Kako ono što jedete utiče na vašu kožu
Ako ste ono što jedete, vaša koža može biti direktan odraz onoga što se dešava u vašem telu. Ono čime punimo svoje tanjire može značajno uticati na zdravlje i izgled naše kože.
Sveobuhvatan pregled objavljen u Nutrients prošlog meseca istražuje vezu između određenih namirnica i akni. Dokazi sugerišu da određene komponente ishrane mogu dovesti do akni, jedne od najčešćih kožnih tegoba. Pregled je otkrio da mlečni proizvodi, pržena hrana, alkohol, gluten, jaja, kukuruz, slatkiši i bezalkoholna pića mogu igrati ulogu u razvoju i pogoršanju stanja.
Razumevanje veze između ishrane i zdravlja kože može vam pomoći da donesete informisane odluke koje doprinose zdravom, blistavom tenu.
Veza između ishrane i zdravlja kože
Zdravlje kože može biti povezano sa zdravljem creva. Pregled objavljen u Mikroorganizmi 2022. godine ispitao je veliki broj istraživanja na ovu temu i istražio vezu između mikrobioma creva i naše kože, poznatu kao osovina creva-koža. Iako složen odnos, dokazi podržavaju „dvosmernost“ između njih dvoje, posebno kod akni.
Tačni mehanizmi su nepoznati, ali pregled je zaključio da hrana koja pogoršava propustljivost creva može biti faktor u razvoju akni. U posebnom pregledu objavljenom 2022. godine otkriveno je: „Akne su bolest koja se može povezati sa stanjem digestivnog trakta i njegovog mikrobioma.
Povećana crevna permeabilnost, kolokvijalno nazvana „propuštajuća creva“, je stanje u kojem se sluznica tankog creva oštećuje, što dovodi do nesvarenih čestica hrane, toksina i bakterija koje iscure u krvotok. Ova propustljivost može izazvati autoimuni odgovor i dovesti do različitih simptoma, uključujući osetljivost na hranu, umor, nadimanje i probleme sa varenjem i bolove u zglobovima.
Propusna creva mogu izazvati upalu u celom telu, uključujući kožu. Upala je često povezana sa različitim stanjima kože, uključujući akne, ekcem i psorijazu. Pored toga, prema članku doktora naturopata Džozefa Pizorna, priliv bakterija i toksina u krvotok može da ometa puteve detoksikacije tela, što takođe može doprineti problemima sa kožom.
Naučnik koji je izradio američki zakon o biološkom oružju tvrdi da su vakcine protiv COVID-a oružje za masovno uništenje https://t.co/EXcIB8aLZO
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 9, 2024
Šta uzrokuje akne?
Acne vulgaris je stanje kože koje se javlja kada se folikuli dlake začepe uljem i mrtvim ćelijama kože. Nagomilavanje može dovesti do stvaranja bubuljica, mitesera ili belih tačaka. Akne vulgaris se obično pojavljuju na licu, vratu, grudima i leđima. Iako je uzrokovana raznim faktorima, uključujući hormonske promene, genetiku, godine i određene lekove, ishrana se često zanemaruje. Opcije lečenja akni vulgaris mogu uključivati lokalne kreme i oralne lekove, ali mnogo jednostavnija i holistička opcija može biti prilagođavanje vaše ostave i frižidera.
Šef Kartela ili vođa Naučnog Projekta | Predrag Koluvija | Mario Zna, 281 Uživo
Hrana koja može pogoršati akne i druge probleme sa kožom
Veza između ishrane i zdravlja kože je novo polje istraživanja i potrebno je više studija pre nego što se izvuku bilo kakvi čvrsti zaključci. Međutim, nedavni pregled u Nutrients analizira postojeće publikacije i identifikuje nekoliko ključnih namirnica zasnovanih na dokazima koje doprinose aknama:
Čokolada
Utvrđeno je da je čokolada bio podstrekač. U pregledu je navedeno da je u studiji na 25 muškaraca sklonih aknama, 99 posto crne čokolade pogoršalo simptome akni. S obzirom na malu veličinu uzorka studije, potrebno je više istraživanja da bi se izvukli zaključci o tamnoj čokoladi.
Pored toga, neophodno je isključiti šećer i mlečne dodatke koji se nalaze u većini čokoladnih proizvoda kao potencijalnih pokretača. Dr Hana Kopelman, dermatolog sa sedištem u Njujorku, napisala je u mejlu za The Epoch Times: „To su šećer i mlečni proizvodi u mnogim čokoladnim proizvodima koji mogu da pogoršaju akne.“
Masti
Zasićene masne kiseline i trans masti koje se nalaze u uobičajenim namirnicama standardne američke ishrane, kao što su brza hrana, čips i pica, mogu biti potencijalni pokretač akni. Visok unos palmitinske kiseline — zasićene masne kiseline koja se nalazi prvenstveno u palminom ulju, ulju pamučnog semena, kakao puteru i svinjskoj masti — može povećati proizvodnju sebuma i stvaranje mitesera.
Šećer
Slatka hrana, posebno ona sa visokim glikemijskim indeksom, kao što su bezalkoholna pića, može povećati nivo insulina. Povišeni nivoi insulina mogu stimulisati proizvodnju ulja u koži i izazvati razvoj akni. Studija objavljena u BMC Dermatology 2012. godine zaključila je da ishrana sa visokim glikemijskim opterećenjem doprinosi aknama.
Prema dr Kopelmanu, „Prekomerni šećer i ultra-obrađena hrana mogu dovesti do hronične upale, glikacije (gde se molekuli šećera vezuju za proteine poput kolagena, čineći kožu manje elastičnom) i hormonske neravnoteže, što rezultira povećanom proizvodnjom ulja i akni.”
Pregled objavljen 2023. godine u Biomedicine & Pharmacotherapy utvrdio je vezu između akni i metaboličkog sindroma, grupe poremećaja koja uključuje insulinsku rezistenciju i gojaznost.
Mleko i mlečni proizvodi
Mlečni proizvodi su takođe krivci za pojavu akni. „Mlečni proizvodi kao što su mleko i sir, posebno oni sa visokim sadržajem masti i prerađeni, povezani su sa problemima kože kao što su akne zbog hormona koje sadrže“, objasnio je dr Kopelman.
Veruje se da hormoni i bioaktivni molekuli prisutni u mlečnim proizvodima mogu uticati na upalu kože i proizvodnju ulja, od kojih oba mogu izazvati akne. „Mlečni proizvodi mogu da stupe u interakciju sa sopstvenim hormonima tela i potencijalno povećaju proizvodnju ulja i zapuše pore. Čak i opcije sa nižim sadržajem masti kao što su 1% ili 2% mleka mogu doprineti aknama, a obrano mleko je ponekad problematičnije zbog viših nivoa hormona“, nastavila je ona.
Druge dijetetske veze sa zdravljem kože
Konzumiranje alkohola može povećati nivo testosterona i oslabiti imuni sistem, što može dovesti do upale i rasta bakterija, potencijalno izazivajući akne. Pored toga, svakodnevna konzumacija kukuruza, uobičajenog alergena, takođe može doprineti nastanku akni. Studija objavljena u Nutrients takođe je pokazala da oni sa aknama imaju tendenciju da konzumiraju više soli i slanih grickalica.
Štaviše, dijeta bez glutena se često preporučuje osobama sa problemima kože, jer se pokazalo da se stanja kao što su psorijaza, atopijski dermatitis i vitiligo poboljšavaju eliminacijom glutena. Na kraju, postoje dokazi koji ukazuju na to da jaja mogu pogoršati akne kod nekih osoba. Studija iz 2022. otkrila je vezu između alergija na jaja i akni, što ukazuje da bi jaja mogla biti okidač za akne u određenim slučajevima.
Kako podstaći čistu kožu ishranom
Smanjivanje šećera i pridržavanje ishrane sa niskim glikemijskim opterećenjem može biti od koristi za zdravlje kože. Sistematski pregled objavljen u časopisu Američke akademije za dermatologiju 2022. zaključio je: „Usvajanje ishrane sa niskim GI može imati koristi od aknegeneze, smanjiti broj lezija i ublažiti težinu akni.
Istraživanje objavljeno u American Journal of Clinical Nutrition 2007. došlo je do sličnog zaključka – da su akne povezane sa promenama u osetljivosti na insulin. Kontrolisano ispitivanje objavljeno 2012. pokazalo je da je dijeta sa niskim glikemijom poboljšala akne nakon 10 nedelja.
Obezbeđivanje odgovarajućeg unosa hranljivih materija je takođe najvažnije za čistu kožu. Dr Kopelman je rekao: „Za unapređenje zdravlja kože, ishrana bogata voćem i povrćem bogatim antioksidansima, omega-3 masnim kiselinama iz izvora kao što su masna riba i orasi, i probioticima iz namirnica poput jogurta (poželjno sorti sa niskim sadržajem šećera) i fermentisanog povrće je korisno.”
Studija objavljena u JAMA Dermatology 2018. godine pokazala je da antiinflamatorna dijeta bogata polinezasićenim masnim kiselinama, omega-3 masnim kiselinama, folatima i vitaminima A, D i E može smanjiti težinu psorijaze.
Pored toga, neka istraživanja sugerišu da su niži nivoi cinka u krvnom serumu povezani sa težim slučajevima akni. Ostrige, govedina i semenke bundeve su dobri izvori cinka. Veći unos vitamina C povezan je sa smanjenjem bora, a linolenska kiselina, esencijalna masna kiselina koja se nalazi u hrani kao što su orasi i semenke, povezana je sa manjom suvoćom kože. Dr Kopelman je napisao: „Vitamini i minerali, uključujući vitamin C iz citrusnog voća, vitamin E iz orašastih plodova i semenki, i cink iz mesa i mahunarki, takođe su ključni za zdravlje kože.
