Evropi nije dozvoljeno da se oslanja na konzervativce? Mejnstrim mediji to predstavljaju kao pretnju predstojeće Apokalipse
Neki analitičari rezultate nedavnih evropskih parlamentarnih izbora nazivaju „šokantnim“, dok drugi sugerišu da to nije bio desničarski talas koji su neki očekivali. Nepotrebno je reći da je to bilo dovoljno da se izazove vatrena oluja u zapadnim medijima i primora francuski predsednik Emanuel Makron da raspiše vanredne izbore kako bi iznudio političku konfrontaciju između konzervativnih partija i naprednjaka dve godine ranije nego što se očekivalo.
Francuska nije jedina zemlja u kojoj je „krajnja desnica” povećala svoj udeo u glasanju u Evropskom parlamentu. Stranke desnice desnice su na putu da zauzmu skoro četvrtinu mesta, u odnosu na petinu u 2019. Najveći dobici su u tri najveće evropske zemlje – Francuskoj, Nemačkoj i Italiji.
Kako se definiše šta je „krajnje desno“ ili „ekstremno desno“ u evropskoj politici? Pa, svako ko se zalaže za sigurne granice, ograničenu imigraciju, fiskalnu odgovornost i manje ekonomskih poremećaja od planova o klimatskim promenama automatski je „ekstremna desnica“ 2024. godine, bez obzira koliko ovi stavovi bili praktični.
Zašto je ovo problem? Zato što su krajnje levičarski i globalistički pokreti, od kojih su većina manjina u svojim zemljama, stekli nesmanjeni uticaj na centrističke političke grupe u poslednjih nekoliko godina. Postali su toliko lagodni u svojim diktatorskim pozicijama da se svaka promena u drugom pravcu smatra neprihvatljivom; travestija u nastajanju.
Neprestano govore o „opasnostima za demokratiju“, ali, kada demokratski izbori ne idu svojim tokom, ponašaju se kao da je upravo aktivirana tempirana bomba. Kad god zapadne nacije počnu da se naginju konzervativnijima, korporativni mediji i političke elite objavljuju pretnju predstojeće Apokalipse.
Levičarske grupe širom Evrope nezadovoljne su izbornim ishodom. U Francuskoj već dižu nemire u pokušaju da zastraše stanovništvo, kidajući francuske zastave sa domova i vandalizujući preduzeća u vlasništvu ljudi koji navodno glasaju za konzervativce.
Spremite se za haos u Francuskoj! LE PENOVA najavljuje deportacije, zatvaranje džamija dok LEVIČARI planiraju rat na ulicama https://t.co/Sofpv8kdoO
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 13, 2024
Francuski socijalisti su bili ogorčeni zbog izbora, očigledno nesvesni mnogih razloga zašto Evropljani više ne žele da žive pod levičarskom politikom.
U Nemačkoj, desničarski političar AfD, Hajnrih Koh, lokalni kandidat za opštinsko veće, izboden je na ulici od strane politički motivisanog napadača, što je doprinelo nizu nasilnih napada na konzervativne lidere u zemlji. Poruka je jasna: biračima nije dozvoljeno da se naginju udesno. Ako to urade, odgovor će biti haos.
Ovakve scene će verovatno postati uobičajene u SAD kako se približavaju novembarski predsednički izbori.
France: ANTIFA terrorists are attacking any business or apartment which displays the French flag.
Liberal French politicians are silent about this and the media are accusing the Right of destroying France. pic.twitter.com/V33AewXdpb
— Klaus Arminius (@Klaus_Arminius) June 11, 2024
Sa mnogo većim kontingentom konzervativnih grupa u Evropskom parlamentu, centrističke partije će biti prinuđene na ustupke kako bi dobile podršku i političke usluge. Ovo će uključivati veća ograničenja imigracije na otvorenim granicama, posebno iz muslimanskih fundamentalističkih regiona. To takođe može dovesti do deportacije. Mnogi glasači u Evropi sada se plaše potpunog raspadanja svog kulturnog nasleđa u korist prisilne raznolikosti, a da ne pominjemo ekstremno nasilje i kriminal koji dolazi sa takvim demografskim invazijama.
Više od toga, međutim, Evropljani žive u strahu od ekonomskih trendova poput stagflacije koja polako slama srednju klasu. Ipak, politički lideri establišmenta tvrde da će ekonomija biti još gora pod uticajem desnice. Oni tvrde da će dužnička kriza zahvatiti zemlje poput Francuske ako konzervativne grupe preuzmu vlast.
Kanađanin Džastin Trudo, s druge strane, tvrdi da „populističke snage” „pojačavaju bes i strah” ne nudeći nikakva rešenja. To jednostavno nije tačno – Oslobađanje od progresivnih i globalističkih političara je samo po sebi rešenje, ili barem početak. Ništa se ne može popraviti dok se ne uklone ljudi koji stvaraju probleme.
Druga stvar je da li se desničarske stranke drže svojih principa i da li ih slede. Poenta je da javnost nije zadovoljna trenutnim stanjem u svetu i zna da su progresivne organizacije kreirale egzistencijalnu katastrofu na zapadu. Svaki pokušaj da se pozabavi propustima progresivne kabale, međutim, automatski rezultira optužbama za predstojeći kolaps. Svako fokusiranje na nacionalni suverenitet i integritet rezultira optužbama za predstojeći fašizam.
