Sada i oni priznaju: Utvrđeno je da su maske neefikasne nakon prvog Omikron talasa
Na početku pandemije COVID-19, maske su bile preporučena mera javnog zdravlja za sprečavanje prenošenja virusa. Ipak, nova istraživanja sugerišu da su maske bile neefikasne u smanjenju rizika od infekcije kada je Omicron postao dominantna varijanta.
U studiji objavljenoj u PLOS ONE, istraživači su otkrili da se nekoliko faktora rizika za infekciju, uključujući nošenje maske, značajno promenilo u decembru 2021. kada je Omicron postao dominantna varijanta SARS-CoV-2.
Da bi objasnili zašto su neke intervencije bile povezane sa smanjenim rizikom od infekcije u ranoj fazi pandemije, ali su bile manje zaštitne ili povezane sa povećanim rizikom kasnije, istraživači su ispitali podatke iz ankete Kancelarije za nacionalnu statistiku Ujedinjenog Kraljevstva (ONS) od 200.000 ljudi koji su testirani na COVID-19 svake dve nedelje.
Uporedo sa objavljivanjem podataka o prevalenci bolesti, ONS je postavljao pitanja ljudima o njihovim okolnostima i navikama od novembra 2021. do maja 2022. kako bi utvrdio da li su određeni faktori rizika povezani sa pozitivnim testovima na COVID-19. Ovaj vremenski period je obuhvatio više varijanti SARS-CoV-2, uključujući poslednjih nekoliko nedelja Delta varijante i Omicron varijante BA.1 i BA.2.
Masovna hipnoza, moćnici neće odustati od svoje ideologije | Saša Radulović | Mario Zna, 279 Uživo
Prema studiji, odrasli i deca koji su dosledno nosili maske na poslu, u školi ili u zatvorenim prostorima pre novembra 2021. imali su smanjen rizik od infekcije, ali ne i nakon početka prvog talasa Omikrona.
Tokom prvog talasa Omikrona, nenošenje maske bilo je povezano sa povećanim rizikom od infekcije od oko 30 procenata kod odraslih i 10 procenata kod dece. Ali do drugog talasa, vođenog podvarijantom BA.2 od februara 2022. nadalje, nošenje maske nije pružalo zaštitu za odrasle i potencijalno je povećalo rizik od infekcije za decu.
„Rano u pandemiji objavljeno je mnogo studija koje su se bavile faktorima rizika za dobijanje COVID-a, ali mnogo manje studija nakon prve godine. Naše istraživanje pokazuje da je došlo do promena u nekim faktorima rizika u vreme kada je varijanta Omicron BA.2 postala dominantna“, rekao je glavni autor dr Pol Hanter sa Medicinskog fakulteta u Norviču na Univerzitetu Istočne Anglije, u saopštenju za medije.
Promene u faktorima rizika mogu objasniti nalaze
Julii Brainard, dopisni autor rada i viši istraživač za zdravlje stanovništva na Medicinskoj školi Norvich u Velikoj Britaniji, objasnila je u e-poruci The Epoch Times-u da se nekoliko faktora rizika promenilo tokom cele pandemije, što bi moglo objasniti njihove nalaze.
„Naše najbolje pretpostavke, a ovo je gomila nagađanja, su da se nekoliko stvari poklopilo: u Velikoj Britaniji do decembra 2021. većina ljudi je imala višestruke vakcinacije i najmanje jednu, ako ne i mnogo infekcija“, rekla je gospođa Brejnard.
„Kada je počela [pandemija] COVID-a, njena supermoć je bila da su svi bili podložni infekciji. Neki ljudi su imali blage simptome, mnogi ljudi su imali tešku bolest koja je pretila da preplavi sve zdravstvene usluge. Pravila socijalnog distanciranja i nošenje maski nisu pružili savršenu zaštitu, ali su verovatno sprečili mnoge infekcije u 2020. i pomogli da se kupi vreme dok se ne razviju dobre vakcine“, dodala je ona.
„Međutim, uloga vakcinacije i ponovljenih infekcija značila je da je u proseku do početka 2022. prosečna težina bolesti bila veoma blaga. Toliko blaga, u stvari, da bi mnogi ljudi mogli završiti sa prenošenjem a da ne znaju da su ga ikada imali, a to bi uključivalo i unutar domaćinstava; vrlo malo ljudi je nosilo maske oko ukućana. Ljudi zanemaruju druge ljude sa kojima imaju najviše kontakta, ako barem ne izgledaju bolesni“, rekla je ona.
EU planira da izvrši sveopštu cenzuru aplikacije Telegram https://t.co/9PYHRX54lm
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 30, 2024
Kao što se vidi kod novih bolesti u nastajanju, gospođa Brejnard je rekla da prirodni razvoj epidemije takođe može da objasni njihove nalaze jer kasnije varijante inficiraju ljude drugačije od ranijih. Na primer, kasnije varijante mogle bi da učine bolest prenosivom ili lakšom za zarazu, ali vremenom rezultiraju blažom bolešću. Pored toga, virus može drugačije uticati na respiratorni trakt.
Gospođa Brejnard je rekla da bi drugi faktor mogao biti to što naš imuni sistem ne formira trajni imunitet protiv virusa kao što je SARS-CoV-2. Kao rezultat toga, ljudi mogu doživeti ponavljajuće, generalno blage slučajeve infekcija COVID-19 do kraja života dok virus zauvek cirkuliše među ljudima.
„Visoko prenosiva, vrlo česta, sa prilično blagim simptomima, savršena je infekcija za širenje u malim društvenim krugovima ili domaćinstvima“, rekla je ona. „Možda je nošenje maske van kuće prestalo da bude toliko korisna zaštita jer je ionako bilo toliko prenošenja u ’pouzdanim‘ društvenim krugovima.
Maske samo skromno smanjuju rizik
Gospođa Brejnard je za The Epoch Times rekla da su ona i njen koautor, dr Pol Hanter, smatrali da su neki ljudi uložili „previše vere“ u nošenje maski. Njihov sistematski pregled iz 2020. sugerisao je da maske samo skromno smanjuju rizik od prenošenja bolesti sličnih gripu za oko 19 procenata ako obe strane – zaražene i podložne – nose maske.
Doktorka Hanter se više puta pozivala na izjave Svetske zdravstvene organizacije iz 2002. godine, koje sugerišu da nefarmaceutske intervencije samo kupuju vreme u epidemijama, a da farmakološka rešenja zapravo skraćuju epidemije i smanjuju morbiditet i mortalitet, rekla je ona.
„Ja sam se lično osećala zbunjeno kada sam naišla na ljude koji strastveno promovišu maske – duboku veru koju su želeli da ulože u nošenje maske. I gnev koji su ljudi izražavali da nose masku ili ne“, rekla je gospođa Brejnard za Epoch Times.
U isto vreme, ima „mnogo toga za šta se ne treba iznenaditi“ u vezi sa nalazima rada, rekla je ona. Već smo bili svesni određenih aspekata razvoja epidemije na osnovu prethodnih istraživanja koja su usmeravala naša očekivanja. Znamo da epidemije prirodno dostižu vrhunac i jenjavaju, iako se mogu ponovo pojaviti. Takođe znamo da nove mikrobne infekcije vremenom postaju sve prenosivije i manje opasne, i da populacije razvijaju otpornost na nove bolesti. Pored toga, razumemo da su respiratorne bolesti veoma prenosive i da ih je teško obuzdati, pri čemu se većina prenosa dešava između ljudi koji su u neposrednoj fizičkoj blizini, dodala je ona.
