko je vanzemaljskih civilizacija sa mogućim kontaktom u našoj galaksiji ? Ali 36?

„Mislim da je to izuzetno važno i uzbudljivo jer po prvi put zaista imamo procenu za ovaj broj aktivnih inteligentnih, komunikativnih civilizacija koje bismo potencijalno mogli kontaktirati i saznati da postoji drugi život u svemiru, nešto što je bilo pitanje hiljadama godina i još uvek nema odgovora. “

Tako kaže astrofizičar Christopher Conselice sa Univerziteta u Nottingham-u. On je koautor izveštaja objavljenog u Astrophysical Journal-u, a i njegove kolege su smrtno ozbiljni u vezi sa 36 verovatno komunikativnih vanzemaljskih inteligentnih CETI: (izgovara se „chetee“) civilizacija.

Drejkova jednačina

Proračuni naučnika odgovor su na Drejkovu jednačinu. Astronom Frank Drake je 1961. godine predložio da bi poznavanje sedam faktora omogućilo naučnicima da razumno procene broj inteligentnih vanzemaljskih civilizacija.

Drejkeova jednačina je matematička formula nazvana po naučniku, prikazana gore.

A sedam faktora su:

N = broj civilizacija sa kojima bi ljudi mogli komunicirati
R * = srednja vrednost brzine formiranja zvezde
f = deo zvezda koje imaju planete
ne = srednji broj planeta koje bi mogle podržavti život po zvezdi sa planetama
fl = deo planeta sa održivim životom, na kojima je moguć razvoj života
fi = deo planeta sa životom koje razvijaju inteligenciju
fc = deo inteligentnih civilizacija koje razvijaju komunikaciju
L = srednje vreme koje civilizacije mogu komunicirati međusobno

Čak i danas, većina ovih praznina ostaje nepopunjena našim trenutnim znanjem. „Procene Drejkove jednačine kretale su se od nula do nekoliko milijardi civilizacija, to je više poput oruđa za razmišljanje o pitanjima, nego o nečemu što je zapravo rešeno.“ Tako su Conselice i njegove kolege krenuli sa poboljšanjem ove jednačine na osnovu onoga što znamo, jedno okruženje za koje smo sigurni da podržava život kakvog poznajemo: Zemlja.

Astrobiološki Kopernikov princip

Astrobiološki Kopernikov princip zasnovan je na ideji da bi ono što je ovde funkcionisalo moglo delovati i negde drugo. „U osnovi smo pretpostavili da će se inteligentan život formirati na drugim planetama sličnim Zemlji, poput onoga na Zemlji“, kaže Conselice za The Guardian, „pa će se u roku od nekoliko milijardi godina život automatski formirati kao prirodni deo evolucije. “

Sa druge strane, izveštaj zaključuje da bi ove planete imale veću verovatnoću da kruže oko zvezda M patuljaka male mase nego jake zvezde poput našeg Sunca, a manja je verovatnoća da će ovi patuljci održavati život kroz duži period.
„Ako je inteligentan život na naučni način, ne samo na slučajan način ili samo na vrlo jedinstven način, onda biste mogli očekivati barem ovoliko civilizacija unutar naše galaksije.“ Takav vanzemaljski život možda bi više ličio na gostujuće zvezde poput onih iz „Star Trek„-a izvan naše planete nego, recimo, videti lignje. Conselice kaže: „Ne bismo bili jako šokirani da ih vidimo.“

„Jedno od najstarijih pitanja koje su ljudi postavili je da li je naše postojanje, kao napredna inteligentna vrsta – jedinstveno.“

Dolazimo do broja 36

Autori ove studije krenuli su od pretpostavke da bi život planete trebao nastati između 4,5 milijardi i 5,5 milijardi godina nakon stvaranja zvezde svog sistema, kao što se to dogodilo ovde. Mi smo samo 100 godina proizvodili radio talase za slanje, pa se pretpostavlja da je to otprilike minimalno vreme koje bi neka civilizacija morala postojati i emitovati da bismo ih mogli otkriti, ali zaista mnogo duže – nisu amebe imale radio.

Realnije, autori očekuju da bi CETI populacija morala postojati u proseku 3.060 godina da bi se mogla otkriti, što znači da bismo, ako bi se život formirao na oba mesta u isto vreme, oboje morali postojati 6.120 godina (nakon tih minimalnih 100 godina) za jednu razmenu „Zdravo, mi smo sa Zemlje“, „Zdravo, mi nismo“.

Reakcije

Izveštaj je, razumljivo, uglavnom nailazio na klasična sleganja ramenima, barem prema rečima tri stručnjaka koji su razgovarali sa The Guardian. „Nova procena je zanimljiv rezultat, ali onaj koji će biti nemoguće testirati koristeći trenutne tehnike“, kaže Andrew Coates iz Laboratorije za svemirske nauke Mullard na Univerzitetskom koledžu u Londonu, iako se slaže da su pretpostavke izveštaja bile razumne. Patricia Sanchez-Baracaldo sa Univerziteta u Bristolu primećuje koliko stvari mora proći kako bi se život dogodio kao što se ovde dogodilo, sugerišući da ovo dodatno, ako-čak, dodatno otežava tačne procene. Oliver Shorttle sa Univerziteta u Cambridge-u naveo je značajna pitanja bez odgovora na koja bismo morali znati odgovore kako bismo zaista doveli u pitanje nepobitno verovatnu procenu CETI civilizacija.

Ali imamo barem jedan odgovor: 36. Izvinite, dva. Ne zaboravimo 42.

Dodatak:

Šta pametni ljudi rade za zabavu: Steven Wooding sa britanskog Instituta za fiziku dao je vezu do internet kalkulatora vanzemaljske civilizacije koji su on i njegov prijatelj, molekularni fizičar Dominik Czernia, smislili. Radi sa oba modela spomenuta u ovom članku kako bi se zaključio verovatan broj civilizacija koje se mogu kontaktirati sa obzirom na skup promenljivih.

Uživajte! i ne zaboravite da nam javite rezultate… Ili ako sretnete koje vanzemljce..

Nulta Tačka/BigThink