Putin potpisao ugovor sa Pekingom o izgradnji prve rusko-kineske baze na MESECU
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je u sredu nacrt zakona koji obavezuje Rusiju da sarađuje sa Kinom, na izgradnji baze na Mesecu.
Kineski državni Global Times pohvalio se da se Rusija pridružila više od 30 drugih „zemalja i međunarodnih organizacija“ na projektu Međunarodne lunarne istraživačke stanice (ILRS), od kojih je 20 potpisalo neku vrstu sporazuma da formalizuje svoje učešće.
Global Times nije imenovao ostale partnere, iako je pomenuo da su Egipat i Bahrein potpisali narednu kinesku misiju lunarne sonde Čang’e. Egipat je bio među zemljama koje su izrazile interesovanje kada je Kina 2021. predstavila svoj plan o bazi na Mesecu, zajedno sa Rusijom, Venecuelom, Pakistanom, Azerbejdžanom, Belorusijom, Južnom Afrikom, Tajlandom i Nikaragvom.
Kineska bespilotna sonda Čang’e-6 sletela je na tamnu stranu Meseca 2. juna kako bi prikupila uzorke tla, čime je Kina postala četvrta nacija koja je sletela na Mesec posle Sjedinjenih Država, Japana i Indije.
Kineski državni mediji izvestili su da je lansiranje Chang’e-7, ono koje uključuje Egipat i Bahrein, zakazano za 2026. godinu i da će istražiti južni polarni region Meseca. Italija, Rusija, Švajcarska, Tajland i grupa pod nazivom Međunarodna asocijacija lunarnih opservatorija takođe su se obavezale da će obezbediti teret za misiju Chang’e-7.
Nakon toga, Kina se nada da će do 2030. ostvariti sletanje na Mesec sa ljudskom posadom, postaviti temelje mesečeve baze u blizini južnog pola Meseca do 2035. godine i staviti bazu na mrežu do 2045. Mesečeva baza je zamišljena kao odskočna daska za misije na Mars i šire . Baza bi navodno bila izgrađena od bazalta iskopanog sa površine Meseca.
Kina je svoj projekat lunarne baze reklamirala kao međunarodni poduhvat od svojih prvih javnih izjava. Animirani video koji je predstavio plan lunarne baze 2021. godine prikazuje NASA spejs šatl kako se podiže iz baze.
Global Times je u četvrtak tvrdio da će kinesko partnerstvo sa Rusijom odlučno oduzeti vođstvo u istraživanju svemira od sve manjeg američkog svemirskog programa:
Sa ponovnim uspehom Kine u istraživanju dubokog svemira, izgledi za njenu međunarodnu saradnju će se dodatno proširiti, rekao je za Global Times Vang Janan, glavni urednik pekinškog časopisa Aerospace Knowledge .
„Kao prvo, Kina je, kroz niz uspešnih svemirskih misija, pokazala izuzetno visoku sposobnost i pouzdanost. Ovo služi kao preduslov za dobro partnerstvo, gde se mogu bolje postići bogatiji uzorci i idealniji naučni rezultati“, primetio je Vang.
Štaviše, Kina je uvek zadržala otvoren i inkluzivan stav prema međunarodnoj saradnji, što je retkost u današnjem složenom globalnom pejzažu, kažu stručnjaci. Dok su SAD zauzete skandiranjem retorike „kineske pretnje“ u takozvanoj svemirskoj trci, Kina je stabilno koračala korak po korak i dala bogate, konkretne rezultate, primetili su oni.
Vang je rekao da će se napredak Rusije u astrofizici i hemiji iz sovjetske ere stopiti sa kineskom naprednom tehnologijom i ogromnim kapacitetom industrijske proizvodnje kako bi se stvorila sinergija koja je „veća od zbira njenih delova“.
O sporazumu, koji je Putin potpisao ove nedelje, pregovarali su Rusija i Kina 2022. Predlog zakona je predstavljen kao da služi interesima Rusije jer bi „doprineo jačanju strateškog partnerstva Rusije sa Kinom“ i konsolidovao „ vodeću ulogu Rusije u istraživanju svemira uključujući istraživanje i korišćenje Meseca.”
Ruska svemirska agencija Roskosmos i kineska Nacionalna svemirska uprava (CNSA) saopštile su da će zajednički projekat uključivati bazu na površini Meseca, svemirsku stanicu u orbiti i nekoliko rovera za istraživanje površine Meseca. U ruskom zakonu, koji je Putin potpisao, ponovo je navedeno da će Kina i Rusija voditi projekat, ali će on biti otvoren za učešće drugih nacija.
Plan puta Roskosmosa za projekat predviđa kraći vremenski rok od kineskog, predviđajući da će lokacija biti izabrana do 2025. godine, izgradnja će početi sledeće godine, a baza će postati operativna do 2035. godine.
