Evropske ambicije za zelenu energiju nisu realne
- Potrošnja EU na čistu tehnologiju zaostaje za Kinom i SAD, pri čemu je Kina uložila 390 milijardi dolara 2023. u poređenju sa 125 milijardi dolara u EU
- Očekuje se da će američki Zakon o smanjenju inflacije podstaći investicije u čistu energiju, dok potrošnja EU pada
- Predstojeći izbori za EU mogli bi da rezultiraju političkim pomeranjem udesno, što bi moglo da ugrozi agendu klimatskih promena EU i ciljeve energetske tranzicije.
Prema istraživanju i modeliranju kompanije Ristad Energy, Evropska unija (EU) treba da zaostane daleko iza svojih ambicioznih ciljeva energetske tranzicije za obnovljive izvore energije, kapacitete čiste tehnologije i domaće investicije u lanac snabdevanja. Kapitalne investicije bloka (capex) u čiste tehnologije – uključujući obnovljive izvore energije, hvatanje ugljenika, korišćenje i skladištenje (CCUS), vodonik, baterije i nuklearnu energiju – iznosile su 125 milijardi dolara u 2023. godini, manje od kineske potrošnje od 390 milijardi dolara u istim sektorima. SAD trenutno zaostaju za EU u godišnjoj potrošnji na čistu tehnologiju, ulažući 86 milijardi dolara u 2023. godini, ali će Zakon o smanjenju inflacije podstaći investicije dok će potrošnja EU biti na istom nivou u godinama koje dolaze. SAD će se skoro izjednačiti sa EU u ukupnoj potrošnji na čistu energiju 2030. i ubrzati dalje od bloka u narednim godinama.
Net-Zero Industry Act (NZIA) je usvojen od strane EU ranije ove godine kao putokaz za Uniju da ispuni svoj visoki cilj smanjenja emisija za 92% u poređenju sa nivoom iz 1990. do 2040. i dostizanja neto nule do 2050. Kao direktan Kao odgovor na američki akt o smanjenju inflacije, EU je postavila ambiciozne ciljeve preko NZIA-e za podršku industrijama u nastajanju, domaćim lancima snabdevanja i pozicioniranjem bloka kao atraktivne lokacije za ulaganja kroz podsticaje dobavljača. Međutim, pejzaž investicija u čiste tehnologije u EU je suprotna priča o ambiciji i stvarnosti, a uskoro bi mogla doći još jedna doza realnosti.
Počela je otvorena borba, udaramo pravo u globalnu kabalu | Mario Zna, 280 Uživo
Izbori za EU su odmah iza ugla, a rezultati će verovatno imati veliki uticaj na politički pejzaž bloka. Mnogi predviđaju politički pomak udesno nakon sličnih nedavnih rezultata na nacionalnim izborima, što bi moglo dovesti do perioda pojačanog evroskepticizma i smanjenog apetita za suočavanje sa klimatskim promenama i energetskom tranzicijom iz kontinentalne perspektive. Naredna godina je ključna za napredak EU u pogledu klimatskih promena, uz očekivane ponovne procene njenih nacionalno određenih doprinosa (NDC) i ciljeva emisija, tako da bi značajan politički preokret mogao imati dugotrajan uticaj.
Ulozi su veliki u predstojećim izborima za EU – dok EU nastoji da ostane konkurentna na globalnom tržištu čiste tehnologije, rastući desničarski populistički talas mogao bi kritično da poveća rizik EU od daljeg zaostajanja za SAD i Kinom. Sledećih nekoliko godina je kritično, a kolebljivost ili nedostatak kohezije mogli bi da dovedu do toga da blok zaostaje za svojim kolegama decenijama koje dolaze. Kako stvari stoje, EU gubi tlo pod nogama i malo je verovatno da će dostići svoje uzvišene ciljeve. -Lars Nitter Havro, viši analitičar energetskih sistema, Ristad Energy.
NZIA postavlja ambiciozne ciljeve i odredbe za podsticanje proizvodnje i primene ključnih čistih tehnologija, uključujući baterije, CCUS i elektrolizere vodonika, kao deo širih ciljeva EU za smanjenje emisija i energetsku bezbednost. Zakon navodi proizvodne ciljeve i regulatorne okvire za ubrzanje razvoja i komercijalizacije ovih tehnologija, ali samo sektor baterija pokazuje istinsko obećanje. Ipak, uprkos povoljnim izgledima, kao i kod proizvođača solarne energije, neke evropske kompanije za proizvodnju baterija favorizuju zelenije pašnjake preko bare, naglašavajući potrebu za konkurentnim uslovima za razvoj. Na primer, FREIR Battery, prvobitno sa sedištem u Norveškoj, premestila je svoje sedište u Sjedinjene Države i osniva gigafabriku u Gruziji kako bi imala koristi od poreskih podsticaja Zakona o smanjenju inflacije. Slično tome, Folksvagen, nakon svojih početnih velikih ulaganja u Northvolt, sada istražuje mogućnosti u Kanadi da se uskladi sa IRA-om i maksimizira poreske kredite, ilustrujući širi trend prebacivanja proizvodnje u korist povoljnog političkog okruženja i šalje jasan signal kreatorima politike. Pored toga, kineski proizvođači se udvostručuju u EU, a EVE Energy je nedavno ciljala na preuzimanje BVM-a sa svojim najavljenim proizvodnim pogonom u Mađarskoj.
Još jedna teorija zavere postala stvarnost: Svetski ekonomski forum želi da „moždani implantati“ budu obavezni https://t.co/wmrENaG0iN
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 4, 2024
Za CCUS, NZIA se fokusira na povećanje kapaciteta ubrizgavanja, što je kritičan korak za trajnu sekvestraciju ugljen-dioksida (CO2) i snižavanje nivoa CO2 u atmosferi. Dok su tehnologije zahvatanja na izvorima emisije sazrele, razvoj infrastrukture za ubrizgavanje i skladištenje ne napreduje istim tempom. Rast kapaciteta ubrizgavanja, koji je od suštinskog značaja za ostvarivanje punog potencijala CCUS-a, otežan je sporijim razvojem skladišta od očekivanog, što ostaje značajno usko grlo. Nedavni podaci pokazuju da će projektovani kapacitet ubrizgavanja CO2 biti ispod cilja NZIA-e za oko 63% do 2030. godine, što odražava sve veći jaz između ambicioznih ciljeva dekarbonizacije i trenutnog tempa razvoja infrastrukture.
Slično tome, uprkos značajnim investicijama i podršci politike, uključujući inicijative kao što je aukcija Evropske banke vodonika, elektrolizatori vodonika ne ispunjavaju ambiciozne ciljeve koje je postavila NZIA. Nedavni rezultati aukcije, gde je podržano ukupno 1,5 GW kapaciteta elektrolizera, naglašavaju izazove u povećanju proizvodnje vodonika kako bi se ispunio cilj EU od 100 GW do 2030. godine. Trenutno, rizični cevovod za elektrolizere vodonika je 45% manji od ovog cilja, naglašavajući značajan jaz u postizanju potrebnog kapaciteta instalacije. Ovaj nedostatak se može pripisati raznim faktorima, uključujući tehnološke izazove, visoke početne troškove i spor razvoj neophodne infrastrukture za podršku široko rasprostranjenoj ekonomiji vodonika.
EU je takođe postavila konkretne ciljeve za izgradnju kapaciteta solarne energije i energije vetra u svojoj ažuriranoj Direktivi o obnovljivoj energiji (RED III), koja je usvojena u oktobru 2023. Blok ima za cilj da generiše 42,5% svoje ukupne potrošnje energije iz obnovljivih izvora do 2030. i nije daleko od tog cilja. Na osnovu trenutnih i očekivanih projekata, očekuje se da će EU imati oko 975 gigavata (GW) kombinovanog kapaciteta solarne energije i vetra, što je malo manje od 1.050 GW potrebnih za postizanje cilja.
Uspeh ovog poduhvata zavisi od kontinuirane političke i finansijske podrške obnovljivim tehnologijama, koje su podložne političkim promenama i pouzdanosti i dostupnosti adekvatnih proizvodnih kapaciteta. EU je izgubila veliki deo svoje proizvodne baze zbog kineske i američke konkurencije, a uspostavljanje otpornog lanca snabdevanja u Evropi pokazuje se kao izazov. Ključni industrijski igrači napuštaju blok i sele se u regione sa atraktivnijim podsticajnim strukturama, kao što su SAD, a EU jednostavno ne mogu da se takmiče. Migracija ovih kompanija ne samo da erodira proizvodne kapacitete EU, već i povećava njeno oslanjanje na neevropske izvore za osnovne komponente, čineći ga zavisnim od drugih nacija da osiguraju svoje ciljeve.
