Kognitivni rat, mentalna manipulacija i tiranija digitalne transformacije

Vekovni plan za kontrolu čovečanstva na mikronivou sprovodi se kroz izgradnju novog bio-digitalnog zatvorskog sistema. Sveden na puku teoriju zavere od strane mejnstrim medija i žestoko demantovan od strane optuženih zaverenika, plan se nastavlja nesmanjeno uz samo džepove otpora — ni blizu dovoljno da sruši kuću od karata.

Plan su identifikovali mnogi tokom decenija. On je i jednostavan i složen; suptilan, ali otvoren; drevni, ali savremeni; i privlačan, ali užasan. Pod maskom sigurnosti, pogodnosti i uključenosti, čovečanstvo se priprema da prihvati potpuni nadzor kao uslov jednostavnog postojanja u „vrlom novom svetu“.

Era kognitivnog ratovanja

Da bi se ubrzala promena paradigme ka potpunom nadzoru, globalnoj populaciji je proglašen kognitivni rat (CW) – značajna nadogradnja u odnosu na puke psihopate iz prošlosti. Svrha ovog rata je modifikacija ljudske misli, verovanja, ponašanja i identiteta. Prema izveštaju NATO-a iz 2021. godine, kognitivni rat je definisan kao:

„pristup kombinovanim oružjem koji integriše nekinetičke ratne sposobnosti sajber, informacioni, psihološki i društveni inženjering u cilju pobede bez fizičke borbe. To je nova vrsta ratovanja definisana kao naoružanje javnog mnjenja od strane spoljnih subjekata. Ovo se sprovodi u cilju uticaja i/ili destabilizacije jedne nacije.”

U zasebnom izveštaju NATO-a iz 2022. godine dodaje se da je kognitivni rat:

„…najnapredniji oblik ljudske mentalne manipulacije, do sada, koji dozvoljava uticaj na individualno ili kolektivno ponašanje, sa ciljem da se dobije taktička ili strateška prednost. …ljudski mozak postaje bojno polje. Cilj kojem se teži je da utiče ne samo na ono što mete misle, već i na način na koji razmišljaju i, na kraju, način na koji deluju.”

Američki pomorski institut je takođe prepoznao potrebu za strategijom kognitivnog ratovanja, navodeći:

„…Spoznaja pojedinca je sada meta. Napredak u kognitivnoj psihologiji i informaciono-komunikacionim tehnologijama (IKT) omogućavaju akterima da precizno ciljaju na razumevanje situacije i volju pojedinaca. U svetlu ovih promena, kognitivni rat (CW) se pojavio kao novi koncept ratovanja…

Operacije kognitivnog ratovanja će poprimiti mnoge oblike i odvijati se u različitim vremenskim okvirima. Neki se mogu fokusirati na jačanje postojećih ideala grupa ili pojedinaca, dok drugi mogu nastojati da poremete koheziju ili prihvaćena uverenja. Američki pristup CW, međutim, mora da podržava vrednosti SAD.

Dodajući da tehnologije kao što su mašinsko učenje i interfejsi između mozga i računara (BCI) povećavaju efikasnost kognitivnog ratovanja, Ženevski centar za bezbednosnu politiku (GCSP), čest saradnik NATO-a, dalje smatra da:

„Sadašnji i budući razvoji u veštačkoj inteligenciji (AI), kognitivnim naukama, neurotehnologijama i drugim srodnim oblastima dodatno će povećati rizike masovne manipulacije i dovesti do mogućnosti militarizacije uma kao bojnog polja budućnosti… Nastalo okruženje je jedna od „trajnih latentnih borbi” pre nego što je jasno ocrtano stanje mira i rata. Ovo stanje se naziva „novogeneracijski rat“, „nemir“ ili sukob u „noosferi“.

Da sumiramo šta podrazumeva kognitivni rat, nudim sledeću definiciju:

instrumentalizacija javnog mnjenja, manipulacijom i militarizacijom ljudskog uma, i inžinjeringom individualnog i kolektivnog ponašanja koje rezultira trajnim ratom nove generacije, „nemirom“ i sukobom u „noosferi“.

Čekaj, šta je, zaboga, noosfera? Većini nepoznata, noosfera je koncept koji je uglavnom unapredio Pjer Tejar de Šarden, jezuitski sveštenik iz 20. veka koji je spojio elemente biblijske doktrine, evolucije i misticizma. Tejar je zamislio noosferu kao oblast u kojoj ljudski umovi komuniciraju kroz sve složenije društvene mreže. Teoretisao je da će noosfera u razvoju na kraju dostići „Omega tačku“, gde će se potpuna konvergencija kolektivne ljudske svesti ujediniti sa „kosmičkim Hristom“. Katolička crkva je ova učenja smatrala jeretičkim i Tejar je javno osuđen. Međutim, njegovi spisi uticali su na mnoštvo naučnika, futurista, ekologa, globalista, okultista, nju ejdžera i ironično na mnoge katolike.

Jedna od Tejarovih najotkrivenijih izjava u osnovi njegove filozofije nalazi se u njegovoj knjizi Hrišćanstvo i evolucija, gde je napisao: „Ono što predlažem da uradim je da smanjimo jaz između panteizma i hrišćanstva tako što ćemo otkriti ono što bi se moglo nazvati hrišćanskom dušom panteizma ili panteistički aspekt hrišćanstva“. (str. 56)

ŠEF UN-a pojačao klimatsku paniku! Krivi ljude i naftne kompanije za ARMAGEDON “koji sledi” https://t.co/AfzUEa60Ym

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 6, 2024

Tejarovi panteistički pogledi su ono što privlači naučne i Big Tech zajednice. Preuzeli su plašt unapređenja noosfere kroz tehnologije poput interneta i društvenih medija, nadajući se da će čovečanstvo ostvariti Tejarovu viziju. Tvrdnja ovog pisca je da je vrhovni cilj CW-a i digitalne revolucije da Tejarovu Omega tačku pretvore iz teorije u stvarnost.

Stvaranje kolektivne ljudske svesti

„Evolucija noosfere uključivala je obim ljudskih grupa, kao i prirodu informacionih mreža koje su povezivale ljude i tehnologije svih vrsta… Sa svakom novom informacionom tehnologijom, zajedničko znanje sadržano u kolektivnoj svesti Noosfere je raslo, a stopa njegovog rasta se ubrzala.”

Izveštaj NATO-a iz 2021. ukazuje da se tehnike neuronaučnog ratovanja mogu koristiti za destabilizaciju „političkog lidera, vojnog komandanta, čitavog štaba, populacije ili Alijanse…“ Kao rezultat toga, vlade i vojske mnogih zemalja grozničavo rade na borbi protiv pretnji umnim ratovima za građane i nacije. Njihovi navodni ciljevi su da održe poverenje u demokratske vrednosti i procese uz istovremeno sprovođenje veće kontrole toka informacija. Paradoksalno, oni pokušavaju da održe (iluziju) slobode, dok dozvoljavaju nove oblike digitalizovane cenzure „za veće dobro“.

Ono što se zaista dešava je igra mamaca u kojoj se građanima govori da je zbog širenja dezinformacija, govora mržnje, krađe identiteta, dubokih fejkova i sajber-napada potrebna veća kontrola da bi se kontrolisao digitalni javni prostor. Dodajte takozvanu pretnju klimatskim promenama, finansijski kolaps, rat, energetsku krizu, buduće pandemije i dobićete ono što Ujedinjene nacije (UN) i Svetski ekonomski forum (WEF) smatraju „polikrizom“. Alati kao što su veštačka inteligencija (AI), digitalna valuta Centralne banke (CBDC), biometrijski nadzor i digitalni ID, pojavili su se kao „rešenja“ za ove probleme.

Bilo da se evoluirajuća paradigma bio-digitalnog nadzora zove Četvrta industrijska revolucija (4IR), Veliko resetovanje, Agenda 2030 ili Čovečanstvo 2.0, ono što je zajedničko je verovanje da veća i bolja tehnologija može da transformiše društvo „u dobrom pravcu“ i da se bori protiv nepoverenja, korupcije, kriminala i planetarnog uništenja. Međutim, ostvarenje ove utopijske vizije zahteva veći nivo transparentnosti, kontrole, usklađenosti i kolektivne misli. Da bi se uspešno izmanipulisalo javnošću u cilju potpunog prihvatanja ili prisilnog potčinjavanja ove paradigme, prizvana su braća blizanci tiranije – nadzor i cenzura.

Klaus Švab, bivši izvršni predsednik WEF-a, govorio je o ovom novom svetu gde je privatnost „strogo ograničena“ u intervjuu 2013. godine, pominjući:

Sve je transparentno, hteli mi to ili ne. Ovo je nezaustavljivo. Ako se ponašamo prihvatljivo i nemamo šta da krijemo, to neće biti problem. Pitanje je samo ko određuje šta je prihvatljivo.”

U intervjuu za Radio Televiziju Suisse iz 2016. godine, Švab je dalje razradio transparentnost, navodeći: „U novom svetu morate prihvatiti potpunu transparentnost. To će postati deo vaše ličnosti… Sve će biti transparentno. Ako nemate šta da krijete, nemate razloga da se plašite.”

Lako je istaknuti Švabove izjave s obzirom na njegovu ozloglašenost kao globalističkog piona. Možda je to jedan od razloga njegovog nedavnog povlačenja sa mesta čelnika WEF-a? Bez obzira na to, Švab je samo jedan od mnogih koji zagovaraju tehnologije nadzora kako bi dovršili tranziciju ka novom svetskom poretku potpune transparentnosti. U iHuman-u, dokumentarni film o veštačkoj inteligenciji, naučnik podataka i profesor sa Stanforda Mihal Kosinski ponavlja Švabova uverenja u vezi sa trenutnim stanjem privatnosti, izjavljujući:

Naravno, ljudi bi trebalo da imaju pravo na svoju privatnost kada su u pitanju seksualna orijentacija ili politički stavovi. Ali takođe se bojim da je u našem trenutnom tehnološkom okruženju to u suštini nemoguće. Ljudi treba da shvate da nema povratka, nema bežanja od algoritama. Što pre prihvatimo neizbežnu i nezgodnu istinu da je privatnost nestala, to pre možemo da počnemo da zapravo razmišljamo o tome kako da se uverimo da su naša društva spremna za doba nakon privatnosti.”

Nekada zamišljena distopija, ali koja sada brzo postaje stvarnost, sveprisutni bio-digitalni nadzor stvara neizbežni društveni panoptikum. „Novi svet“ o kojem Švab govori, njime upravlja tehnokratska elita koja vodi sve vlade, korporacije, nevladine organizacije, univerzitete, medicinu i medije.

Javno, društvo za nadzor se prodaje kao način da se uvede red u haotični svet koji je politički, rasno, ekonomski, socijalno i ideološki rascepljen. Privatno, prepoznat je kao iterativni način za stvaranje kolektivne ljudske svesti dok koračamo ka transhumanističkoj viziji „Singularnosti“, ili kako bi Tejar rekao, „Omega tačke“.

Kako se ovaj pritisak ubrzava, kompanije poput Palantir, Amazon i Clearview AI zajedno sa vladinim agencijama Velikog brata kao što su NSA, DHS, CIA i FBI nastavljaju da gomilaju ogromne količine podataka koji sadrže u suštini sve aktivnosti koje se dešavaju u digitalnom prostoru.

Pametna tehnologija i Internet stvari (IoT) donose svevideće oko tehnokratskih gospodara u privatne prostore sve većeg broja rezidencija i preduzeća. Backdoors u softveru i sajber kriminalu nude pristup ogromnim količinama podataka za koje se veruje da su privatni i zaštićeni, ali se često prodaju onome ko ponudi najveću ponudu. Majkrosoft podiže nivo ličnog nadzora. Sa novom funkcijom Windovs Recall uz pomoć veštačke inteligencije koja pravi snimke ekrana svega što radite na računaru, računar se pretvara u otvorenu knjigu koja podseća na ceo vaš život. Da li bi backdoor mogao da omogući algoritmu veštačke inteligencije da prenese sve privatne podatke nazad Microsoftu i njegovim partnerskim agencijama u realnom vremenu?

Kao što sam ranije napisao, uređaji Internet of Bodies postoje da nadgledaju i prenose sve lične podatke na Internet. Ova industrija se sada proširuje i uključuje Internet mozgova, gde se „ljudski mozgovi povezuju na Internet da bi se olakšala direktna komunikacija između mozga i omogućio pristup mrežama podataka na mreži“. Vojno-obaveštajni kompleks već duže vreme sprovodi eksperimente na ljudskom mozgu. CIA-in MK-Ultra i Inicijativa za mozak Bele kuće samo su dva primera koji otkrivaju vladinu čežnju da hakuje mozak i stvori društvo košnica u kome se misli i akcije mogu direktno kontrolisati pomoću tehnologije i/ili supstanci koje menjaju um.

Kompanija koja stoji iza oba izveštaja o povezivanju tela i mozgova sa Internetom je RAND Corporation. Prvi predsednik RAND-a, H. Rovan Gaither, izjavio je da njegov cilj „društvo u kojem će tehnokrate vladati koristeći objektivnu analizu“. Autor Aleks Abela, koji je napisao konačnu knjigu o RAND-u, izložio je njihove tehnokratske ciljeve, rekavši:

RAND-ov krajnji cilj bio je da tehnokrate upravljaju svakim aspektom društva u potrazi za jednom svetskom vladom kojom bi upravljali pod „vladavinom razuma“, nemilosrdnim svetom gde je efikasnost dominantna, a ljudi bi bili nešto više od mašina, zbog čega je RAND proučavao društvene nauke jer su bili u nedoumici da shvate kako da se odnose sa ljudima i kako ljudska bića nisu uvek delovala u skladu sa svojim predvidljivim sopstvenim interesima.”

RAND je bio rani pionir kognitivnog ratovanja koji je izmislio Delphi tehniku za Ministarstvo odbrane SAD tokom Hladnog rata. Prvobitno je korišćen za predviđanje uticaja tehnologije na ratovanje. Ubrzo je postao oruđe koje se koristilo da se građani obmanu da misle da se njihova mišljenja koriste za oblikovanje javne politike. Međutim, kreatori politike su već unapred odredili pravac delovanja. Zvaničnici su vešto koristili Delphi tehniku da upravljaju procesom donošenja odluka, čineći da izgleda kao da se građani slažu sa njima.

RAND je svakako učinio svoj deo u stvaranju kolektivne svesti i izgradnji tehnokratskog novog svetskog poretka. Na njegovom veb-sajtu se otvoreno hvali da su „sateliti, sistemska analiza, računarstvo, internet – skoro sve karakteristike informacionog doba delimično oblikovane u RAND-u“.

AI, biometrija i digitalni ID – alati slobode ili tiranije?

„Često sam govorio da je digitalna inkluzija izuzetno važna. Mislim da je infrastruktura 21. veka mobilnost, šira od oblaka. Mislim da ne bi trebalo da bude važno gde si rođen, odakle dolaziš ili ko si. Trebalo bi da budete deo našeg društva, a da biste bili deo našeg društva, zapravo morate da budete digitalno uključeni.” – Hans Vestberg, glavni izvršni direktor Verizona

U prethodno citiranim radovima o kognitivnom ratu, zlonamerna manipulacija digitalnom tehnologijom se smatra gnusnim zločinom koji se mora zaustaviti po svaku cenu. Međutim, može se tvrditi da je kognitivni rat ovekovečen protiv celokupne svetske populacije kroz sam proces digitalizacije.

Digitalna revolucija (poznata i kao Informatičko doba ili Treća industrijska revolucija) prenela je svet sa analognih i mehaničkih uređaja na digitalnu tehnologiju današnjice. Ova treća industrijska revolucija sada ustupa mesto 4IR, gde je krajnji cilj spojiti čoveka sa mašinama. Ovaj futuristički arhetip ocrnjuje čovečanstvo na puke delove podataka – zrelih za kontrolu i manipulaciju od strane vlasnika podataka.

Ljudi su nekada smatrani najvećim Božjim dostignućem – koje odražava samu sliku Stvoritelja svih stvari – sada prelaze kroz samousmerenu evoluciju da bi stvorili novi identitet tako što će postati jedno sa tehnologijom. Uđite u bilo koji javni prostor i verovatno ćete videti većinu ljudi opčinjenih svojim pametnim telefonima, nesvesni stvarnih ljudi u blizini. Ali ova revolucija, koju su u velikoj meri sproveli Stiv Džobs i Epl, bila je samo početak. Potpuna tranzicija zahteva nesveto trojstvo veštačke inteligencije, biometrije i digitalnog ID-a, koji će služiti kao privremeni globalni mozak dok čovečanstvo ne dostigne zamišljenu transcendenciju u kojoj se postiže samo božanstvo.

AI se istovremeno najavljuje kao najveće ljudsko dostignuće ikada i osuđuje se kao najveća pretnja ljudskom opstanku. Rediteljka Tonje Hesen Šej je otkrila obe perspektive u svom dokumentarcu iHuman. Dve izjave koje najviše otvaraju oči javljaju se u prvih deset minuta filma.

Mi smo napravljeni od podataka. Svako od nas je napravljen od podataka – u smislu kako se ponašamo, kako razgovaramo, kako volimo, šta radimo svaki dan. Dakle, kompjuterski naučnici razvijaju algoritme dubokog učenja koji mogu naučiti da identifikuju, klasifikuju i predvide obrasce unutar ogromnih količina podataka. Suočeni smo sa jednim oblikom preciznog nadzora, mogli biste ga nazvati algoritamskim nadzorom, a to znači da ne možete ostati neprepoznati. Uvek ste pod nadzorom algoritama.“ – Eleonore Pauels, Univerzitet Ujedinjenih nacija

Skoro sav razvoj veštačke inteligencije na planetu danas radi nekoliko velikih tehnoloških kompanija ili nekoliko velikih vlada. Ako pogledamo za šta se AI uglavnom razvija, rekao bih da je to ubijanje, špijuniranje i ispiranje mozga… Imamo vojnu veštačku inteligenciju, imamo ceo aparat za nadzor koji prave velike vlade koristeći veštačku inteligenciju, i imamo reklamnu industriju koja je orijentisana na prepoznavanje koje reklame da pokušate da prodate nekome.“ – Ben Goertzel, glavni kompjuterski naučnik, Hanson Robotics

AI je prešao dug put od objavljivanja filma 2020. godine, a lideri i investitori Big Tech-a kao što su Sem Altman, Ilon Mask i Piter Diamandis nude pozitivniju perspektivu. Neke od dobrih veštačkih inteligencija za koje se koriste uključuju otkrivanje smrtonosnog oružja, dijagnostikovanje zdravstvenih problema opasnih po život, zaštitu biodiverziteta i poboljšanje pristupa hranljivim materijama i vodi. Još jedan „dobar“ ishod prema Masku je da „verovatno niko od nas neće imati posao“ i da će umesto toga morati da se osloni na „univerzalne prihode“, što je fantazija za koju je malo verovatno da će se ostvariti. Povrh svega, on predviđa da će ljudi biti potisnuti da „daju značenje veštačkoj inteligenciji“, dok čovekovo značenje nestaje.

Na pitanje kako će ljudi upravljati našim identitetom dok AI nastavlja da se širi, Rej Kurcvajl, futurista i Google direktor inženjeringa, rekao je: „Biće spojen sa nama. Već danas nosimo mnogo digitalne inteligencije i to će se zapravo manifestovati, spajajući je sa nama samima.“ Tokom ovog istog događaja, Piter Diamandis, KSPrize fondacija i osnivač Univerziteta Singularity, raspravljao je o povezivanju naših umova u „svest košnice“, koncept koji on naziva „meta-inteligencija“.

Mogu li oba pogleda u pogledu budućnosti AI biti istinita? Jedan opisuje ubijanje, ispiranje mozga i opresivno nadgledanje, dok drugi predviđa planetarno i individualno rešavanje problema i veličanstveno spajanje čoveka i mašine. Da li se pozitive preprodaju da bi se suspendovale sumnje i strahovi u vezi sa potencijalnim negativnim ishodima? Možda ispitivanje digitalnog ID-a i biometrije može da pruži izvesnu jasnoću o tome koji pogled je najtačniji.

Jedan ID da vlada svima

Ciljevi održivog razvoja Agende Ujedinjenih nacija 2030 (SDG) igraju istaknutu ulogu u unapređenju globalne digitalne transformacije. Svaki od 17 SDG-a funkcioniše kao putokaz za trajno restrukturiranje jednog dela društva. Sve 193 zemlje članice UN su u korak sa planom.

SDG 16 – Mir, pravda i jake institucije kaže da „do 2030. godine [sve zemlje moraju] da obezbede pravni identitet za sve, uključujući registraciju rođenja“, pružajući opravdanje za digitalne lične karte. SDG 1 – Bez siromaštva, zalaže se za „digitalne lične karte povezane sa bankovnim ili mobilnim novčanim računima“ kako bi se „poboljšalo pružanje pokrivenosti socijalnom zaštitom i služilo boljem dopiranju do kvalifikovanih korisnika“.

Prema Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), dodatno opravdanje za digitalne pravne lične karte uključuje:

Identifikovanje raseljenih – praćenje kretanja stanovništva, omogućavanje brzog pristupa osnovnim informacijama za svako ljudsko biće.

Korišćenje digitalnog ID-a za registraciju – omogućava prikupljanje raščlanjenih podataka prema starosti, polu, invaliditetu i prihodu, pružajući uvid u različite uticaje katastrofa na različite grupe.

Pripremljenost za katastrofe i upravljanje vanrednim situacijama – čuvanje vrednih ličnih podataka, uključujući prebivalište i zdravstvene uslove i pomoć u identifikaciji ranjivih populacija i kritične infrastrukture.

Održivost i otpornost energetskog sistema – korišćenje digitalnih legalnih ID podataka za praćenje potrošnje energije, podsticanje promene ponašanja i poboljšanje mera održivosti može da ublaži katastrofe povezane sa klimom.

Osnaživanje zajednica – revolucionisanje učešća zajednice u energetskom sektoru obezbeđivanjem sigurnog pristupa energetskim resursima i omogućavanjem trgovine energijom unutar mikromreža zajednice.

Na površini, ovi razlozi za digitalnu identifikaciju izgledaju legitimni, pa čak i plemeniti. UN i njihova vlada i partneri iz nevladinih organizacija uvek prodaju potrebu za digitalnom identifikacijom pod maskom:

• negovanje ekonomske i socijalne uključenosti
• praćenje imigranata, migranata i izbeglica
• zaštita od krađe identiteta i finansijske prevare
• pojednostavljivanje pristupa državnim uslugama
• smanjenje izloženosti ličnih informacija putem sajber napada
• povećanje pogodnosti
• promovisanje integriteta informacija
• ublažavanje klimatskih i energetskih kriza
• smanjenje ljudske greške u identifikaciji pojedinaca
• usporavanje trgovine ljudima

Teško je tvrditi da ovo nisu altruistički ciljevi. Bez obzira na to, digitalni ID-ovi se takođe mogu koristiti za:

• 24/7 nadzor i prikupljanje podataka
• ograničavanje putovanja i pristup robi i uslugama
• uništavanje privatnosti i anonimnosti na mreži
• ograničavanje pristupa društvenim medijima i internet uslugama
• praćenje usaglašenosti sa medicinskim diktatima
• kontrolisanje pristupa bankarstvu, javnim službama, javnim prostorima, zabavnim prostorima, medicinskim ustanovama, radnim mestima, školama itd.
• stvaranje sistema socijalnih kredita koji rangira pojedince na osnovu usaglašenosti vlade
• ograničavanje pristupa vitalnim potrebama kao što su voda, hrana i energija
• ugrožavanje identiteta osobe kroz narušavanje bezbednosti

Prema Comparitech-u, 50 zemalja već ima potpuno digitalizovane šeme identifikacije, zanemarujući naglašene opasnosti. Ostatak sveta takođe žurno ide ka stvaranju digitalne javne infrastrukture (DPI), gde digitalni ID zauzima centralno mesto. Nekoliko nedavnih naslova svedoči o ovoj hitnosti.

Kampanja UN, Gejts fondacije „50-u-5′ ima za cilj da uvede digitalnu javnu infrastrukturu u 50 zemalja do 2028.

Evropska regulativa o digitalnoj identifikaciji stupa na snagu, otvarajući put za mobilni novčanik

Australija se kreće ka sistemu digitalne identifikacije „širokom privrede“ kako je zakon usvojen

Afričko usaglašavanje sa digitalnom identifikacijom na putu: zemlje dele iskustvo na ID4Africa AGM

Italija se priprema za digitalnu transformaciju pokretanjem IT novčanika 2025

Belgija lansira nacionalni novčanik za digitalni identitet

Velika australijska banka lansira digitalnu ID aplikaciju uoči nacionalnog programa

Transformacija digitalnog identiteta Šri Lanke traži ravnotežu brzine i sigurnosti

FAA zakon o ponovnoj autorizaciji odobrava upotrebu digitalnih ID-a na aerodromima

42% kompanija spremno je da usvoji digitalni ID, pokazuje nova studija Regula

Visa ide sa generativnim AI i digitalnim ID-om

Nova politika X-a primorava one koji zarađuju da verifikuju svoju državnu ličnu kartu kod izraelske kompanije za verifikaciju

Uprkos svim sjajnim obećanjima UN-a, digitalni ID-ovi prete da daju vladama mogućnost da kontrolišu život osobe do najsitnijih detalja. Bret Solomon, zagovornik digitalnih ljudskih prava i izvršni direktor Access Now-a, slaže se, napominjući da digitalni ID „predstavlja jedan od najvećih rizika za ljudska prava od bilo koje tehnologije…“ On dalje dodaje da „jurimo bezglavo u budućnost u kojoj će se nova tehnologije konvergirati kako bi rizik bio mnogo ozbiljniji.“

Dokumenti više nisu potrebni – samo vaše lice

„Ako korporacije i vlade počnu masovno da prikupljaju naše biometrijske podatke, mogu da nas upoznaju mnogo bolje nego što poznajemo sebe, i onda ne samo da mogu da predvide naša osećanja, već i da manipulišu našim osećanjima i da nam prodaju šta god žele – bilo da je to proizvod ili političar. Biometrijsko praćenje bi učinilo da taktika hakovanja podataka kompanije Cambridge Analitica izgleda kao nešto iz kamenog doba. – Juval Noa Harari

Jedna od konvergentnih tehnologija koje povećavaju pretnju od digitalnih ID-a je biometrijska identifikacija. Ovo polje koje se brzo razvija uključuje identifikaciju ljudi kroz prepoznavanje lica, skeniranje šarenice i mrežnjače, otiske prstiju, prepoznavanje glasa, gestove, telesne implantate, podudaranje DNK i hod (kako ljudi hodaju i kreću se).

Još strašnija je predložena upotreba za otkrivanje:

• tasteri
• psihološko stanje, emocije i namera
• otkucaja srca i disanja

Prepoznavanje lica se ističe kao najraširenija i možda najproblematičnija biometrijska taktika. Koriste ga organi za sprovođenje zakona i granična kontrola, u medicinskim ustanovama, maloprodajnim objektima, stadionima, aerodromima i vladinim zgradama. Koriste ga banke i finansijske službe, zdravstvo i vlade za proveru identiteta. To je takođe osnovni građevinski blok za stvaranje pametnih gradova.

Svaki slučaj upotrebe može da pruži prednosti kao što su pogodnost i bezbednost, ali takođe predstavlja rizike koji bi mogli da pogoršaju tiransku kontrolu stanovništva. Sa tehnologijama koje su spremne da otkriju emocije i mentalno stanje, mogao bi se instalirati režim otkrivanja predzločina u stilu „Suvišnog izveštaja“. Ali šta se dešava sa onima koji su pogrešno identifikovani? Šta je sa onima koji su kažnjeni za manje prekršaje kao što su protesti ili kritikovanje vlade kao što je primer kineskog sistema socijalnih kredita?

Digitalni ID i biometrijske tehnologije su predstavljene kao tehnokratska panacea koja nudi veću inkluzivnost, udobnost i sigurnost. U stvarnosti, oni svode ljudski identitet na niz podataka uskladištenih u oblaku, istovremeno omogućavajući potpuni nadzor putovanja, ekonomske aktivnosti i zdravstvenog stanja sa potencijalom da se izbriše privatnost i anonimnost.

Siguran sam da postoje, ali nikada nisam sreo nekoga ko bi želeo digitalnu ličnu kartu, posebno nakon autokratskog fijaska sa pasošima za vakcinu tokom COVID ere. Prema izveštaju Iaina Davisa i Whitnei Webb, ovaj otpor nije zamišljen, jer su ukazali da su „uvođenje CBDC-a i preduslov digitalnog ID-a do sada bili katastrofa za režim. Bez obzira na kulturu, ljudi u Indiji, Kini i drugde pokazali su izrazit nedostatak entuzijazma za prihvatanje svoje planirane digitalne budućnosti. U stvari, oni se aktivno opiru u mnogim slučajevima.“

Australija je jedna zemlja koja se suočila sa odlučnim protivljenjem planovima za digitalnu identifikaciju. Iako je parlament nedavno usvojio zakon o sistemu digitalne identifikacije, nije prošao bez otpora. U stvari, ustupci su napravljeni onima koji su izrazili zabrinutost za privatnost, biometrijsko testiranje i obaveznu upotrebu u okviru zakona. Nedavni video snimak Sky News-a opisuje razmere otpora, ponavljajući mnoge zabrinutosti koje smo već izneli.

Operacija kognitivnog ratovanja je namerno osmišljena da navede ljude da pomisle da postoji potražnja za digitalnim alatima za nadzor odozdo prema gore. Nasuprot tome, potražnja dolazi isključivo sa vrha preko Ujedinjenih nacija, Svetskog ekonomskog foruma, Svetske banke, G20, Svetske trgovinske organizacije, Rokfelerove fondacije, Fondacije Bila i Melinde Gejts, Centralnih banaka, Saveta za spoljne odnose, Koalicije za bolji identitet, Apple-a, Google, Visa i Mastercard, ID2020, Digital Impact Alliance, Sovrin Foundation, Thales, Idemia, vlada širom sveta i mnoštva privatnih kompanija za koje bi bilo previše da ih pominjemo.

Digitalni ID može da omogući nadzor svega što neko radi i kaže na mreži. Sa prevelikim naglaskom na pogrešnim informacijama i dezinformacijama, digitalni ID-ovi mogu ojačati Big Tech i sposobnost vlade da kontroliše javni govor. Cenzurisanjem, deplatformisanjem i ograničavanjem pristupa, ideje i govor koji se smatraju „mržnjom“ ili suprotnim prihvaćenim narativima mogu biti potisnuti, izbrisani ili sprečeni da se ikada pojave.

Jedan od načina da se odbaci zabrinutost je uveravanje građana da digitalne lične karte neće postati obavezne i da će drugi oblici ličnih dokumenata i dalje biti prihvaćeni. Međutim, čini se da je malo verovatno da će ova uveravanja potrajati s obzirom na milijarde dolara koje vlade i korporacije širom sveta troše na napore za digitalnu identifikaciju. Pre ili kasnije će verovatno doći do promene.

Slobodniji, decentralizovaniji ili strože kontrolisan svet?

„Vlada je najveća pretnja digitalnim podacima bilo gde u svetu… Šta je nacionalna bezbednost? Sve što vlada treba da uradi da bi prekršila nečije pravo na privatnost je da napiše pismo i navede nacionalnu bezbednost.” – Solomon Okedara, Inicijativa advokata za digitalna prava

Stalno su nam govorili da se oslobođeni digitalni duh ne može vratiti u bocu. Naučnici, tehnološki čarobnjaci i birokrate iskorištavaju prilike da osmisle budućnost i upumpaju milijarde dolara u istraživanje, razvoj i primenu.

Nema sumnje da iz njihovih napora može proizaći nešto dobro. Kao što je istorija pokazala, da li se tehnologija koristi za dobro ili zlo zavisi od namere onih koji je poseduju i kontrolišu. Alati digitalne transformacije mogu biti od koristi društvu, ublažavajući neke od frustrirajućih procesa gde se gubi vreme u koje se redovno uključujemo. Ali potencijal za društvenu, finansijsku, pa čak i mentalnu kontrolu ne sme se zanemariti. Sloboda i pravda zavise od večne budnosti.

Da li je puka koincidencija da tehnologije bio-digitalnog nadzora kao što su AI, digitalni ID, biometrija, CBDC, IoT, pametni merači i 5G koji rade zajedno mogu da postignu društvenu viziju opisanu u The Technocracy Study Course iz 1945? Da li je takođe slučajno da mnogi ciljevi UN za održivi razvoj odražavaju mnoge elemente navedene u ovoj publikaciji?

Stručnjak za tehnokratiju Patrik Vud ne veruje u to, napominjući da:

… tehnokrate zahtevaju da svaka osoba u društvu bude primorana da učestvuje u njihovom sistemu. Vanrednosti se tada nisu smele dozvoliti, a ni danas. Želite dokaz? Potražite moto „Osigurati da niko ne bude ostavljen“ u literaturi Ujedinjenih nacija o održivom razvoju. Druga reč za „obezbediti“ je „garancija“. Garancije globalista imaju oblik „obaveze“. – Patrik Vud, Zli blizanci tehnokratije i transhumanizma (str. 68), izdanje Kindle

Idući dalje, Vud dodaje da:

Prema The Technocracy Study Course, očekivani i obećani „krajnji ciljevi“ bi bili:

Visok životni standard

Visok standard javnog zdravlja

Minimum nepotrebnog rada

Minimum rasipanja nezamenljivih resursa

Obrazovni sistem za obučavanje cele mlađe generacije neselektivno u pogledu svih faktora osim inherentnih sposobnosti – kontinentalni sistem ljudske uslovljenosti. (Napomena urednika: ljudsko uslovljavanje nije obrazovanje, već indoktrinacija u stilu propagande.)

Nije iznenađujuće da se ovi ishodi savršeno poklapaju sa ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDG) usvojenim na konferenciji Agende 2030 u septembru 2015:

Cilj #1 – Nema siromaštva

Cilj #3 – Dobro zdravlje i blagostanje (na baneru na Cilju #3 stoji: „Vakcinišite svoju porodicu da biste je zaštitili i poboljšali javno zdravlje“)

Cilj #8 – Dostojanstven rad i ekonomski rast

Cilj #12 – Odgovorna potrošnja i proizvodnja

Cilj #4 – Kvalitetno obrazovanje

Vud takođe izlaže vrhunsku vrednost podataka tehnokratskim sistemima, otkrivajući da:

Za tehnokrate ne postoji previše nadzora. Kada dostignu jedan nivo praćenja, njihov sledeći korak je da povećaju nivo i prikupe još više podataka. Njihova zavisnost od podataka je neugasiva i nezaustavljiva!“ (str. 126)

Današnji sistem bio-digitalnog nadzora sigurno odgovara svemu što Vud ističe. To je slično modernoj tehno Vavilonskoj kuli.

Bez obzira da li se to želi ili ne, čovečanstvo se gura ka životu u digitalnom svetu lišenom privatnosti, individualnosti i delovanja. Apostoli AI, transhumanizam i bio-digitalni nadzor primoravaju stanovništvo u njihovu paradigmu kolektivne svesti. Koristeći tehnike kognitivnog ratovanja da usadimo svoju viziju transcendencije – Omega Tačku gde se čovek i mašina udružuju kako bi postali novo stvorenje poput Boga – svi smo angažovani da im se pridružimo na njihovom putovanju. Ako put ka ovoj zamišljenoj utopiji počinje ratovanjem, nadzorom i tiranijom, pošteno je postaviti pitanje da li se lažni koncept uopšte treba slediti. Ako je istorija dobar pokazatelj, verovatno će se završiti ogromnim neuspehom i široko rasprostranjenom ljudskom patnjom.

Ceo svet je pozornica – za rat

Na događaju koji je organizovao Institut za moderni rat u Vest Pointu 2018. godine, neuronaučnik dr Džejms Đordano rekao je kadetima da:

…mozak je i biće bojno polje 21. veka na mnogo načina, kraj priče… Naići ćete na neki oblik neurokognitivne nauke koja je bila instrumentalizovana ne samo u vašoj vojnoj karijeri već i u vašim ličnim i profesionalnim životima… Što više znam o tome šta te pokreće, to više moje interakcije mogu da budu usmerene ka tebi da te nateraju na ono što ja želim.”

Još 1928., pionir propagande Edvard Bernajs shvatio je kako kontrola uma može da drži javnost u pokornosti, proglašavajući:

Svesna i inteligentna manipulacija organizovanim navikama i mišljenjima masa važan je element u demokratskom društvu. Oni koji manipulišu ovim nevidljivim mehanizmom društva čine nevidljivu vlast koja je prava vladajuća moć naše zemlje. Nama upravljaju, naši umovi se oblikuju, naši ukusi formiraju, naše ideje sugerišu, uglavnom od ljudi za koje nikada nismo čuli. …U skoro svakom činu našeg svakodnevnog života, bilo u sferi politike ili poslovanja, u našem društvenom ponašanju ili našem etičkom razmišljanju, nama dominira relativno mali broj osoba…koji razumeju mentalne procese i društvene obrasce masa. Oni su ti koji povlače žice koje kontrolišu um javnosti.“

Bernajs možda nije zamislio da bi ovaj oblik manipulacije i kontrole mogao biti minijaturizovan i repliciran za sve u ručnom uređaju. Postoje duhovi u mašinama u koje gledamo dok radimo, informišemo se i zabavljamo se. Ovi duhovi usmeravaju tajni rat protiv nas, namerno šireći pogrešne informacije i dezinformacije da zbune, ubede i kontrolišu naše misli i postupke. Američka vojska je to jasno pokazala. Bilo bi dobro da bar razumemo prirodu ofanzive usmerene protiv nas.

Dok kognitivni rat besni protiv svakog od nas, primoravajući nas da prihvatimo ovu paradigmu ili da budemo ostavljeni, moraju se donositi teške odluke i postavljati teška pitanja.

Hoćemo li prihvatiti šemu koja izjednačava čovečanstvo sa pukom mašinerijom? Ili ćemo shvatiti da nas je božanski Stvoritelj stvorio kao divna bića?

Hoćemo li učestvovati u sopstvenom omalovažavanju, krotko se pridržavajući prodaje naših podataka, zadiranja u našu privatnost, pljačke našeg bogatstva i uništavanja naše slobode? Ili ćemo se odupreti militarizaciji naših umova prkoseći tehnokratskim tiranima?

Hoćemo li reći ne apsolutnoj transparentnosti? Ili ćemo držati glave u pesku dok privatnost nestaje u okeanu bio-digitalnog nadzora?

Nulta Tačka/ZeroHedge